Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana.
,,„Обала Сирта“ је најпознатији роман Жилијена Грака ( 1951 , издања Хозеа Кортија ).
Жилијен Грак је већ осудио, у својој брошури *La Littérature à l`estomac * (1949, исти издавач), комерцијалне компромисе књижевног света тог доба. Стога је одбио Гонкурову награду додељену његовом роману у години објављивања.
Резиме
У неодређеном времену и на неодређеном месту у свету живи Алдо. Овај младић потиче из једне од најстаријих породица господства Орсена , некада моћне, измишљене републике ( града-државе ). Послат је као „посматрач“ у тврђаву у јужним провинцијама, изграђену на обалама Сирта. Ова тврђава чува Сиртско море, које одваја Орсену од Фаргестана , мистериозне, измишљене земље са којом се каже да је град-држава у рату већ три века, иако је де факто мир успостављен давно и још увек влада између две земље.

Алдо открива свакодневни живот тврђаве и постепено се спријатељује са капетаном Марином, њеним командантом. Под скептичним погледом Марина, изнервираног старог официра, Алдо покушава да пробуди тврђаву из сна. Он започиње љубавну аферу са Ванесом Алдобранди, последњим потомком веома старе аристократске породице из Орсенне, чији је прапрадеда издао поверење града удруживши се са Фаргијанцима. Неприметно и на веома индиректан начин, Ванеса, која следи стопе свог претка, улива у Алда жељу да води послове тврђаве како он сматра да је прикладно и да пређе поморску границу која раздваја Орсену од Фаргестана. Тиме он постепено и ненамерно постаје катализатор промена које ће довести до отвореног рата између Фаргестана и Орсенне, који ће вероватно бити поражен.

Анализа
Ван романа, Сирт је град у Либији . У античкој географији, овај термин, грчког порекла, односио се на два залива које је формирало Средоземно море на северној обали Африке између Кирене и Картагине . То су били Мали Сирт (или Мали Сирт, сада Габески залив ) на западу и Велики Сирт (или Велики Сирт, сада Сиртски залив ) на истоку. Пловидба тамо је била опасна због присуства бројних плићака, што објашњава зашто се реч користила на латинском да означи „ плитке воде “ или „ пешчане спрудове “. Регион се ипак могао похвалити неколико важних градова и лука, као што су Сабрата , Лептис Магна , Оја и Такапе. Они су служили као излази за сушно унутрашње подручје, а такође и за транссахарску трговину .

Али град-држава којој Алдо припада зове се Орсена и окренута је ка Фаргестану . Имена која евоцирају Италију , Централну Азију или друге регионе, као и војна опрема (мешање епоха), смештају причу у имагинарни простор, обухватајући различите локације. Могуће је да се Орсена односи на Венецију , јер имена, трговина и историја које аутор представља указују на то. У том светлу, Фаргестан би представљао Османско царство . Наратив битке би тада могао бити наратив код Лепанта . У сваком случају, Сиртско море је Медитеран. Ова географија наводи Антоана Блондена да каже , у Риваролу , да је са „ Обалом Сирта“ , Жилијен Грак написао грубу књигу о историји и географији за употребу сањарских цивилизација ( Риварол ,6. децембар 1951.). Жилијен Грак би свој роман описао као „будни сан“ [потребна референца] .

У једном чланку, Филип Арно даје бројне трагове из романа како би утврдио где би се могла налазити различита поменута места [ 1 ] . Затим црта мапу Медитерана, на којој лоцира две земље. Орсена се протеже дуж северне и источне обале Јадранског мора , док се Фергестан простире на огромном подручју, од Турске до либијске обале, пролазећи кроз обале Машрика и Египта [ 2 ] .

Географ Ив Лакост је такође нацртао мапу која представља обале Сирта и која је видљива у његовом чланку у геополитичком часопису Еродот под насловом „Жилијен Грак, писац географ. Обала Сирта, геополитички роман“ [ 3 ] , [ 4 ] .

Можемо говорити о романтизму чекања у роману „Обала Сирта“, који сав интензитет емоција смешта у међупросторе радње, целе приче овог романа, са изузетком дуге пролепсе смештене пре избијања рата [ "