pregleda

Jelena J. Dimitrijević PISMA IZ NIŠA o Haremima


Cena:
590 din
Želi ovaj predmet: 3
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (4810)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 8101

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

odlično stanje


ŽIVA PROŠLOST - a) Jelena Dimitrijević 1862-1945 - Pisma iz Niša, Korica naslova - Fototipsko izdanje: Beograd, Parna radikalna štamparija, 1897, Pogovor Slobodanka Peković: strana III-XV, Rečnik turcizama: strana XVII-XXVIII, Ćirilica, Šiven povez, ODLIČAN PRIMERAK, 225 str



1986; Tvrd povez; 86-367-0041-8;


Rođena je 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete svoje majke Stamenke (koja ju je rodila u svojoj 46. godini, u svom drugom braku) i oca Nikole Miljkovića, trgovca. Po majci, potiče od aleksinačkog velikaša Knez Milojka, nahijskog kneza, okružnog sudije i jednog od vođa srpskog naroda u ratovima za oslobođenje. Njegovi potomci, po njemu nazvani su Knez-Milojkovići su i Jelenin brat od ujaka Dobroslav K. Knez-Milojković (1865 ̶ 1941), doktor hemijskih nauka (doktorirao 1893. godine u Beču), prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, poznati javni radnik i novinar, i njegova ćerka Stanislava Knez-Milojković (1900 ̶ 1987), novinarka i kulturna radnica. Jedan od izdanaka ove čuvene porodice je i slikarka i ilustratorka Stanislava Knez-Milojković koja živi u Sežani.

Porodica Knez-Milojković, bila je najbogatija u Aleksincu i tom delu Pomoravlja. Nakon smrt oca Nikole, Jelena zajedno sa majkom odlazi u Aleksinac gde je vreme uglavnom provodila u bogatoj biblioteci koju je imao Dobroslav Knez-Milojković. Kako je kao devojčica zadobila tešku povredu oka, njen obrazovni put bio je usporen i sputan. Međutim, bez obzira na povredu i nemogućnost da se dalje formalno školuje, Jelena je predano čitala i sama se obrazovala. Prvu pesmu je napisala 1878. godine. Svoj pesnički dar nije zapostavljala već ga je negovala i čekala momenat da stupi na srpsku književnu scenu. Prelomni trenutak u njenom životu dogodio se 1881. godine kada se udala za potporučnika srpske vojske Jovana Dimitrijevića koji je u to vreme kratko službovao u Aleksincu. Nakon udaje, nastanila se u Nišu, gradu koji će joj otvoriti nove vidike i u njoj probuditi ljubav prema Istoku, te gradu koji će joj se nekoliko decenija kasnije dostojno i odužiti (jednu ulicu nazvavši njenim imenom i postavivši njenu bistu na Niškoj tvrđavi).[2]

Već nakon prve objavljene knjige, zbirke pod naslovom „Jelenine pesme“, počinju da se raspredaju razne priče o tome ko je Jelena, ta misteriozna dama koja tako smelo piše sevdalijske pesme, zalazeći u erotizam koji nije bio svojstven ženskom peru. Neki su verovali da je u pitanju žena koja je pobegla iz turskog harema, neki su je upoređivali sa slavnom antičkom grčkom pesnikinjom Sapfo, Jovanom Ilićem, s hrvatskom književnicom Jagodom Truhelkom, dok su je neki nazivali srpskim Mirzom Šafijem.[3]

Bila je čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu, Nišu, pa je tako upoznala život muslimanki. To iskustvo će kasnije koristiti u svojim delima. Sve pesme i putopisi, sva pisma, posvećeni su jednoj jedinoj dominantnoj temi: ženi, njenom položaju u društvu i porodici, njenim osećanjima. Muškarce u lirskim i u proznim radovima spominje uzgred, i samo kao neku vrstu pozadine prema kojoj se oslikava žena. Takva je njena prva knjiga „Pisma iz Niša o haremima“, i sva ostala pisma – iz Soluna, Indije, Misira, Amerike. U proznim delima ona ističe začuđenost pred očiglednom nepravdom nad ženskim delom čovečanstva.

Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku i o tome pisala. Opisi u delima su joj slikoviti, jasni, a uz opis gotovo uvek je prisutan ironičan komentar, u kom se oseća protest i mali podsmeh na račun stranaca koje kao civilizovana Evropljanka ne može da prihvati. Veštinom pažljivog posmatrača do detalja opisuje dobro čuvane tajne muslimana. Istim žarom, i sa gotovo istim interesovanjem pisala je o Amerikankama i njihovom načinu života. O tome je jednom zapisala:

Od svih žena s kojima sam se u tuđini družila, najviše me interesuju Turkinje i Amerikanke[4]

U avgustu 1934. godine joj je opljačkana kuća, lopovi su odneli ne samo novac, već i mnogo predmeta od vrednosti. Jelenu je ovaj događaj duboko pogodio, a naročito je imala zazor od toga da se o krađi piše u novinama. Umire 22. aprila 1945. u Beogradu. U rukopisu ostaju autobiografski roman „Melpomena“, zapisi o Grčkoj, „Pod nebom večno plavim“, poezija, nekoliko pripovedaka i beleške. Tri rukopisne zbirke iz njene zaostavštine jesu rana „Starinski glasovi“, „Suncu za sunce“ i zbirka iz tridesetih godina, napisana u Parizu, na francuskom „Au soleil couchant“.[5] Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu, pošto je iz nepoznatih razloga, sahrana bila dva časa ranije nego što je bilo objavljeno. (R. Popović ). Nakon njene smrti prestalo je i interesovanje za njen lik i delo. Ipak, početkom 21. veka ponovo se vraća u žižu interesovanja. Ponovo je zaživela kroz roman (romansiranu biografiju) „Moja draga Jelena“ (Niš, 2011) niške književnice Ivanke Kosanić . Godine 2005. povodom 60 godina od smrti književnice, organizovan je naučni skup „Jelena Dimitrijević: život i delo“. Godinu dana kasnije priređen je i zbornik radova sa tog naučnog skupa.

Godine 2017. povodom 155 godina od rođenja književnice, pokrenut je konkurs za zbornik književnih radova pod naslovom „Glasovi Melpomene“, u sećanje na književno stvaralaštvo Jelene J. Dimitrijević.[6] Iste godine, Radio-televizija Srbije, emitovala je dokumentarnu emisiju o Jeleni J. Dimitrijević pod nazivom „Pravo sunca“,[7] a u okviru serijala „One su pomerale granice“.

Bibliografija

Naslovna strana prve knjige Pesama Jelene Jov. Dimitrijevića (1894)
Dela objavljena za života
zbirka Jelenine pesme (Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića), 1894
putopisna proza Pisma iz Niša o haremima, Beograd 1897
pripovetka Đul-Marikina prikažnja, Beograd 1901
pripovetke Fati-Sultan, Safi-Hanum,Mejrem-Hanum, Beograd 1907
roman Nove, Beograd 1912
Amerikanka, Beograd i Sarajevo 1918
Pisma iz Soluna, Beograd 1908, Sarajevo 1918
Pisma iz Indije, 1928
Pisma iz Misira, 1929
Novi svet ili u Americi godinu dana, Beograd 1934
Une vision, 1936
Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, 1940
Reizdanja objavljena nakon smrti
putopis Pisma iz Niša o haremima, Beograd - Gornji Milanovac, 1986
putopis Pisma iz Niša o haremima i zbirka pripovedaka Đul-Marikina prikažnja, Niš, 2003
putopis Pisma iz Soluna (na srpskom i grčkom jeziku), (Karpos, Beograd, 2008)
roman Nove (Službeni glasnik, Beograd, 2012)
putopis Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, (Laguna,Beograd, 2016=
poema Une vision / Priviđenje, (na francuskom i srpskom jeziku) Beograd, 2016
putopis Pisma iz Indije (na srpskom, engleskom i hindi jeziku) Beograd, 2017
pripovetka u stihu Baba Krasa (na niškom dijalektu) Beograd, 2017
putopis Novi svet ili u Americi godinu dana, (Laguna, Beograd, 2019)
putopis Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, (Portalibris,Beograd, 2019
putopis Pisma iz Misira,(Udruženje za promociju kulturne raznolikosti Alia Mundi, 2019)

Skuplje knjige možete platiti na rate.



Poštarina za knjige je u proseku 133-144 dinara, u slučaju da izaberete opciju plaćanje pre slanja i slanje preko pošte.

Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili jednom nedeljno.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici, manji broj u Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile donete, a ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu da ne bi doslo do neprijatnosti). U krajnjem slučaju mogu biti poslate i poštom u Novi Sad i stižu za jedan dan.

