ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 7530
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

У десет писама упућених пријатељици Лујзи Јакшић, професорки енглеског на Вишој женској школи у Београду, Јелена преноси збивања уочи Младотурске револуције из 1908. године.

Шта је Младотурска револуција и какав Солун Јелена затиче?

Носиоци покрета који је охрабрио покретање револуције били су Турци који су путовали по Европи и увиђали колико се тадашње Османско царство разликује по државном уређењу и заостаје у односу на друге европске земље. Они прокламују идеје Француске револуције: једнакост, слободу, братство, љуска права. Ако погледамо шире прилике, у нашој земљи пак ова револуција била је добар терен за анексију Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, као и за проглашење независности Бугарске.

Турска је у то време у великој кризи, зову је „болесником на Босфору”, а циљ револуције је свргавање султана Абдула Хамида ИИ, спровођење реформи, проглашење Устава, демократизација царства, борба за једнакост и људска права.
У складу с идејама једнакости, Европом се пронео глас и да су се жене „развиле”. Чувши то, Јелена Димитријевић, страсни борац за женска права и дугогодишњи познавалац душе жена Истока, путује у Солун како би испитала последице револуције.
Јелена се сусреће са опречним становиштима Туркиња, драгоценим за тумачење менталитета жена с Истока на почетку 20. века.
Жене с којима разговара су углавном чланови женских друштава, одбора, убрајају се међу прве високообразоване жене у Турској, посвећене су борби за једнакост и женска права. Из њиховог угла, као и Јелениних промишљања, директно можемо визуализовати стање Османског царства почетком 20. века, односно, почетак његовог пропадања, те Писма из Солуна представљају и јединствено сведочанство једног доба.

ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ, А5 ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ, 110 СТРАНА!