ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ASPEKTI ROMANA - Edvard Morgan FORSTER


Edvard Morgan Forster (engl. Edward Morgan Forster; Merilebon, 1. januar 1879 - Koventri, 7. jun 1970) bio je engleski književnik. Poznat je po romanima „Soba s pogledom” (1908), Hauardov kraj (1910), „Kroz Indiju” (1924) i „Moris” (1971). Pored romana pisao je i pripovetke, eseje, putopise, drame, književnoteorijske studije i libreta.

Forsterovi romani se tipološki određuju kao društveni romani. Napisani su jasnim i otmenim stilom kojim je ispripovedana zanimljiva fabula, često sa nekim neočekivanim, melodramskim elementom, koji je vezan za zaplet. Glavna tema je obično razlika između društvenih – klasnih, etničkih ili kulturnih – grupa, savladavanje tih razlika ili pokušaj da se one premoste.[1] Jedna od tih grupa obično je britanska viša srednja klasa, koja je mahom određena kao hladna i uzdržana, ukalupljena u sopstvene konvencije i koja je nosilac konzervativnih vrednosti. Njima je suprostvaljena grupa sačinjena od niže klase ili stranaca, koji su određeni kao nepouzdani i iracionalni, ali i kao životniji i svežiji likovi.

Za života Forster je doživeo veliki uspeh i priznanje kod čitalaca i književne kritike. Bio je nominovan 16 puta za Nobelovu nagradu za književnost, ali je nije osvojio.[2][3] Američki književni kritičar Lajonel Triling je knjigu „E. M. Forster: studija” započeo rečenicom: E. M Forster je za mene jedini živi književnik koji može da se čita iznova i iznova, a da posle svakog čitanja pruži ono što može malo pisaca prilikom ponovnog čitanja, a to je osećaj da sam nešto naučio.[4] Osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka snimljen je niz uspešnih filmova zasnovanih na njegovim romanima. Na srpski jezik prevedeni su romani „Soba s pogledom”, „Kroz Indiju” i „Moris”, putopis „Faros i Farilion” i književnoteorijska studija „Vidovi romana”.


Edvard Morgan Forster je rođen 1. januara 1879. kao sin jedinac Alise Klare Lili i arhitekte Edvarda Morgana Forstera u dobrostojećoj i uglednoj porodici. Otac mu je preminuo od tuberkuloze 30. januara 1880. neposredno pre Forsterovog drugog rođendana. Othranila ga je majka, koja će izvršiti veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo. Studirao je klasične jezike i istoriju na Kraljevskom koledžu Univerziteta u Kembridžu (1897-1901).

Nakon što je diplomirao, otputovao je zajedno sa majkom u Italiju i Grčku, gde započinje pisanje svojih romana. Radio je kao učitelj u Nemačkoj 1905. Svoj prvi roman „Gde anđeli ne smeju da kroče” objavio je 1905, potom „Najduže putovanje” 1907, a zatim „Sobu s pogledom” 1908. „Soba s lepim pogledom” je njegovo prvo delo koje je književna kritika toplo dočekala, ali je pravi uspeh doživeo tek kada je objavio „Hauardov kraj” 1910.

Posetio je zajedno sa klasičnim filologom Goldsvordijem Louesom Dikinsonom Egipat, Nemačku i Indiju 1914. Odbio je vojnu regrutaciju u Prvom svetskom radu pozivajući se na prigovor savesti, te je ratne godine proveo volontirajući u Crvenom krstu u Aleksandriji. Drugi put je otputovao u Indiju početkom 1920-ih kao lični sekretar Tukodžiraoa III, maharadže Devasa. Putovanje je opisao u putopisu „Gora Devasa”. Nakon što se vratio u London, objavio je roman „Kroz Indiju” (1924). To je bio njegov poslednji roman objavljen za života. Ujedno se smatra njegovim najzrelijim i najkompleksnijim delom.

Forster je postao deo intelektualnog kruga Blumsberi, okupljen oko Virdžinije Vulf. U međuratnom periodu bavio se novinarstvom i ti njegovi članci objedinjeni su u knjizi „Žetva u Ebindžeru” (1936). Godine 1927. Dobio je poziv na predaje na Kembridžu. Tokom jednogodišnjeg kursa održao je niz književnoteorijskih predavanja, objavljenih u knjizi „Vidovi romana”.

Kembridž je ponudio pokriviteljstvo Forsteru 1946. i on je tamo ostao do smrti 1970. Nakon smrti objavljen je njegov roman Moris 1971. Iako je roman napisan u periodu 1913-14, Forster nije želeo da ga objavi za vreme svog života jer se u njemu tematizovao homoseksualnost, koja je tokom njegovog života bila kriminalizovana.

NOVI SAD 2002175 STR
Malo dopisivano grafitnom olovkom i lošije povezani listovi

L/ KUT 31