ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Omot iskrzan i repariran, unutra dobro očuvano!

Autor - osoba Ka-Cetnik 135633
Naslov Kuća lutaka / Ka-Tzetnik 135633 ; [preveo Vjeko Dobrinčić]
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik hrvatski
Godina 1965
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Epoha, 1965 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske)
Fizički opis 314 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Dobrinčić, Vjeko (prevodilac)
Saračević, Sead (autor dodatnog teksta)
(Karton)
Napomene Prevod dela: House of dolls
Tko je Ka-Tzetnik 135633 i kako je nastala `Kuća lutaka`? / Sead Saračević: str. 9-33.

„House of Dolls“ („Kuća lutaka“) je potresan, provokativan i dugo osporavan roman koji se oslanja na logorsko iskustvo i na mračne zone nacističkog sistema nasilja, ispričan u formi brutalne, svedočanski obojene proze. Knjiga prati sudbinu mlade Jevrejke koja biva uvučena u mehanizam poniženja i zloupotrebe, gde se ljudsko telo pretvara u „resurs“, a identitet u broj i funkciju. Naracija je namerno šokantna: autor insistira na granicama izdržljivosti i na psihološkom razaranju, na logorskoj „ekonomiji“ straha, moći i ucene, u kojoj se žrtvi oduzima čak i mogućnost da sopstvenu patnju objasni moralnim jezikom. Zbog takvog pristupa, roman se čita istovremeno kao literatura o traumi i kao kontroverzno delo koje koristi elemente melodrame i senzacionalnog registra da bi dočaralo stanje sveta u kome je svaka normalna mera ukinuta. „House of Dolls“ je kroz decenije izazivala snažne reakcije: za neke je to knjiga koja bez ublažavanja pokazuje ponor logorske stvarnosti, a za druge problematična granica između svedočenja i fikcije, koja otvara pitanje kako uopšte pisati o užasu a da se ne sklizne u eksploataciju.

Većina od dvadesetak svetskih izdavača „Kuće lutaka“ verovala je da je autor ove knjige neka od onih devojaka koja je, kao logorašica, bila prisiljena da postane „Feld-Hure“ broj taj i taj. Međutim, tek pred suđenje Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu novinari su uspeli da otkriju ovog misterioznog pisca. On je tada bio izraelski državljanin, živeo je u Tel Avivu, ali je i nadalje pisao pod svojim pseudonimom.

„KA-TZETNIK“ je nadimak koji je zadržao iz nemačkog koncentracionog logora u kojem je bio zatočen, izveden od skraćenice koju su imali svi logoraši, po nemačkom „KZ“ (Konzentrationslager), odnosno skraćeno „ka-cet“. Pod brojem 135633 bio je upisan u logorsku evidenciju; tim brojem su ga esesovci žigosali, i danas taj broj nosi na podlaktici leve ruke.

„Moje ime nema zapravo nikakve važnosti“, izjavio je jednom prilikom KA-TZETNIK novinarima. „Potpisivanje mojim logoraškim brojem nije nikakva kamuflaža, već način da ostanem sasvim slobodan. Jedna od karakteristika sadašnjeg vremena jeste da se u izlozima knjižara češće izlažu imena pisaca umesto njihovih dela. Ono čime sam neko vreme bio opsednut bio je način kako da zaštitim svoju slobodu. Činilo mi se da je moj broj, koji doživotno nosim na svojoj ruci, najbolji način za to...“

Ka-Tzetnik 135633 je pseudonim izraelskog pisca Jehiela Dinura (Yehiel De-Nur, rođen u Poljskoj 1909, umro u Izraelu 2001), preživelog iz Aušvica. Pseudonim je uzeo po logorskom označavanju zatočenika, naglašavajući da ne govori kao „autor“ u uobičajenom smislu, već kao glas „koncentracionog univerzuma“ i njegovih zakona. Posle rata nastanio se u Izraelu i objavio niz knjiga koje tematizuju logore i uništenje evropskih Jevreja, često u formi koja kombinuje autobiografski impuls, vizionarsku grozničavost i literarnu dramatizaciju. Njegova javna figura dodatno je obeležena svedočenjem na suđenju Ajhmanu, gde je govorio o logoru kao o svetu odvojenom od normalne ljudske stvarnosti. Dinurova dela ostala su snažno prisutna u popularnoj recepciji, ali i u polemikama: upravo zato što njegov stil često ide do krajnosti, stalno se iznova otvara pitanje odnosa dokumenta, sećanja, traume i književne forme.

Tags: House of Dolls, Kuća lutaka, Ka-Tzetnik 135633, Ka-Tzetnik, Yehiel De-Nur, Jehiel Dinur, Holokaust, koncentracioni logori, Aušvic, Drugi svetski rat, trauma, svedočenje, preživeli, ratna proza, logorska literatura, kontroverzna knjiga, istorijska tema, Izrael, jevrejska književnost.

MG P14 (F)