ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

1 : Osam poglavlja : uvod u Etiku otaca - Majmonid Rabi Moše Ben Majmon-Rambam
2: Hazari 1 - Jehuda Halevi

Književno društvo Pismo 2000 138 strana

očuvanost 5-

1. Propisi o pokajanju (Hilhot Tešuva)

iz Mišne Tora – Knjiga znanja
Majmonid (Rabi Moše ben Majmon – Rambam)

REZIME

„Propisi o pokajanju“ predstavljaju sistematsku filozofsko-teološku obradu pojma pokajanja (tešuva) u judaizmu. Majmonid pokajanje shvata kao akt slobodne volje i razuma, a ne kao puko emocionalno kajanje ili ritualni čin. Tešuva je proces moralne transformacije ličnosti, kojim se čovek vraća Bogu kroz samospoznaju, priznanje greha i promenu ponašanja.

Centralne teme su:

slobodna volja kao preduslov moralne odgovornosti,

odnos između greha, kazne i nagrade,

uloga božanske pravde i milosti,

mogućnost moralnog savršenstva čoveka.

Majmonid naglašava da nijedan grešnik nije unapred osuđen: svaki čovek uvek ima mogućnost povratka.

STRUKTURALNI PRIKAZ

1. Pojam pokajanja (tešuva)

Pokajanje kao povratak Bogu

Unutrašnja odluka i promena volje

2. Elementi istinskog pokajanja

Svest o grehu

Iskreno kajanje

Prestanak grešenja

Čvrsta odluka da se greh ne ponovi

3. Slobodna volja

Čovek kao moralno slobodno biće

Odbacivanje determinizma

4. Greh, kazna i nagrada

Pravda kao moralni poredak sveta

Kazna kao posledica izbora

5. Status pravednika i grešnika

Moralna procena čoveka prema njegovim delima

Mogućnost promene statusa kroz pokajanje

6. Eschatološka dimenzija

Svet koji dolazi

Smisao moralnog života

2. Osam poglavlja (Šmone prakim)

Uvod u Etiku otaca (Pirkej Avot)
Majmonid (Rambam)

REZIME

„Osam poglavlja“ su filozofski uvod u jevrejsku etiku, snažno oblikovan aristotelovskom filozofijom. Majmonid ovde razvija racionalnu etiku vrline, u kojoj je cilj čoveka moralno i intelektualno savršenstvo.

Duša se shvata kao jedinstvena celina sa različitim funkcijama, a moralna bolest (greh) analogna je telesnoj bolesti. Etika je, prema Majmonidu, vrsta duhovne medicine.

Posebno mesto zauzima učenje o zlatnoj sredini: vrlina se nalazi između dva poroka – preterivanja i manjka.

STRUKTURALNI PRIKAZ

1. Duša i njene sposobnosti

Razum, strasti, volja

Jedinstvo duše

2. Moralne bolesti i zdravlje

Greh kao poremećaj ravnoteže

Vrlina kao stanje duševnog zdravlja

3. Zlatna sredina

Izbegavanje krajnosti

Moralna umerenost

4. Navika i vaspitanje

Vrlina se stiče vežbom

Uloga obrazovanja

5. Sloboda i odgovornost

Moralni izbor kao racionalni čin

6. Odnos filozofije i Tore

Saglasnost razuma i objave

7. Cilj etike

Savršenstvo duše

Spoznaja Boga

8. Priprema za „Etiku otaca“

Filozofski temelj rabinske etike

3. Hazari I

Jehuda Halevi

REZIME

„Hazari“ je filozofsko-religijski dijalog između jevrejskog mudraca i hazarskog kralja, koji traži istinsku veru. U prvom delu Halevi brani judaizam kao religiju istorijskog iskustva i božanskog otkrovenja, suprotstavljajući ga filozofskom racionalizmu.

Za razliku od Majmonida, Halevi daje prednost veri, tradiciji i proročkom iskustvu nad apstraktnim razumom. Istina se ne dostiže spekulacijom, već životom u savezu s Bogom.

STRUKTURALNI PRIKAZ

1. Potraga za istinitom religijom

Kraljeva dilema

Potreba za sigurnim temeljem vere

2. Kritika filozofa

Apstraktnost filozofskog Boga

Nedostatak egzistencijalne sigurnosti

3. Kritika hrišćanstva i islama

Posredovana objava

Istorijska diskontinuitet

4. Odbrana judaizma

Direktno božansko otkrovenje

Sinajsko iskustvo

5. Izabrani narod

Poseban odnos Izraela i Boga

Duhovna, ne biološka izabranost

6. Vera i praksa

Zapovesti kao oblik života

Jedinstvo vere i dela

KRATKO UPOREDNO ZAPAŽANJE

Majmonid → razum, sistem, filozofska etika

Halevi → iskustvo, objava, tradicija

Zajedničko: moralna odgovornost i odnos čoveka i Boga

Razlika: razum vs. objava kao primarni izvor istine