Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-85957-86-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Molijer
Autor: Stefan S. Mokuljski

Originalni naslov: Мольер – Стефан Стефанович Мокульский

Izdavač: Evoluta, Beograd
Prevod: Ljubomir Prokić
Jezik: b.c.h.s. / srpski
Godina izdanja: 2016

Pismo: latinica
Žanr: roman, biografski roman

ISBN: 978-86-85957-86-4



POVEZ: broširano
Br. str.: 161
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 190

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:


Bez obzira na snažnu narodnu struju u njegovom stvaralaštvu, Molijer je tvorac klasične komedije, koja u osnovi odgovara načelima njegove racionalističke estetike. Ona je pod njegovim perom dobila izvanredan završni oblik i imala je ogroman uticaj na razvoj klasične komedije u svim evropskim zemljama. Pod njegovim uticajem razvijala se ne samo čitava francuska komedija XVII veka od Renjara i Lesaža do Bomaršea i Fabra d’Eglantina, nego i engleska (Uičerli, Kongriv, Goldsmit, Šeridan), italijanska
(Goldoni, njegovi prethodnici i sledbenici), španska (Moratin), nemačka (Lesing), danska (Goldberg), poljska (Zablocki, Fredro), azerbejdžanska (Ahundov) i komedija drugih zemalja.

Njegov vatreni poštovalac bio je, na primer, Gete, koji je pisao komedije samo u početku svoje delatnosti. U svojim Razgovorima sa Geteom Ekerman kaže da je Gete više puta izrazio divljenje prema dubokoj čovečnosti, istinitosti i čistoti Molijerove umetnosti. Po Geteovim rečima, „Molijer se uzdigao iznad naravi svog vremena, dok su se naši Ifland i Kocebu pokoravali naravima svoga vremena i ostajali ograničeni i okovani tim naravima. Molijer je popravljao ljude prikazujući ih istinito”. Pored ovoga, Gete je nalazio kod Molijera „savršeno poznavanje scene”, a takođe i retku finoću i besprekoran takt.

***

PROLOG

Klasičnu tragediju stvorio je Kornej, a klasična komedija tvorevina je Žana Batista Molijera (Jean Baptiste Molière, 1622—1673). Istina, mnogi veliki francuski pisci XVII veka (Kornej, Rasin, Lafonten, Skaron, Sirano de Beržerak, Rotru, Kino) ogledali su se s vremena na vreme u oblasti komedije. Međutim, jedino je Molijeru pošlo za rukom da stvori istinski realističnu, pravu komediju, koja kipti radošću, optimizmom, zdravim plebejskim humorom, a u isto vreme komediju vanredno duboku, bogatu visokom filozofskom sadržinom, komediju koja stoji na visini najnaprednijih ideja njegove epohe. Pravo prezime velikog francuskog komediografa, koji se proslavio pod glumačkim pseudonimom Molijer, bilo je Poklen (Poquelin). Potiče iz porodice zanatlija koji su u toku nekoliko vekova bili članovi tapetarsko-dekoraterskog ceha. Porodica Poklen živela je najpre u provincijskom gradiću Bove, a zatim od kraja XVI veka u Parizu, gde je Molijerov deda otvorio tapetarsku radionicu i trgovinu. Molijerov otac razvio je taj posao i kupio titulu dvorskog tapetara, koja mu je donela zvanje „kraljevskog komornika” (valet de chambre du roi) i uvela ga u sastav dvorske posluge. Kao sin uglednog trgovca, Molijer je dobio odlično obrazovanje. Vaspitao se u jezuitskoj školi, u Klermonskom koležu, gde je temeljno naučio latinski, tako da je slobodno čitao u originalu antičke rimske pisce. Čak je preveo na francuski spev antičkog materijalističkog filozofa Lukrecija O prirodi stvari (De rerum natura). Teško je odrediti vreme tog prevoda. Molijer ga je kasnije uništio. Sačuvano je samo nekoliko stihova koje je uneo u monolog Elijante u Mizantropu (čin II, pojava 3). Molijerovo zanimanje za spev atomiste Lukrecija obično se objašnjava uticajem koji je na njega imao Gasendi, koji je u Fran cuskoj obnovio antički atomizam . Po predanju, Molijer je zajedno sa Siranom de Beržerakom uzimao kod Gasendija privatne časove iz filozofije, u kući bogatog zakupca Luilijea, oca njegovog prijatelja, pesnika Šapela. Ovo predanje treba odbaciti, jer je Šapel slušao Gasendijeva predavanja 1650. godine, kada je Molijer već kao glumac putovao po provinciji. Time ipak ne postaje bespredmetno pitanje o nesumnjivom uticaju Gasendijeve filozofije na Molijera.



***

Molijer / tvrdica / istorijski roman / biografski roman / Molijer biografija / francuska književnost / drama / francuska drama / francuska komedija /

***
UNOS: 220304
Šifra: