Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vrlo dobro očuvana knjiga iz nepušačkog doma.

Борислав Пекић: ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПОЈЕЛИ СКАКАВЦИ 2.
Издавач: БИГЗ, Београд, 1989.год.
Меки повез, заштитни омот, 470 страна, латиница.
„Ne veruj onima koje često kažnjavaju, a na njima se to ne primećuje, ali ni onima koje ne kažnjavaju nikad, a na njima se to primećuje. Najbolje je da ne veruješ nikom. Ali da se ponašaš kao da veruješ svakome.“ Borislav Pekić

Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide.

Gde su granice slobode? Da li svi putevi borbe vode u stradanje? Jesu li osuda, prisila i teror nezavidna baština od koje društvo još nije odustalo?

Odgovore za koje mnogi nemaju snage i savesti Borislav Pekić nalazi u svom i kolektivnom iskustvu svog naroda, kao i u tekovinama civilizacije u koje u svim periodima istorije spada i – zatvor. U svom tamnovanju pisac nalazi okvir vlastite egzistencije i duha, borbe i istinskih granica života i smrti – smisla življenja, pre svega.

`Постоје књиге које испише време, као што постоје времена о којима се зна само по књигама. Борислав Пекић, сада се појављује са другим томом књиге ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПОЈЕЛИ СКАКАВЦИ, посвећене бурним поратним данима, када је наш писац, као члан илегалног Савеза Демократске Омладине, почео да живи с робијашким бројем 3345. За разлику од од претходне књиге, посвећене теми истраге, сада писац окреће пажњу суду на основу својеврсног подсетника до којег је дошао- педесетак оригиналних докумената свог затворског досијеа. Из ове књиге сазнаћемо много тога о `колективном сужањском искуству`, о разлици између лопова и политичких затвореника, о томе како одјекује ноћно рикање туберана. Упоређујући своје прогонство са Адамовим прогонством, писац ће извршити луцидно поређење са Солжењицином и његовим караваном робова за Гулаг.
Листајући странице поратних новина, Пекић је дао времеплов политичког живота са многим главним и споредним јунацима. Споменуће писац и белешке које на суду води његов отац, иначе важна личност нове власти. Ни њему, као ни многим другим, неће остати дужан. Исписујући повест о истрази, суђењу и робији, писац исписује и луцидну расправу о слободи човека, с посебним освртом на историјат комунистичког судства, као и на однос власти и интелектуалаца грађанског порекла. Сведок и саучесник нам даје ретку слику тортуре духа и тела пред затворским властима које прете:`Избићемо ми теби тај поглед из очију!` Пекић је дао потресан заплет књиге с наравоученијем шта бива када тог погледа нестане.`
(Радослав Братић)