ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Polovna knjiga, korice blago pohabane, unutrašnjost odlično očuvana.

Izdavač: Vuk Karadžić - Beograd, Raduga - Moskva,
1983. god.
Tvrd povez, 20,5 cm.
742 str. Ilustrovano

Petar I Aleksejevič Romanov (rus. Пётр I Алексеевич; Moskva, 30. maj/9. jun 1672 - Sankt Peterburg, 28. januar/8. februar 1725), poznatiji kao Petar Veliki (rus. Пётр Великий), bio je ruski car i imperator koji je vladao od 27. aprila/7. maja 1682, pa sve do svoje smrti 1725. godine. Reforme sprovedene na planu zemlje, teritorijalno proširenje i proglašavanje imperije ga čine najistaknutijim i najuticajnijim ruskim monarhom, evropejista, reformator, vojskovođa, modernizator i ekspanzionista, Petar Veliki je najpre idejni, a zatim i delotvorni tvorac Rusije kao jake, industrijski, militarno, urbanistički, teritorijalno i kulturološki evropske sile koja će postati jedna od najstabilnijih i najmoćnijih imperija, a zatim država svetske istorije, do današnjeg dana.

Na presto je došao nakon mnogih dvorskih intriga i zavera. U početku je vladao zajedno sa slabim i bolesnim polubratom, Ivanom V, koji je umro 1696. godine. Nakon Ivanove smrti, kad je postao car, nemilosrdno je ugušio bilo kakav tip otpora, pa čak i u sopstvenoj porodici.

Petar je vladao sam do 1724, a potom je vladao zajedno sa svojom ženom, Katarinom Aleksejevnom. Modernizovao je u to vreme prilično zaostalu feudalnu Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, a u isto vreme vodio je ekspanzionističku politiku, uglavnom ka zemljama koje su izlazile na more. U toku svoje vladavine, pretvorio je Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Odbacio je titulu cara 1721. godine i zamenio je titulom imperatora.

Petar Veliki jedan od najmoćnijih i najuticajnijih vladara moderne evropske istorije.

Aleksej Nikolajevič Tolstoj (1883-1945) bio je jedan od najpopularnijih pisaca sovjetske književnosti. Među njegovim brojnim delima naročito su poznati istorijski romani Petar Prvi i trilogija Hod po mukama.

Fantastični romani zauzimaju značajno mesto u stvaralaštvu ovog pisca. Aelita i Hiperboloid inžinjera Garina, osim zanimljive tematike i dramatičnih situacija, postavljaju i važne društvene probleme, uvek sa sovjetsko-marksističkog stanovišta. U romanu Aelita, na primer, Tolstoj prikazuje boljševike koji podižu ustanak na Marsu, a u Hiperboloidu inžinjera Garina, pokušaj zavođenja fašističke diktature u SAD osujećen je snagom radničke revolucije.