Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-331-1405-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Voters, Sara
Naslov Džeparoš / Sara Voters ; [prevela Irina Vujičić]
Jedinstveni naslov Fingersmith. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 2004
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga - Alfa, 2004 (Beograd : Alfa)
Fizički opis 534 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Vujičić, Irina, 1980- = Vujičić, Irina, 1980-
Zbirka ǂBiblioteka ǂMegahit ; ǂknj. br. ǂ442
(karton)
Napomene Prevod dela: Fingersmith / Sarah Waters
Tiraž 1.000
Beleška o spisateljici: str. [547].

London 1862. Su Trinder, siroče od rođenja, odrasta među sitnim lopovima-džeparošima pod strogim nadzorom gospođe Saksbi i njene porodice. Ali od trenutka rađanja, njena sudbina je vezana za sudbinu drugog siročeta koje raste u sumornoj vili udaljenoj samo nekoliko milja.

Književnost i tabu
Džeparoš, Sara Voters
Slučaj britanske spisateljice Sare Voters (1966) dobar je primer kako se pobeđuje zazor prema novim temama i novim književnim generacijama: sa četiri romana, od kojih su dva bila u najužem izboru za Bukerovu nagradu, ova vlasnica doktorata iz engleske književnosti ispisuje novu žensku istoriju. Njen prvenac Usne od somota (1998) je avantura seksualnog sazrevanja i fizičke transformacije, upakovana u „estradnu” priču iz viktorijanske epohe. Udružujući homoerotsko i gotsko, roman Srodne duše (1999) opisuje nerealizovanu zatvorsku idilu između lukave prestupnice i mlade žene koja od depresije beži u humanitarni rad. Džeparoš (2002), jedini preveden na srpski, meša naturalizam i melodramu u lezbejskoj rekonstrukciji Olivera Tvista. Nakon „viktorijanske trilogije” sledi izvanredna Noćna straža (2006), smeštena u vreme Drugog svetskog rata.
Votersova je majstor atmosfere, obrta i opservacije: njena stalna tema je socijalna i seksualna margina na kojoj se, kao u Džeparošu, ukrštaju sudbine kradljivice i bogate naslednice ili pak povezuju mjuzik hol, prostitucija i radnički pokret, kao u Usnama od somota. Rekonstruišući prostore ludnice, zatvora i plemićke palate, slikajući delinkvente i dekadente, Sara Voters stvara paralelnu žensku istoriju od sudbina i identiteta žena privučenih sopstvenim polom.
Istopolna ljubav je povod za žanrovski eksperiment: za simulaciju pikarskog romana (Usne od somota), splet „krimića“ i „ljubića” (Srodne duše), varijaciju sentimentalnog ili istorijskog romana (Džeparoš i Noćna straža). Krivica i kazna uvijaju se u oblandu romantike i ezoterije; sentimentalne teme ljubavi i lojalnosti neodvojive su od „straha i drhtanja” gotskog romana, vezuje se okultno sa romantičnim, pronevera novca s proneverom poverenja. Kao i svaka druga, lezbejska ljubav podrazumeva laž, neverstvo, iluzije, prilagođavanje, testiranje lojalnosti i požrtvovanja; prepreke njenom ostvarenju nisu samo restriktivni zakoni i običaji, već i nesavršenstvo ljudske prirode. Dovitljiva spiritistkinja Selina iz Srodnih duša u sprezi sa svojom ljubavnicom obmanjuje naivne i nedužne, a Sju Trinder iz romana Džeparoš tipičan je primer prevarenog prevaranta – nju će u ludnicu strpati ista ona pasivna i pokorna Mod kojoj je pokušala da otme nasledstvo na osnovu lažnih dokaza o psihičkoj labilnosti. Najnoviji roman Noćna straža otkriva sva lica izdaje i lojalnosti u različitim vidovima ljubavnih odnosa.