U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 133-180 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, ili poštom. U Beč idem jednom godišnje pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 61027541
odlično stanje


ŽIVA PROŠLOST - a) Jelena Dimitrijević 1862-1945 - Pisma iz Niša, Korica naslova - Fototipsko izdanje: Beograd, Parna radikalna štamparija, 1897, Pogovor Slobodanka Peković: strana III-XV, Rečnik turcizama: strana XVII-XXVIII, Ćirilica, Šiven povez, ODLIČAN PRIMERAK, 225 str



1986; Tvrd povez; 86-367-0041-8;


Rođena je 1862. godine u Kruševcu, kao deseto dete svoje majke Stamenke (koja ju je rodila u svojoj 46. godini, u svom drugom braku) i oca Nikole Miljkovića, trgovca. Po majci, potiče od aleksinačkog velikaša Knez Milojka, nahijskog kneza, okružnog sudije i jednog od vođa srpskog naroda u ratovima za oslobođenje. Njegovi potomci, po njemu nazvani su Knez-Milojkovići su i Jelenin brat od ujaka Dobroslav K. Knez-Milojković (1865 ̶ 1941), doktor hemijskih nauka (doktorirao 1893. godine u Beču), prvi srpski državni hemičar, pisac srpske farmakopeje, poznati javni radnik i novinar, i njegova ćerka Stanislava Knez-Milojković (1900 ̶ 1987), novinarka i kulturna radnica. Jedan od izdanaka ove čuvene porodice je i slikarka i ilustratorka Stanislava Knez-Milojković koja živi u Sežani.

Porodica Knez-Milojković, bila je najbogatija u Aleksincu i tom delu Pomoravlja. Nakon smrt oca Nikole, Jelena zajedno sa majkom odlazi u Aleksinac gde je vreme uglavnom provodila u bogatoj biblioteci koju je imao Dobroslav Knez-Milojković. Kako je kao devojčica zadobila tešku povredu oka, njen obrazovni put bio je usporen i sputan. Međutim, bez obzira na povredu i nemogućnost da se dalje formalno školuje, Jelena je predano čitala i sama se obrazovala. Prvu pesmu je napisala 1878. godine. Svoj pesnički dar nije zapostavljala već ga je negovala i čekala momenat da stupi na srpsku književnu scenu. Prelomni trenutak u njenom životu dogodio se 1881. godine kada se udala za potporučnika srpske vojske Jovana Dimitrijevića koji je u to vreme kratko službovao u Aleksincu. Nakon udaje, nastanila se u Nišu, gradu koji će joj otvoriti nove vidike i u njoj probuditi ljubav prema Istoku, te gradu koji će joj se nekoliko decenija kasnije dostojno i odužiti (jednu ulicu nazvavši njenim imenom i postavivši njenu bistu na Niškoj tvrđavi).[2]

Već nakon prve objavljene knjige, zbirke pod naslovom „Jelenine pesme“, počinju da se raspredaju razne priče o tome ko je Jelena, ta misteriozna dama koja tako smelo piše sevdalijske pesme, zalazeći u erotizam koji nije bio svojstven ženskom peru. Neki su verovali da je u pitanju žena koja je pobegla iz turskog harema, neki su je upoređivali sa slavnom antičkom grčkom pesnikinjom Sapfo, Jovanom Ilićem, s hrvatskom književnicom Jagodom Truhelkom, dok su je neki nazivali srpskim Mirzom Šafijem.[3]

Bila je čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu, Nišu, pa je tako upoznala život muslimanki. To iskustvo će kasnije koristiti u svojim delima. Sve pesme i putopisi, sva pisma, posvećeni su jednoj jedinoj dominantnoj temi: ženi, njenom položaju u društvu i porodici, njenim osećanjima. Muškarce u lirskim i u proznim radovima spominje uzgred, i samo kao neku vrstu pozadine prema kojoj se oslikava žena. Takva je njena prva knjiga „Pisma iz Niša o haremima“, i sva ostala pisma – iz Soluna, Indije, Misira, Amerike. U proznim delima ona ističe začuđenost pred očiglednom nepravdom nad ženskim delom čovečanstva.

