BLJESAK LJUBAVNE PRIČE

Bljesak Filipa Solersa romaneskno je ostvarenje oblikovano kroz niz epizoda, intertekstualnih ravni  i
slikovnih kompozicija koje na izrazito atraktivan način markiraju reku vremena.
U sećanjima i snovima, turbulentnoj stvarnosti Francuske i univerzalnoj priči o božanskoj moći
umetnosti, Solers stvara složenu narativnu prizmu u kojoj se dominirajuća ideja romana račva u niz
epizoda nelinearnog narativa.
Narator se priseća detinjstva provedenog u Bordou i sestre Ane sa kojom je jednom razmenio poljubac u
Veneciji – na ivici incesta, ali priča dobija sasvim novi tok  njegovim dolaskom u Pariz i neočekivanim
susretom sa Lusi, francuskom buržujkom i intelektualkom, s kojom ga povezuje ljubav prema
Kazanovinim memoarima. Njihova ljubavna priča ostvaruje se poput svetlosti, bljeska, upravo pod
okriljem Kazanovine premise “Sequere deum” (Pratite Boga!)
Ali s druge strane, ovaj roman dobija i drugačije obrise otvarajući vrata jednoj od i danas atraktivnih tabu
tema – temi incesta. Stalno prisutna sećanja na sestru Anu i njegova „nespavajuća“ podsvest, u naratoru
bude ono erotsko, stapajući se sa složenim životnim pričama značajnih umetnika poput Eduara Manea i
Pabla Pikasa, ali i sa njihovim muzama – Viktorinom, Bertom Morizo, Evom, Olgom, Dorom Mar, Žaklin,
Mari-Terez… Tako, ovaj roman u razgranutom trouglu pojmova ljubav-incest-božanska umetnost,
postaje i svojevrsna priča o prirodi žene i prirodi slikarstva, o prolaznosti ali i o univerzalnoj moći
umetnosti u turbulentnoj reci vremena.

Rat, onakav kakvog ga mi znamo, nije umetnost odmaranja, a još je manje umetnost vedrine. Ipak, to je i
dalje umetnost koju Solers sasvim sigurno briljantno stvara.
Neli Kaprielian, Les Inrockuptibles
Solersov Bljesak je poput Batajevog erotizma: odobravanje života čak i u smrti.
Filip Lanson, Libération
Bljesak je veoma lepa knjiga. Sjajna, vesela, britka, polifonična, napisana stilom koji naglašava sam kraj
rečenice – pravo uživanje.
Mark Lambron, Le Point
Prevela sa francuskog Sonja Ivanović