Ova paralelna povest o egzistencijalnim iskušenjima tri žene i jednog mladića teče unazad, od 1947. do 1941, zabavljena uticajima i sticajima okolnosti koji su ih naveli na fatalno pogrešne odluke. Više nego na užase rata autorka se usredsređuje na mirnodopsku letargiju svojih junaka; usamljena lezbejka Kej oseća se beskorisnom u vremenu bez bombardovanja i sirena, Dankan radi u fabrici sveća nakon zatvorske kazne zbog prigovora savesti, dve devojke sapete bezizlaznim emotivnim vezama, Vivijen i Helen, vode agenciju za usamljena srca. U Noćnoj straži nema sentimentalnih finala ni efektnih obrta kao u „viktorijanskoj trilogiji”; ukida ih melanholična sadašnjost.
Romani Usne od somota, Srodne duše i Džeparoš pripovedani su u prvom licu, kao uzbudljive i dinamične ispovesti viktorijanskih žena o potrazi za identitetom. Za ostvarenje seksualne slobode ili profesionalnog uspeha junakinje imaju na raspolaganju malo mogućnosti: industriju zabave, prostituciju i kriminal, dobrotvorni rad. U četvrtom romanu i prividno liberalnijoj epohi, promene predodređuje rat; klasno i ideološki različite ne zbližava samo ista opasnost, nego i to što su svi „obučeni kao strašila i govore kao Amerikanci”. Međutim, sa dolaskom mira ukidaju se sve mogućnosti promene i rekonstrukcije identiteta koje je rat otvorio. Kej je tokom noćnih bombardovanja vozila kola hitne pomoći i spasavala ljude iz ruševina, osećajući u najgorem vremenu najveću živost i budnost – dok su muškarci na frontu, žene poput nje mogu da nose kratku kosu i pantalone i da se radeći teške i rizične „muške poslove” integrišu u privremeno dezorijentisano društvo kao njegovi dobri anđeli. Sa ponovnim dolaskom mira, Kej opet postaje nevidljiva, a njena pomoć nepotrebna.
Roman je zasićen slikama emocionalne agonije, bilo da je u pitanju duševna patnja zbog ljubavi koja se gasi ili su u pitanju drastični, strašni trenuci kad ljubav zaista može da košta života. Noćna straža je odmah pročitana u ključu Gospođe Dalovej Virdžinije Vulf – duboko utisnuta sećanja na smrt i strah i dugi unutrašnji monolozi obezbeđuju snažan umetnički doživljaj i izvan okvira društveno-istorijske hronike erotskih razlika.
Vladislava Gordić Petković

Sara En Voters (engl. Sarah Ann Waters, Najland, Pembrokšir, Vels, 21. jul 1966) je velška spisateljica. Najpoznatija je po svojim romanima smeštenim u viktorijansko društvo i sa lezbejskim protagonistima, kao što su Tipping the Velvet i Fingersmith (Džeparoš).
Rani život
Sara Voters je rođena u Nejlendu, Pembrokšir, Vels 1966. Kasnije se preselila u Midlsbro, u Engleskoj, kada je imala osam godina. Odrasla je u porodici koja je uključivala njenog oca Rona, majku Meri i „mnogo stariju“ sestru. Njena majka je bila domaćica, a otac inženjer koji je radio u rafinerijama nafte. Svoju porodicu opisuje kao „prilično idiličnu, veoma bezbednu i negovanu“. Njen otac, „fantastično kreativna osoba“, podsticao ju je da gradi i izmišlja.
Voters je rekla: „Kada sebe zamišljam kao dete, vidim sebe kako konstruišem nešto, od plastelina, papir-mašea ili Mekana; i ja sam uživala da pišem pesme i priče. Pisala je priče i pesme koje opisuje kao „užasne gotičke pastiše“, ali nije planirala svoju karijeru. Uprkos očiglednom uživanju u pisanju, u mladosti nije osećala nikakav poseban poziv ili sklonost da postane romanopisac.
„Ne znam da li sam mnogo razmišljala o tome, zaista. Znam da sam dugo želela da budem arheolog – kao mnoga deca. I mislim da sam znala da idem na univerzitet, iako niko drugi u mojoj porodici nije bio za to. Zaista sam uživala u učenju. Sećam se da mi je majka rekla da ću jednog dana možda otići na fakultet i napisati tezu i objasniti šta je to; i činilo se veoma uzbudljivom perspektivom. Očigledno sam bila pomalo štreber.”
Voters je bila pristalica Kampanje za nuklearno razoružanje, pridruživši joj se kao rezultat uticaja njenog dečka u to vreme. Politički, uvek se identifikovala kao levičarka.
Obrazovanje
Nakon gimnazije Milford Haven, Voters je pohađala univerzitet i stekla diplomu iz engleske književnosti. Diplomirala je na Univerzitetu u Kentu, magistrirala na Univerzitetu Lankaster i doktorirala na Univerzitetu Kraljica Mari u Londonu. Njena doktorska teza pod naslovom Wolfskins and togas: lesbian and gay historical fictions, 1870 to the present (Vukove kože i toge : lezbejske i gej istorijske fikcije, 1870 do danas), poslužile su kao inspiracija i materijal za buduće knjige. U okviru svog istraživanja čitala je pornografiju iz 19. veka, u kojoj je naišla na naslov svoje prve knjige, Tipping the Velvet. Međutim, njeni književni uticaji se takođe nalaze u popularnim klasicima viktorijanske književnosti, kao što su Čarls Dikens, Vilki Kolins i Bronte, i u savremenim romanopiscima koji kombinuju veliko interesovanje za Viktorijanu sa postmodernističkim pristupom fikciji, posebno A. S. Bajat i Džona Faulsa. Nights at the Circus (Noći u cirkusu) Anđele Karter imale su ogroman uticaj i na njen debitantski roman, a Voters je hvali zbog njene književne proze, njenog „zajedničkog dodira“ i njene posvećenosti feminizmu.
Lični život
Voters se izjasnila kao lezbejka kasnih 1980-ih. U vezi je sa urednicom Lusi Von od 2002. Od 2007. živi u Keningtonu, jugoistočni London.
Karijera
Pre pisanja romana, Voters je radila kao akademik, doktorirala i predavala. Voters je od doktorske teze direktno prešla na svoj prvi roman. Tokom procesa pisanja teze mislila je da će napisati roman; počela je čim je teza završena. Njen rad je veoma istraživački intenzivan, što je aspekt u kome ona uživa. Voters je nakratko bila član dugogodišnjeg kruga londonskih severnih pisaca, čiji su članovi, između ostalih, bili romanopisci Čarls Paliser i Nil Blekmor.
Sa izuzetkom The Little Stranger (Malog stranca), sve njene knjige sadrže lezbejske teme, a njoj ne smeta da bude označena kao lezbejska spisateljica. Rekla je: „Pišem sa jasnim lezbejskim planom u romanima. To je upravo u srcu knjiga.“ Uprkos ovoj „uobičajenoj agendi u zadirkivanju lezbejskih priča iz delova istorije koji se smatraju prilično heteroseksualnim“, ona takođe svoje lezbejske protagonistkinje naziva „slučajnim“, zbog sopstvene seksualne orijentacije. „Tako je to u mom životu, i tako je, zaista, većini lezbejki i gej ljudi, zar ne? To je nekako jednostavno u tvom životu.“
Njeni autorski uticaji su Čarls Dikens, Vilki Kolins, Meri Šeli, Bronte, Džon Fauls, A. S. Bajat i Anđela Karter.
Tipping the Velvet (1998)
Njen debitantski rad bio je viktorijanski pikarski roman Tipping the Velvet, koji je objavio Virago Press 1998. godine. Za pisanje romana bilo je potrebno 18 meseci. Knjiga je dobila naslov iz viktorijanskog slenga za kunilingus. [8] Voters opisuje roman kao „veoma optimističan [...] svojevrsni bunt“.
Osvojio je nagradu Betty Trask 1999. i bio je u užem izboru za nagradu John Llewellyn Rhys Prize. Godine 2002. roman je adaptiran u istoimenu trodelnu seriju za BBC Two. Preveden je na najmanje 24 jezika, uključujući kineski, letonski, mađarski, korejski i slovenački.
Afinitet (1999)
Votersova druga knjiga, Affinity (Afinitet), objavljena je godinu dana nakon njene prve, 1999. godine. Roman, takođe smešten u viktorijansko doba, usredsređuje se na svet viktorijanskog spiritualizma. Dok je završavala svoj debitantski roman, Voters je radila na akademskom radu o spiritualizmu. Kombinovala je svoja interesovanja za spiritualizam, zatvore i viktorijansku eru u Afinitetu, koji priča priču o odnosu između žene iz više srednje klase i zatvorenog spiritualiste.
