ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 2012. Mek povez, 408 strana.
Knjiga je, bukvalno, kao nova.
V7




Povodom 100 godina od rođenja najvećeg brazilskog pisca.

Roman Šatra čudesa (1969) Amado je smatrao svojim „najomiljenijim delom“ čija ga je tema „najviše doticala“, a glavnog junaka Pedra Arkanža „najpotpunijim“ od svih likova koje je stvorio. Krajem šezdesetih godina XX veka u Salvador de Baiju stiže američki nobelovac Džejms Levenson da bi rekonstruisao životopis samoukog etnografa s početka veka, velikog veseljaka, zavodnika i buntovnika, ubogog siromaha ali i velikog gospodina, „pesnika nauke“ i uopšte jednog od najoriginalnijih sinova Baije, živopisne provincije i istorijske i kulturne prestonice Brazila. Pripovedajući o Arkanžovom pionirskom nastojanju da sagleda i zabeleži karakter osobene brazilske kulture i saživot naroda izmešanih rasa, Amado ispisuje svojevrsnu povest formiranja brazilske nacije, „melezinstva“ i religijskog sinkretizma, istovremeno izvrgavajući ruglu sve vrste predrasuda, kolonijalne i rasne teorije, moralno licemerje, lažnu nauku i ispraznu erudiciju. Roman je ujedno i hronika Salvadora, glavnog grada Baije, „grada svih svetih i svih grešnih“, njegovog vavilonskog šarenila i atmosfere u čijem se magijskom sfumatu brišu granice između stvarnog i čudesnog, neverovatnog i mogućeg.

„Spoj afričkih rituala, fascinantnih običaja i čudnih i neponovljivih likova daju ovom romanu bogatstvo i toplinu kojima je nemoguće odoleti.“ Washington Post

„U Amadovim romanima ne postavlja se pitanje ideologije jer su kod njega najznačajniji život, to jest skup pokreta i povika, izvestan poredak poleta i želja, ravnoteža koja postoji između ’da’ i ’ne’, plamen strasti o kojem se ne može govoriti. Ne raspravlja se o ljubavi: dovoljno je voleti i to svim čulima. Nema reči o bratstvu: samo ruke crnaca i ruke belaca (malobrojne) koje se rukuju.` Alber Kami

„Vešto preplićući eruditski i popularan stil pripovedanja, Amado izvrgava kritici represiju religijskih običaja i kulturnog nasleđa brazilskih crnaca iz dve vremenske perspektive: s početka XX veka, kada je živeo njegov junak Pedro Arkanžo, i iz osetljivog istorijskog konteksta druge polovine XX veka, u vreme vojne diktature, kad je nastao ovaj roman.“ Žoao Žoze Reiš