Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-13-00477-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Prvo izdanje 1z 1990. s posvetom i potpisom autorke, u veoma dobrom stanju.

Autor - osoba Velmar-Janković, Svetlana, 1933-2014 = Velmar-Janković, Svetlana, 1933-2014
Naslov Lagum : [roman] / Svetlana Velmar-Janković
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1990
Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1990 (Beograd : BIGZ)
Fizički opis 247 str. ; 20 cm
Zbirka Nove knjige domaćih pisaca. Proza 1990.
(broš. sa omotom)
Napomene Tiraž 2.500
Beleška o piscu: str. [249].

Nova knjiga proze Svetlane Velmar-Janković, Lagum (ovu reč autor uzima u značenju „mesta tame“ koliko i „mračnog podzemnog hodnika“, kakvih je mnoštvo u dubinama ispod Beograda) – knjiga je ispunjena i našom novijom političkom i kulturnom istorijom, i psihologijom i naravima koje je ta istorija uslovila, i finim romanesk¬nim tkanjem kojem se i istorija i psihologija preoblikuju u autohtonu viziju ljudske sudbine, individualnog i porodičnog udesa. Jednom svojom stranom Lagum se osmišljava i kao naročita melanholična autobiografija (...).
Stožer ove knjige svakako je lik stare Beograđanke Milice Pavlović, udate za uglednog univerzitetskog profesora i likovnog kritičara koji je za vreme rata ušao u „kvislinšku“ vladu Milana Nedića i već prvih dana posle rata ovu svoju „saradnju sa okupatorom“ platio glavom (...).
Njena priča je otud i duboko lična, to jest, priča o jednoj ženskoj sudbini načelno obrečenoj na trpljenje, ali i bitno istorijska, to jest, priča o jednoj epohi u kojoj su individualna patnja, lično poštenje, intelektualna doslednost, vredeli samo onoliko koliko su bili funkcionalni u jednom totalitarnom ideološkom konceptu, smrtonosnom za neistomišljenike... (Iz recenzije Ljubiše Jeremića)

Od njenog prvog romana Ožiljak (1956) Svetlanu Velmar-Janković, pripovedača, romansijera, esejistu i dramskog pisca, čitaoci prepoznaju kao najvećeg Beograđanina među piscima i najbeogradskijeg pisca kada je reč o Beogradu.
U svom novom romanu, simboličkog naslova Lagum, autorica obnavlja sećanje na jedno vreme u kojem je, namah, sve bilo dovedeno u sumnju. U ovim svojevrsnim memoarima, gde se javljaju najpoznatija imena jednog doba (umetnika, naučnika, političara), u kojima autorica obnavlja zaboravljene reči i stare simbole, iščezle slike ljudi koji su na prečac postajali ništa i onih koji su od ništa postajali nešto. U dirljivoj lirskoj ispovesti o jednom životu koji se završavao i drugom koji je počinjao, kada su kućepazitelji postajali gazde a gazde kućepazitelji, pratimo tragični životopis beogradske porodice Pavlović.
Svetlana Velmar-Janković se kloni velikih ideoloških i političkih tema, a opet svi događaji o kojima piše jesu u znaku politike. Naša autorica posmatra čoveka kako ga ideologija menja, i u ratu kada je život toliko bio neizvestan i težak, i posle oslobođenja, kada nova vlast počinje da izgrađuje novogovor, a svaka individualnost se neminovno utapa u masu. (Iz recenzije Radoslava Bratića)

Svetlana Velmar-Janković (1933-2014) rođena je u Beogradu gde se školovala i živela. Kao sekretar i urednik časopisa Književnost bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je godina uređivala, u Izdavačkom preduzeću Prosveta, edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku Baština.
Objavila je romane: Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), Lagum (1990), Bezdno (1995), Nigdina (2000) i Vostanije (2004); eseje: Savremenici (1967), Ukletnici (1993), Izabranici (2005) i Srodnici (2013); sećanja: Prozraci (2003); zbirke pripovedaka: Dorćol (1981), Vračar (1994), Glasovi (1997), Knjiga za Marka (1998) i Očarane naočare: priče o Beogradu (2006); molitve: Svetilnik (1998); dramu Knez Mihailo (1994) i knjigu drama Žezlo (2001); monografiju Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011).
Nagrade: „Isidora Sekulić“, Andrićeva nagrada za knjigu priča Dorćol, „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninova nagrada za roman godine za Bezdno (1995), Nagrada „Neven“, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagrada „Mišićev dukat“ i Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“. Prevođena na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.

MG P44 (N)