ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Junak prvog romana V.Draškovića je Ilija Radulović, advokat. Radulović nikako ne može da bude matrica za (običnog) srpskog pravnika i advokata. Bljesnuo je kao munja 70- ih, posle okončanja čuvene `magnetofonske afere` i još nekoliko tzv.tuzlanskih procesa.
Epilog: mladi Radulović, tada sudija Okružnog suda u Tuzli, je otpušten! Ubrzo, medjutim, ulazi u svetske udžbenike za studente prava. Zatim se seli preko Drine, u Šabac.
Ovdašnja (ali i svetska) štampa bila je tada prepuna anlisa o `vitezu Justicije`. Bio je to kažu, povod za tajni sastanak tadašnjih čelnika BiH- Mijatovica, Mikulića i Renovića. Zaključili su, sa dosta besa, da srpska stampa vise piše o ovom sudiji nego o celom rukovodstvu SK BiH i `preporučili` da se sa tim prekine.
Više od decenije, posle `tajne vecere`, niko nije ništa cuo (i napisao) o sudiji Raduloviću, koji je otišao u advokate. Sve do 1981-e kad ga je autor `rehabilitovao` u svom romanu.
Rec je o `tuzlanskim presudama`, o `drinskom slučaju`, slučaju monsinjora Ivana Mrse, procesu protiv predsednika i sekretara opstine Ugljevik, slucaju pogreške isprojektovane `krivine i `magnetofonskoj traci`. Ovi slucajevi su ušli u anale svetskog prava kao prva primenjena filozofija prirodnog prava u sudskoj praksi.