ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 1967. Mek povez, ćirilica, 247 strana.

Na predlistu posveta autora.

Knjiga je veoma dobro očuvana.
J9


U istorijskom razvitku srpskog naroda možda ni Kosovska večera, niti ijedan drugi dan nije otkrio toliko suprotnih, i tako blistavih, viteških karaktera, niti je kanda ikoji drugi uticao toliko na izmenu narodne sudbine, kao 29. maj 1903. kad su se u poponoćnoj kišici rosulji sudarila dva protivna životna shvatanja, i oba neštedimice prolila krv za ista uverenja: za Slobodu i čast srpskog naroda... Pored Obilića, hajduk-Veljka i Sinđelića mogu stati naporedo najnoviji slobodari-protivnici, kapetani: Dimitrijević (Apis), Miljković i Panajotović, Gagović, Petrović i Radaković, pukovnici: Dimko i Mašin, dva poručnika, dva Marinkovića; potporučnici: Bora „Buki”, Gavrović i Sineunović, general Laza pa i sam Kralj Aleksandar! U svirepoj nesreći svojoj, u noći, bez naočara, skoro sasvim slep i goloruk, drži se kao jedinstven junak.... Obe strane su otkrivane s podjednakom tugom i ljubavlju, s dometkom najnovijih, katkad i čudesnih podataka.
Svaki je od „te velike uniformisane dece” našav se otprve u stravičnoj vatri u kojoj je, s požrtvovanjem koje se jedva može iskazati, sagorevala i čast, svaki je, u tami noći i rosuljanju kiše, apokaliptična zbivanja oko sebe video pomalo drukčije. Trebalo je mnogo vremena da se događaji slegnu, pa da se, i kroz lične i kroz tuđe prizme, mogu videti potpunije i pravilnije. Bora Jovanović „Buki” tvrdi da ih je, posle pedeset godina video mnogo jasnije nego kad je davao podatke Dragiši Vasiću za DEVETSTO TREĆU, kome je, bez namere, prikazao ponešto netačno a ponešto s prinudnim društvenim obzirima... koji su mu ipak doneli četvorogodišnji boravak u — duševnoj bolnici!
Doživljen đački, veliki Majski događaj se nije smirivao u meni. A docnije miniran Solunskim procesom i tragičnim sudbinama zaverenika-slobodara, i neshvatljivo ukrštenim životnim putevima koji su me često unosili u krugove majskih junaka s obeju strana, — i navodili da ih ispitujem i proveravam, sprva iz neodoljive radoznalosti i divljenja prema biblijskim herojima s obeju strana, pa sve više i više iz osećanja poziva i odgovornosti savremenika-pisca da taj, vrlo zamršeni i dosta puta nepravilno, nepotpuno raspletani čvor krvavih događaja, nazvan profanim jezikom DVORSKOM REVOLUCIJOM, ili, nešto bolje, MAJSKIM PREVRATOM — što je moguće potpunije razmrsim. I što savesnije prikažem sledećim pokolenjima.
A DVADESET DEVETI MAJ 1903. kao posledica, morao je popžvući sobom ceo roman POSLEDNjI OBRENOVIĆI — završnih niza mojih, delom poznatih istorijskih romana.
29. maja 1953.
Beograd.
Ml. St. Đ.