ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Vek prosvećenosti / Aleho Karpentijer
sa španskoga prevela Danica Moreno
izabrao i priredio Milan Komnenić
Jezik srpski
Godina 1985
Beograd : Prosveta, 1985 (Ljubljana : Ljudska pravica)
Fizički opis 357 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Moreno, Danica = Moreno, Danica
Komnenić, Milan, 1940-2015 = Komnenić, Milan, 1940-2015
Zbirka Hispanoamerički roman
Prevod dela: El siglo de las luces / Alejo Carpentier
Pogovor: str. 341-357.

Aleho Karpentijer (1904 – 1980) kubanski romanopisac, esejista i muziklog. Smatra se jednim od najuticajnijih autora latinoameričke književnosti i uz Sabata i Borhesa pretečom „Latinoameričkog buma”, jednim od ključnih književnih događaja u svetskoj prozi druge polovine XX veka. Prvi je upotrebio izraz magični realizam (lo real maravilloso) 1949. kako bi opisao kombinaciju fantastičnog i svakodnevnog u latinoameričkoj fikciji.

Karpentijer je studirao arhitekturu, ali ubrzo napušta studije kako bi se posvetio novinarstvu; piše o književnosti, muzici i pozorištu. Godine 1924. postaje glavni urednik časopisa „Carteles“, a 1927. jedan od urednika časopisa kubanske avangarde „Revista de Avance“. U zatvor odlazi zbog protivljenja Mahadovom diktatorskom režimu i tu dovršava svoj prvi roman, „Ecué – Yamba-O“ („Neka je hvaljen Gospod”) koji će objaviti u Madridu 1933. godine. Posle šest meseci zatvora pušten je na uslovnu slobodu. No, nedugo kasnije, uz pomoć prijatelja, francuskog pesnika Robera Desnosa, beži u Francusku. U Parizu se povezuje sa nadrealistima, sarađuje u časopisu „La Révolution Suréraliste“, jedno vreme je urednik časopisa „Iman“, piše pesme, aktivno se bavi muzikom i nastavlja svoja muzikološka istraživanja i komponuje. Nadrealistima se nikada nije sasvim priklonio, ali je uočljiv njihov uticaj u njegovoj kasnijoj prozi.

Poslije jedanaest godina provedenih u Parizu, početkom Drugog svetskog rata vraća se na Kubu. Tu ubrzo postaje direktor jedne radio stanice i profesor muzike na Havanskom univerzitetu. Na jednom kratkom putovanju na Haiti 1943. nalazi temu za svoj drugi roman „Kraljevstvo ovog sveta“ (Dereta, 2017), koji se pored „Veka prosvećenosti“ (1962) smatra njegovim najpoznatijim romanom i pravim remek-delom latinoameričke književnosti. Tokom boravka u Karakasu, od 1945. do 1959, objavljuje roman „Izgubljene staze“ i zbirku pripovedaka „Rat vremena“, dok roman „Pribežište u metodi“ objavljuje 1974.

Na Kubu se vratio 1959. nakon pobede Kubanske revolucije. Iste godine postaje direktor izdavačke kuće Editorial Nacional de Cuba. Bio je ambasador Kube u Parizu, gde je umro 1980.

*******
»Setna, veličanstvena, plemenita knjiga. Karpentijer je veliki majstor... Remek-delo savremene književnosti.«
Dž. B, Pristli

»Tvorac magičnog realizma je romanom Vek prosvećenosti potvrdio svoju ključnu ulogu u razvoju hispanoameričkog romana.«
- Iz obrazloženja za nagradu »Servantes«

»Želeo bih da naglasim da Vek prosvećenosti nije alegorija koja opisuje sudbinu revolucionara. Znamo
da je u revolucionarnom procesu samo jednu etapu mogućno svesti na tehniku: naime, način osvajanja
vlasti. Međutim, preobražavanje jednog društva nikada se ne da kodifikovati: svaka revolucija je nepovratna
i neponovljiva, tako da ljudi koji je izvode, ozareni noćnim suncem, moraju sve iznova da izmisle. Ako se
Vek... uzme kao istorijska hromka, on se može dovesti u vezu samo s francuskom revolucijom. Ali, ako nije
alegorija, taj roman je ,simbologija‘ u kojoj se govori o pomirenju pravde i tragedije... Revolucija je Revelacija.«
- Karlos Fuentes