Roman je manje lakomislen od onih koji su mu prethodili i usledili. Votersovoj je bilo manje prijatno pisati. „Bio je to veoma sumoran svet u koji smo morali da idemo svaki dan“, rekla je ona.
Afinitet je osvojio Stonewall Book Award i nagradu Somerset Mom. Endrju Dejvis je napisao scenario adaptacije Afiniteta i rezultirajući igrani film premijerno je prikazan 19. juna 2008. na večeri otvaranja Frameline LGBT filmskog festivala u San Francisku u pozorištu Kastro.
Džeparoš (2002)
Fingersmith (Džeparoš) je objavljen 2002. Ušao je u uži izbor za Bukerovu nagradu i Žensku nagradu za beletristiku.
Džeparoš je napravljen kao serija za BBC One 2005. godine, sa Seli Hokins, Elejn Kesidi i Imeldom Stonton u glavnim ulogama. Voters je odobrila adaptaciju, nazvavši je „stvarno kvalitetnom emisijom“ i rekla da je „veoma verna knjizi. Ponekad je bila sablasno verna knjizi, što je bilo uzbudljivo“. Južnokorejski reditelj Park Čan-vuk je kasnije ponovo adaptirao roman u film The Handmaiden iz 2016. godine, koji je priču postavio u Koreju pod japanskom okupacijom 1930-ih.
Pevač i umetnik Dejvid Bouvi proglasio je Džeparoša jednom od svojih „100 najboljih knjiga“.
Noćna straža (2006)
The Night Watch (Noćnoj straži) je trebalo četiri godine da Voters napiše. Od prva tri romana se razlikuje po svom vremenskom periodu i strukturi. Iako su se njena teza i prethodne knjige fokusirale na 19. vek, Voters je rekla da me je „nešto iz 1940-ih zvalo”. Takođe je bila manje čvrsto iscrtana od njenih drugih knjiga. Vaters je rekla: „Imala sam manje-više da shvatim knjigu dok sam prolazila – što je za mene bilo veoma dugotrajno i uznemirujuće iskustvo, dok sam isprobavala scene i poglavlja na mnogo različitih načina. Završila sam sa gomilom odbijenih scena visokih oko tri stope. Na kraju je bilo zadovoljavajuće, shvatajući šta tačno treba da ide; ali mnogo vremena se osećalo kao rvački meč.”
Roman govori o muškarcu i tri žene u Londonu 1940-ih. Voters ga opisuje kao „u osnovi roman o razočarenju i gubitku i izdaji“, kao i „stvarnom kontaktu između ljudi i istinskoj intimnosti“.
Godine 2005. Voters je dobila najvišu ponudu (1.000 funti) tokom dobrotvorne aukcije u kojoj je nagrada bila prilika da se ime pobednika ovekoveči u Noćnoj straži. Na aukciji su učestvovali mnogi poznati britanski romanopisci, a ime ponuđača, autorke Martine Kol, pojavilo se u Votersovom romanu.
Noćna straža je adaptirana za televiziju od strane BBC2 i emitovana 12. jula 2011.
Mali stranac (2009)
Takođe smešten u 1940-te, The Little Stranger (Mali stranac) se takođe razlikuje od Votersovih prethodnih romana. To joj je prvi put bez izrazito lezbejskih likova. U početku, Voters je krenula da napiše knjigu o ekonomskim promenama koje je doneo socijalizam u posleratnoj Britaniji, a recenzenti primećuju vezu sa Evelin Vo. Tokom stvaranja romana, pretvorio se u priču o duhovima, fokusirajući se na porodicu plemića koja poseduje veliku seosku kuću koju više ne mogu da priušte da održavaju.
Gosti koji plaćaju (2014)
Radnja romana The Paying Guests (Gosti koji plaćaju) smeštena je u 1920-te, u društvene i ekonomske posledice Prvog svetskog rata. Domaćinstva su u smanjenim okolnostima i Frensis Rej i njena majka moraju da primaju stanare da bi nastavile dalje. Razvijajući lezbejski odnos između Fransis i stanara Lilian Barber pruža složenu pozadinu za istragu ubistva koja zauzima drugu polovinu knjige. The Observer je rekao: „Neponovljiva Sara Voters se sa aplombom nosi sa dramatičnom ključnom promenom u svom novom romanu smeštenim u 1920-te u južnom Londonu. The Telegraph je to opisao kao „sablasno, virtuozno pisanje“.