Proputovala je Evropu, Aziju, Severnu Ameriku i severnu Afriku i o tome pisala. Opisi u delima su joj slikoviti, jasni, a uz opis gotovo uvek je prisutan ironičan komentar, u kom se oseća protest i mali podsmeh na račun stranaca koje kao civilizovana Evropljanka ne može da prihvati. Veštinom pažljivog posmatrača do detalja opisuje dobro čuvane tajne muslimana. Istim žarom, i sa gotovo istim interesovanjem pisala je o Amerikankama i njihovom načinu života. O tome je jednom zapisala:

Od svih žena s kojima sam se u tuđini družila, najviše me interesuju Turkinje i Amerikanke[4]

U avgustu 1934. godine joj je opljačkana kuća, lopovi su odneli ne samo novac, već i mnogo predmeta od vrednosti. Jelenu je ovaj događaj duboko pogodio, a naročito je imala zazor od toga da se o krađi piše u novinama. Umire 22. aprila 1945. u Beogradu. U rukopisu ostaju autobiografski roman „Melpomena“, zapisi o Grčkoj, „Pod nebom večno plavim“, poezija, nekoliko pripovedaka i beleške. Tri rukopisne zbirke iz njene zaostavštine jesu rana „Starinski glasovi“, „Suncu za sunce“ i zbirka iz tridesetih godina, napisana u Parizu, na francuskom „Au soleil couchant“.[5] Sahranjena je, kako su novine zabeležile, skoro bez ikoga na pogrebu, pošto je iz nepoznatih razloga, sahrana bila dva časa ranije nego što je bilo objavljeno. (R. Popović ). Nakon njene smrti prestalo je i interesovanje za njen lik i delo. Ipak, početkom 21. veka ponovo se vraća u žižu interesovanja. Ponovo je zaživela kroz roman (romansiranu biografiju) „Moja draga Jelena“ (Niš, 2011) niške književnice Ivanke Kosanić . Godine 2005. povodom 60 godina od smrti književnice, organizovan je naučni skup „Jelena Dimitrijević: život i delo“. Godinu dana kasnije priređen je i zbornik radova sa tog naučnog skupa.

Godine 2017. povodom 155 godina od rođenja književnice, pokrenut je konkurs za zbornik književnih radova pod naslovom „Glasovi Melpomene“, u sećanje na književno stvaralaštvo Jelene J. Dimitrijević.[6] Iste godine, Radio-televizija Srbije, emitovala je dokumentarnu emisiju o Jeleni J. Dimitrijević pod nazivom „Pravo sunca“,[7] a u okviru serijala „One su pomerale granice“.

Bibliografija

Naslovna strana prve knjige Pesama Jelene Jov. Dimitrijevića (1894)
Dela objavljena za života
zbirka Jelenine pesme (Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića), 1894
putopisna proza Pisma iz Niša o haremima, Beograd 1897
pripovetka Đul-Marikina prikažnja, Beograd 1901
pripovetke Fati-Sultan, Safi-Hanum,Mejrem-Hanum, Beograd 1907
roman Nove, Beograd 1912
Amerikanka, Beograd i Sarajevo 1918
Pisma iz Soluna, Beograd 1908, Sarajevo 1918
Pisma iz Indije, 1928
Pisma iz Misira, 1929
Novi svet ili u Americi godinu dana, Beograd 1934
Une vision, 1936
Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, 1940
Reizdanja objavljena nakon smrti
putopis Pisma iz Niša o haremima, Beograd - Gornji Milanovac, 1986
putopis Pisma iz Niša o haremima i zbirka pripovedaka Đul-Marikina prikažnja, Niš, 2003
putopis Pisma iz Soluna (na srpskom i grčkom jeziku), (Karpos, Beograd, 2008)
roman Nove (Službeni glasnik, Beograd, 2012)
putopis Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, (Laguna,Beograd, 2016=
poema Une vision / Priviđenje, (na francuskom i srpskom jeziku) Beograd, 2016
putopis Pisma iz Indije (na srpskom, engleskom i hindi jeziku) Beograd, 2017
pripovetka u stihu Baba Krasa (na niškom dijalektu) Beograd, 2017
putopis Novi svet ili u Americi godinu dana, (Laguna, Beograd, 2019)
putopis Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta, (Portalibris,Beograd, 2019
putopis Pisma iz Misira,(Udruženje za promociju kulturne raznolikosti Alia Mundi, 2019)
61027541 Jelena J. Dimitrijević PISMA IZ NIŠA o Haremima

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.