Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-7702-442-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Aleksievič, Svetlana Aleksandrovna, 1948- = Aleksievič, Svetlana Aleksandrovna, 1948-
Naslov Rat nema žensko lice / Svetlana Aleksijevič ; prevela s ruskog Neda Nikolić Bobić
Jedinstveni naslov U voйnы ne ženskoe lico. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2015
Izdanje 2. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Čarobna knjiga, 2015 (Petrovaradin : Simbol)
Fizički opis 318 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Nikolić Bobić, Neda, 1947- (prevodilac)
Nikolić Bobić, Neda, 1947- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂAvantura reči / [Čarobna knjiga, Beograd]
Nagrada Nobelova nagrada za književnost 2015.
(broš.)
Napomene Prevod dela: U voйnы ne ženskoe lico / Svetlana Aleksievič
Tiraž 1.000
`U njoj govori više od dve stotine žena, koje nam opisuju kako su, kao devojke koje su sanjale o tome da postanu neveste, postale vojnici 1941. Oko milion sovjetskih žena učetvovalo je u Drugom svetskom ratu...` --> zadnja korica
Beleška o piscu: str. [319-320]

Ova knjiga je ispovest, dokument i dnevnik ljudskog sećanja.
U njoj govori više od dve stotine žena, koje nam opisuju kako su, kao devojke koje su sanjale o tome da postanu neveste, postale vojnici 1941. godine. Oko milion sovjetskih žena učestvovalo je u Drugom svetskom ratu, najstrašnijem ratu dvadesetog veka. Žene nisu samo spasavale i previjale ranjenike, već su i pucale iz snajperskih pušaka, dizale mostove u vazduh, odlazile u izviđanje i ubijale… Ubijale su neprijatelja koji je, s dotad neviđenom okrutnošću, napadao njihovu zemlju, njihove domove i njihovu decu.
Svetlana Aleksijevič, sovjetska spisateljica iz Belorusije, provela je četiri godine radeći na ovoj knjizi i posetila preko sto velikih i malih gradova, varoši i sela, beležeći priče i sećanja ratnih veteranki. Sovjetska štampa je knjigu opisala kao „upečatljiv izveštaj o davno prošlim vremenima koja su uticala na sudbinu celog naroda“, ali epizode s prve linije fronta nisu najvažnije – od njih su važnija uznemirujuća iskustva žena u ratu. U njihovim svedočanstvima, prošlost se strasno obraća sadašnjosti, dižući glas protiv jučerašnjeg i današnjeg fašizma…
Rat nema žensko lice, po mišljenju mnogih kritičara, jeste remek-delo savremene književnosti, kojim je Svetlana Aleksijevič zasnovala sebi svojstvenu književnu vrstu, „roman glasova“, literarni pristup kojim, na osnovu više stotina svedočanstava očevidaca, iz prve ruke stvara grandioznu sliku jednog vremena, vešto uklapajući pojedinačne ispovesti u celinu.
Pored nepodeljene naklonosti kritike, delo Rat nema žensko lice naišlo je i na izuzetan prijem čitalaca i ubedljivo je najpopularniji roman beloruske autorke. Samo u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, ovaj roman je prodat u više od dva miliona primeraka, a preveden je ili se prevodi na skoro četrdeset jezika širom sveta.

Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič, beloruska novinarka i književnica, rođena je 31. maja 1948. godine u Stanislavu, danas Ivano-Frankivsk.
Napisala je pet knjiga dokumentarne proze, u kojima se na sebi svojstven način bavila Drugim svetskim ratom, černobiljskom katastrofom, sovjetskim ratom u Avganistanu i životom u postsovjetskom dobu.
Svetlana Aleksijevič je stvorila specifičan književni žanr – roman glasova. Neprekidno poštujući estetiku dokumentarne proze, zasnovane na stotinama stvarnih ispovesti, razvijala je ovaj žanr iz knjige u knjigu. Umešnost u ovom načinu izražavanja omogućila joj je da originalne glasove svojih sagovornika pretvori u umetnički kondenzovan prikaz duše. Njena dela predstavljaju impozantnu sagu o ljudskom mentalitetu, i to ne samo sovjetskom. Svaka od pet knjiga postavlja sve radikalnija pitanja, ne samo o smislu i besmislu političkih ideologija već i o suštinskom pitanju ljudskih dela.
O svom postupku kaže: „Svet vidim kao glasove, kao boje, kakav i jeste. Iz knjige u knjigu, ja se menjam, subjekat se menja, ali niti naracije ostaju iste. Upravo sam te niti ljudskih glasova prepoznala... Sa hiljadu glasova mogu da stvorim, teško se to može nazvati realnošću – budući da stvarnost ostaje nedokučiva – jedan prikaz mog vremena, moje države... Sve to čini neku vrstu male enciklopedije, enciklopedije moje generacije, ljudi koje sam upoznala. Kako oni žive? U šta veruju? Kako umiru i kako ubijaju? Koliko su žestoko tražili sreću, i kako su je strašno promašili?”
Svetlana Aleksijevič je dobitnica brojnih prestižnih nagrada i priznanja, kako u bivšem Sovjetskom Savezu, tako i u inostranstvu, među kojima su Nacionalna nagrada književnih kritičara Amerike, nagrada Oksfam Novib – PEN i Nobelova nagrada za književnost 2015. godine. Njena dela prevedena su na dvadeset dva jezika.

MG P5 (N)