Počasti i nagrade
Voters je proglašena jednim od Grantinih 20 „najboljih mladih britanskih pisaca“ u januaru 2003. Iste godine je dobila nagradu South Bank za književnost. Proglašena je za autora godine na Britanskim književnim nagradama 2003. [8] I 2006. i 2009. osvojila je „Pisaca godine“ na godišnjoj dodeli Stounvol nagrada. Izabrana je za člana Kraljevskog književnog društva 2009. Ima počasnu diplomu Univerziteta Lankaster.[26] Našla se na Pinc listi vodećih velških LGBT ličnosti.
Imenovana je za oficira Ordena Britanske imperije (OBE) na rođendanskim počastima 2019. za zasluge u književnosti.
Tipping the Velvet
Nagrada Betty Trask, 1999.
Najbolja knjiga godine po izboru Bibliotečkog časopisa, 1999.
Mail on Sunday/Nagrada Džona Luelina Risa, 1999.
Nagrada New York Times-a za zapaženu knjigu godine, 1999.
Ferro-Grumley nagrada za lezbejsku i gej fikciju (uži izbor), 2000.
Lambda književna nagrada za fikciju, 2000.
Afinitet
Stonewall Book Award (American Library Association GLBT Roundtable Book Award), 2000.
Nagrada Umetničkog saveta Velsa za knjigu godine (uži izbor), 2000.
Fero-Gramli nagrada za lezbejsku i gej fikciju, 2000.
Lambda književna nagrada za fikciju (uži izbor), 2000.
Mail on Sunday/Nagrada Džona Luelina Risa (uži izbor), 2000.
Nagrada Somerset Mom, 2000.
Nagrada Sunday Times-a za mladog pisca godine, 2000.
Najbolja prevedena kriminalistička fantastika godine u Japanu, Kono Mystery ga Sugoi! 2004.
Džeparoš
Udruženje pisaca zločina Ellis Peters Historical Dagger, 2002.
Nagrada Buker za beletristiku (uži izbor), 2002.
Ženska nagrada za beletristiku nagrada za beletristiku (uži izbor), 2002.
Britanske književne nagrade za autora godine, 2003.
Najbolja prevedena kriminalistička fantastika godine u Japanu, Kono Mystery ga Sugoi! 2005.
Noćna straža
Nagrada Buker za fikciju (uži izbor), 2006.
Ženska nagrada za beletristiku (uži izbor), 2006.
Lambda književna nagrada, 2007.
Mali stranac
Nagrada Buker za beletristiku (uži izbor), 2009.
Nominovan za nagradu Širli Džekson, 2009.
Gosti koji plaćaju
Bejlizova ženska nagrada za beletristiku (uži izbor) 2015.
Bibliografija
Dokumentarna literatura
A Girton Girl on a throne: Queen Christina and versions of lesbianism, 1906-1933, Feminist Review (46): 41–60.
The Most Famous Fairy in History: Antinous and Homosexual Fantasy, Journal of the History of Sexuality, 6 (2): 194–230.
Wolfskins and togas : lesbian and gay historical fictions, 1870 to the present, (PhD thesis). Queen Mary, University of London.
Novele
Tipping the Velvet, 1998.
Affinity, 1999.
Fingersmith (Džeparoš), 2002.
The Night Watch (Noćna straža), 2006.
The Little Stranger (Mali stranac), 2009.
The Paying Guests (Gosti koji plaćaju), 2014.
Kritičke studije i osvrti na Votersov rad
Hughes, Emma (10 September 2014). „[Untitled review of The paying guests]“. Books. Country Life. 208 (37): 138.
Adaptacije
Televizija
Tipping the Velvet (2002), BBC Two
Fingersmith (2005), BBC One
Affinity (2008), ITV1
The Night Watch (2011), BBC Two
Tipping the Velvet (2015)
The Night Watch (2019)
Film
The Handmaiden (Sluškinja) (2016)
The Little Stranger (Mali stranac) (2018)
MG143 (N)