Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-19-01481-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Nolit 1987 308 strana

očuvanost 5-

Roman „Kapo“ Aleksandra Tišme bavi se problemom zla, krivice i moralne odgovornosti u ekstremnim uslovima nacističkih koncentracionih logora. Glavni junak je jevrejski logoraš koji, da bi preživeo, prihvata ulogu kapa – zatvorenika koji sarađuje sa logorskom upravom i sprovodi nasilje nad drugim zatvorenicima.

Tišma ne piše istorijski roman u užem smislu, već psihološko-moralnu studiju pojedinca koji se nalazi između instinkta za preživljavanje i potpunog moralnog sloma.

RADNJA (SAŽETAK)

Glavni junak, Vilko Lamijan, dospeva u koncentracioni logor gde je izložen poniženju, strahu i nasilju. U pokušaju da izbegne smrt, on prihvata ulogu kapa, čime dobija privilegije, ali i moć nad drugim zatvorenicima.

Kako se njegova moć povećava, Lamijan sve više učestvuje u sistemu nasilja, postajući saučesnik zla. Iako je formalno žrtva, on se moralno preobražava u dželata, što kod njega izaziva duboku unutrašnju prazninu i osećaj krivice.

Posle rata, Lamijan pokušava da započne novi život, ali sećanje na logor i njegova dela ne mogu biti izbrisani. Krivica ga prati kao trajni teret, pokazujući da fizičko preživljavanje ne znači i moralno spasenje.

TEME I IDEJE

1. MORALNA AMBIVALENCIJA

granica između žrtve i zločinca

pitanje lične odgovornosti u ekstremnim uslovima

2. ZLO KAO SISTEM

logor kao savršeno organizovana mašina nasilja

pojedinac kao deo mehanizma zla

3. KRIVICA I SEĆANJE

nemogućnost iskupljenja

trajna trauma

pamćenje kao kazna

4. IDENTITET I PREŽIVLJAVANJE

gubitak ličnog identiteta

cena preživljavanja

LIKOVI

Vilko Lamijan – kompleksan, moralno problematičan lik

ostali likovi su svedeni i funkcionalni

služe da osvetle brutalnost logorskog sistema

STIL I JEZIK

suzdržan, hladan, dokumentaristički stil

bez patetike i sentimentalnosti

naglašena psihološka analiza

moralna distanca pripovedača

ZNAČAJ ROMANA

Roman je značajan jer:

postavlja teška pitanja o ljudskoj prirodi

odbacuje jednostavnu podelu na dobre i zle

nudi jednu od najdubljih književnih obrada Holokausta u srpskoj književnosti

upozorava na lakoću moralnog posrnuća

ZAKLJUČAK

„Kapo“ Aleksandra Tišme je roman o preživljavanju po cenu gubitka ljudskosti. Autor pokazuje da u uslovima apsolutnog zla ne nestaje odgovornost pojedinca, i da je krivica neraskidivo vezana za izbor, čak i kada je taj izbor nametnut strahom i nasiljem.