IZ ŽENSKOG UGLA
„Izmišljanje svetova i ljudi meni ne pomaže”, piše Ljiljana Đurđić, jedan od najjačih glasova savremene
srpske proze. U njenoj novoj zbirci od osam priča, dakle, svega nekoliko slika iz života, dominira upravo
realistička perspektiva s fokusom na zbilju, bez ulepšavanja. Na zbijenom prostoru u banalnoj kolotečini
autorka uspeva da uhvati ono značajno, kako lično tako i univerzalno. Kratka proza pokazuje se kao
pogodna forma koja omogućava karakterizaciju likova u oštrim pokretima. Uz dominaciju femininog ugla
posmatranja, bilo kroz pripovedanje u ženskom licu, bilo kroz nizanje sudbina različitih junakinja, ova
zbirka pristupa svakodnevnim temama istovremeno zabavljajući čitaoca neposrednim, razgovornim
jezikom ali i nagnajući ga na razmišljanje povodom teških situacija.
Dok je kontraverzni ljubavni život komunistkinje Silve u inicijalnoj priči „Silva Jugoslovenka” prikazan iz
ugla dečaka, a Čapljin u vidu i-mejl prepiske u „Francuskom triju“, o Manji i njenoj incestuoznoj vezi u
„Bratskoj ljubavi“ pripoveda prijateljica pri čemu se potenciranjem incidenta posebno naglašava
trivijalnost začaranog kruga jednolične egzistencije iz koje nas može pomeriti jedino nekakav eksces, ali
tek na trenutak, dok traje šok. Promišljanje o poziciji žene u savremenom društvu precizno oslikavaju
priče „Slava i hvala“, gde Mila, medicinska sestra sa težnjom da postane afirmisani pisac, traga za
sopstvenim identitetom u moru propisanog besmisla, i „Pasterova 2“ čija junakinja završava u duševnoj
bolnici usled procepa ličnosti zbog nesrećnih okolnosti i nametnutih društvenih stega.
Dominantan, maskulin stvaralački princip što, zaokupljen uzvišenim temama, prevazilazi sva opšta mesta
našeg okruženja, u priči „Umetnikova zaostavština“ prikazan je kako guši žensku perspektivu koja se

nikud ne može maći, zarobljena skulpturama izvajana muškom rukom. Ipak, sučeljavajući se sa
najznačajnijim srpskim piscima, autorka u pričama „Pisac u novembru“ i „Pre povratka“ pronalazi
sopstveni put fokusirajući se upravo na trivijalnosti koje se prećutkuju ali koje su u životu punom klišea
uvek prisutne.
Zbirka „Silva Jugoslovenka“ obiluje narativnim strategijama dok se stvarnost pronalazi u vrcavom jeziku
nenametljivog humora. Pažnja se usmerava ka uobičajenim situacijama, uz duboko poznavanje ljudske
psihe. Književnost Ljiljane Đurđić izdvaja se osećajem za detalj i hrabrošću da se istaknu čovekove
slabosti. A samim tim i stvari nazovu njihovim imenom.