Jezik: Srpski

Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2018.
Udžbenički četvrtasti format, 72 ilustrovane strane.

Nekorišćena knjiga/katalog.

Ово је прича о Поповићима, породици с најдужом позоришном традицијом, градитељима уметничких вредности, истинским драгуљима историје српског позоришта кроз разне епохе. У време када је национални задатак Срба у Угарској био усредсређен на културни развој, очување језика, имена и народних обичаја, развој просветитељских установа, у време када је Лаза Костић позивао да се бојишта преруше у позоришта – у румунском делу Баната, у Иванди, почела је историја чувене позоришне династије. Истраживање њихових живота и сценских појава, уједно је историјски пут грађења српског позоришта – од путујућих дружина, преко оснивања Српског народног позоришта, потом београдског и скопског као и повременим ангажманима у Загребу и нишком „Синђелићу“. Поред љубави према позорници, они су се предано, са ентузијазмом, страшћу и родољубљем посвећивали позоришном животу, свесни свог историјског задатка – да својим духовним богатством оплемењују, просвећују и уздижу културну свест и тако исписују историју свог народа. Спадају у генерације уметничких пионира српске историје позоришта различитих уметничких достигнућа и сачуваних трагова, бројних талената, чудних судбина, прекинутих каријера.

Породицу Поповић су у позоришном животу чиниле двадесет три личности: пет кћери (Катарина Поповић, Драгиња Поповић Ружић, Љубица Поповић Коларовић, Јелисавета Поповић Добриновић и Софија Поповић Максимовић Вујић); два сина (Лазар и Паја); шест зетова (Димитрије Ружић, Пера Добриновић, Димитрије Коларовић и Аксентије Максимовић; један по унуци – Михаило Марковић и праунуци – Риста Спиридоновић); једна снаја (Марија Пецко Аделсхајм Поповић); седам унучади (Емилија Поповић, Зорка Тодосић, Милка Марковић, Лука Поповић, Милутин Поповић, Зорка Поповић Премовић и Даница Поповићева) и двоје праунука (Љубица Теодосијевић и Димитрије Марковић). Градили су темеље српског позоришта током скоро једног века до силаска најмлађег потомка са животне сцене 1949. Изложба прати животе и позоришно дело лозе Поповића кроз седам целина, по једну за свако од седморо деце Луке Поповића и њихових потомака. Због овакве поделе која је за читаоца најпрегледнија, целине се међусобно хронолошки преклапају.

Аутор изложбе и каталога: мр Александра Милошевић, виши кустос