ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Petrović, Boško, 1911-1937
Naslov Pevač. Knj. 1–2/ Boško Petrović
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1982
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1982
Fizički opis 455 str., 528 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Leskovac, Mladen, 1904-1990
Zbirka Srpska književnost. Roman ; 48
Predmetne odrednice Petrović, Boško, 1915-2001
Pogovor, napomena o tekstu, bibliografski podaci: str. 513-[531].
Izabrana literatura: str. [532].

BOŠKO PETROVIĆ (Oradea Mare (Veliki Varadin), 07.01.1915 – Novi Sad, 30.06.2001), sekretar i predsednik Matice srpske, književnik i akademik.
Akademik, književnik Boško Petrović rođen je 7. januara 1915. u mestu Oradea Mare (Rumunija), odrastao je u Moroviću, školovao se u Novom Sadu i Beogradu. Za vreme rata bio je zarobljen i odveden u nemački logor a posle rata se nastanio u Novom Sadu. Radio je u Izdavačkom preduzeću Budućnost, zatim u Izdavačkom preduzeću Matice srpske, jedno vreme kao direktor a zatim kao glavni urednik, sve do penzionisanja 1981. godine. Bio je član uredništva Letopisa Matice srpske (1953–1964), glavni i odgovorni urednik Letopisa matice srpske (1965–1969), sekretar Matice srpske (1969–1979), predsednik Matice srpske (od 1991) i dugogodišnji član Upravnog odbora Srpske književne zadruge. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 21. marta 1974, a za redovnog 7. maja 1981. godine.
Književnim radom Boško Petrović se počeo baviti još u gimnazijskim danima, kada je objavio svoje prve pesme. Osim pesama pisao je pripovetke (Zemlja i more 1950, Lagano promiču oblaci 1955, Ruj 1960, Razgovor o tajnama 1974), romane (Dnevnik nemačkog vojnika 1962, Dolazak na kraj leta 1970, Pevač I i II 1979) eseje o književnosti i umetnosti (Dan među slikama (1973), pozorišne kritike. Poznat je i kao prevodilac s nemačkog jezika, posebno dela Tomasa Mana, Eriha M. Remarka , Rajnera Rilkea i dr.
Preminuo je u Novom Sadu 30. juna 2001. godine

PISANJE JE NAČIN IZRAŽAVANJA
Boško Petrović, autor romana `PEVAČ`, koji se nedavno pojavio u izdanju `Nolita`. Za sobom ima poduži spisateljski život, buran, darovit i nadasve stvaralački plodan.

Najveći deo svog stvaralačkog veka Petrović je proveo u Novom Sadu na raznim uredničkim mestima u kulturi i književnosti. Napisao je mnoge poznate priče, eseje, pesme, pripovetke, romane. Istorijski roman `Pevač`, izazvao je veliku pažnju kritike i čitateljstva, bio je to povod da ovog značajnog književnika zamolimo za jedan popodnevni razgovor, koji je bio krajnje spontan i nadahnut. Pitali smo Boška Petrovića kako danas gleda na svoj književni opus, seća li se dilema, i ko je, možda, uticao na njegovu spisateljsku ličnost i opredeljenje?
■ Razume se da sam imao dilema, kao i svako ko piše. Ali dileme se prevazilaze samo pisanjem. Na opredeljenje da pišem uticali su mnogi, gotovo svi pisci koje sam čitao. Međutim, glavno opredeljenje jeste izvesna potreba da se čovek izrazi pišući. Ta potreba nije ništa neobična. Ona je ista kao i potreba da se čovek izrazi na neki drugi način, recimo u sportu, u nauci, u načinu života uopšte. Jer, svaki čovek ima potrebu da se izrazi na neki način.
Pišete poeziju, prozu, esejistiku. Poslednje Vaše delo je roman `Pevač`, u kojem dominira istorijska tematika. Kako ste se odlučili da se vratite unazad za više od sto pedeset godina?
■ Ja sam se u `Pevaču` samo uslovno odlučio za istorijsku tematiku. Jer, iako je, računajući broj stranica, istorijski deo `Pevača` duži nego savremeni, noseći deo romana je, ipak, onaj koji pripada savremenom svetu. Naime, istorijski deo romana, i to se u knjizi izričito kaže, jeste prelomljen kroz savremenu svest početne ličnosti i završne ličnosti `Pevača`. Stoga, na neki način, i utiče na tu savremenu današnju ličnost. Tako je `Pevač` jedna drugačija romaneskna kompozicija nego što bi to bio samo savremeni roman, ili samo istorijski roman.
PEVAČ je preplitanje istorijske savremene obimu, po formi, po tematici. Govori o činjenično-realiističkim momentima i situacijama. Pisac-pripovedač u njemu je stalno prisutan. Zašto?
■ PEVAČ je preplitanje istorije savremene svesti, to je njegov smisao i karakter. A činjenično realistični momenti koje pominjete, odnosno tokovi koji se u običnom sećanju ne javljaju tako izoštreni, to su upravo oni koje u knjigu unosi pripovedač, to jest pisac. U romanu se svaki čas taj pisac javlja i svaki čas kaže da je i on prisutan u priči. Onako kao što je u nekoj priči, koja se priča u društvu, uvek prisutan i sam pripovedač. On zna šta priča i trudi se da to bude što uverljivije. Na slušaocu, ili čitaocu je da u priču poveruje, ili ne. Ali, najvažnije je da li priča nešto kaže.
Kao pisac i urednik u Matici srpskoj bez sumnje poznajete tokove naše savremene književnosti. Zato bi bilo interesantno da čujemo šta mislite o vojvođanskoj literaturi, a šta o prožimanju literatura u našoj sredini?
■ Ja sam već jednom rekao da nisam veliki prijatelj izdvajanja literature po teritoriji. Nekih posebnih oznaka ja, naime, ne vidim, ali mislim da to nije bitno. Drugo je ovo prožimanje literatura koje se pišu na jezicima u Vojvodini. Ja ne znam u kolikoj meri je to prožimanje faktično, ali ipak držim da zajednička tematika mora uroditi prožimanjem.
Verujete li kritici?
■ Opasno pitanje. Teško je reći – da, teško je reći – ne. U svakom slučaju kritika daje onaj aspekt nekome delu kojega pisac po pravilu nije svestan. Čak kada bi pisac rekao da kritici ne veruje, ne može poreći činjenicu da je kritika dala ili sagledala jedan aspekt dela koji on sam nije primetio. I u tom pogledu kritika je uvek u izvesnom pogledu u pravu.
Edicija Intervjui, Rale Nišavić RAZGOVORI... ♦ Izdavač Bistrica ♦ Novi Sad, 2013
MG44