ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Vidosav Stevanović
Izdavač: `Koraci`, Kragujevac
Broj strana: 384
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Format: 21 cm

Nema respektabilnijeg opusa u savremenoj srpskoj književnosti, a da je tako nedovoljno čitan i tumačen – kao što je opus Vidosava Stevanovića. Ne postoji značajnija pojava ove literature od njegove, a da se tako unisono već decenijama ignoriše i prećutkuje. Ne bi nas trebala tešiti okolnost da vreme površnog čitanja traje od početaka ove književnosti sve do danas.

I pre njegove pojave nije bilo malo pisaca koji su govorili i pisali kao da se obraćaju slepoj i gluvoj publici. Biće ih verovatno i posle njega. Međutim, malo je njih koji su sa takvom odlučnošću i upornošću nastavljali da stvaraju, uprkos svemu, više radi sopstvene savesti – nego želje da ga neko čuje i razume, govori i piše iz sopstvenog gušta, u slavu govora i pisma, oporo, cinično, oštro, ubistveno i samoubistveno, braneći instituciju slobode govora i mišljenja, braneći radost stvaranja, piše i govori s one strane vremena, kao sa one strane groba, nepotkupljivo, hladno i bez (sa)žaljenja.

Nastavlja da piše, svestan da za veći deo njegovog opusa ne znaju ni oni koji su navodno dobro informisani, oni koji po prirodi svog posla treba da budu upoznati. Uprkos udruženoj ćutnji takozvane akademske zajednice koja do poslednjeg zalogaja prežvakava sopstvene mitove i predrasude.

Delo Vidosava Stevanovića je neprestana mena i zato nesvarljiv obrok za one koji unapred imaju stav i fioku u koju se ljudi i njihova dela pohranjuju ad acta. Srećom, sudbina velikih dela nije u potpunosti prćija kodifikovanih tumača. Velika literatura po pravilu traži i nalazi svoje čitaoce i tumače na neočekivanim mestima i nepredvidljivim stranama. Traži ih i nalazi, sa ma kolikim zakašnjenjem, nikad na štetu dela, često na žalost svojih savremenika.

Krajnje angažovani i, valjda, zato najviše ignorisani tematski krug čine kratki romani Ista stvar, Iskra, Abel i Liza.

O romanu `Iskra`: Zimsko je veče. U kući Iskre i njenog oca teče proslava. Pevanje, veseli uzvici rođaka i sreća u trenutku će biti prekinuti. Pojavili su se ratnici, donoseći stradanje. Pokolj muškaraca i besomučna pljačka kuće, biće krunisani otmicom Iskre. Nju kao ratni plen uzima komandant ratnika. Mučne scene silovanja smeniće užas zarobljeništva, a da sve bude još gore Iskra je ostala trudna. I tada ona odlučuje da pobegne. Divljaštvo u ratnom ludilu koje Iskra sreće na putu ništa je spram želje da spase sebe i dete. Vreme u kojem se dobrota začas pretvori u zlo, i u kojem ništa nije sigurno, sačekuje Iskru i prati je sve do kraja romana.
Iskustvo rata u delu Vidosava Stevanovića zadobija potpuno novo lice. Nalazeći se negde blizu dobro poznate slike ratnog pustošenja, on je još više pojačava savršeno vođenom naracijom, koja po svojem zaletu u isto vreme predstavlja pikarski ali i roud-roman. I što je posebno važno, „Iskra“ je izatkana od koliko jednostavnog, toliko i kompleksnog jezika. Rečenice koje se nižu za rečenicama tvore bolnu viziju grozomornog vremena. Tako imamo sliku mržnje, uzmimo samo za primer ove rečenice: „Ne možeš zamisliti koliko vas mrzim. I koliko mrzim sebe što ranije nisam znao da vas treba mrzeti iz dna duše. Tek u ratu sam to naučio“, ali i nepatvorene dobrote Iskre kao kontrapunkta tom ludilu.

Vi o Iskrinom svetu gotovo ništa ne znate. Njenu nacionalnost, kao i nacionalnost njenih krvnika, dobijate samo posredno. U čitavom romanu ne postoji ni jedna jedina prostorna i vremenska odrednica. Jedino što znate jeste da je rat u pitanju, i to verovatno onaj u Bosni. Slika ratne pokore tako gubi svoje lokalno lice i prerasta u nešto mnogo više. U onu sliku rata koja se zaobilazi, i u kojoj je ratno stradanje podjednako za sve učesnike. Gde je rat – krv, muka, bol, zlo i strahota, gde nema ničeg plemenitog, junačkog i herojskog. I gde je jedina svetla tačka sudbina Iskre, devojke koja je prinuđena da živi i opstane uprkos svemu. I nebitno je što je Iskrino dete plod divljačkog silovanja, nebitno što je to divljaštvo sveprisutno, slika tragične Iskrine istrajnosti svojim duboko humanim i ljudskim tonom, koji proizilazi iz spisateljskog dara Vidosava Stevanovića, pretvara dobru poznatu sliku ratnog stradanja u univerzalni krik za čovečnošću u vremenu najgoreg varvarizma.

Tvrd povez sa zaštitnim koricama. Knjiga je vrlo dobro očuvana. RETKO!!! (tiraž 500 primeraka)