Cena: |
Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
Grad: |
Sombor, Sombor |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
HAJDUK STANKO -Janko Veselinović
Nolit 1978 god, 435 str, tvrd povez, ponovo uvezana
Јанко Веселиновић (1862 — 1905), Био је најбољи ученик Шабачке гимназије (1878). Потом је уписао богословију, коју није завршио, а затим учитељску школу коју такође није завршио. За тадашње време и то је било довољно да буде са непуних 18 година учитељ у Свилеуви. У Свилеуви је упознао своју будућу супругу Јованку Јоку Јовановић са којом се и венчао 1881. Године 1884. је распоређен у село Костур код Пирота. Одбио је изразивши жељу да у Бечу заврши телеграфски курс. Због болести севратио у Србију где је наставио курс, проводећи време по кафанама тако да курс није завршио. Због критика власти, био је више пута у затвору. Неуредан живот је оставио трагове, па је оболео од туберкулозе, од kоје је и умро.
Хајдук Станко, понос и дика Црне Баре, био је човек у коме су сепреплитала разна осећања. С једне стране, био је нежан и пажљив човек, пун љубави према својој Јелици, а с друге, суров осветник, пун мржње Према непријатељима и жељан турске крви. Тежак живот под турским зулумом, лицемерје и издаја пријатеља, учинили су Станка таквим. Станко је био нежан, добар, васпитан и вредан.Умео је да разуме иопрости, а Лазара је сматрао својим братом. Међутим,десило се да су се обојица заљубили у исту девојку - Јелицу. Уз то још и оптужен за крађу, Станко постаје бесан дивкоји се заклиње на освету. Због све неправде коју су му нанели, осећао је мржњу према Маринку иКрушки, а турке је сматрао главним кривцем за сву невољу. И зато их је убијао пушком, јатаганом, секиром, голим рукама... А ни свог пријатеља Лазара не би поштедео јер је и према њему осећао мржњу због издаје. Једина светлост у мраку Станкове душе била је љубав према Јелици. Његова је љубав била толика да је очекивао да ће после свадбе, смирити његов гнев и мржњу. Али, тежак живот народа под турским зулумом и сан за слободом му нису дали мира. Поново одлази у рат (Први српски устанак), али овај пут не због мржње и освете, већ због родољубља и жеље за одбраном отаџбине и да би одбранио својужену и децу, па и децу својих палих другова
L.1. KUT. 52