Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-521-3973-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Laguna, Beograd
Format: 13x20 cm
Broj stranica: 384
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Godina izdanja: 15. januar 2021.

Roman o Diani Budisavljević, zaboravljenoj heroini Drugog svetskog rata
Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi.
Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor.
Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla.
„Zahvalnost i divljenje koje podvig Diane Budisavljević budi inspirisali su Zorana Milekića da ovim romanom doprinese očuvanju uspomene na ovu izuzetnu heroinu. Verujem da će roman Austrijanka zbog filmičnosti biti pretočen u potresnu televizijsku seriju o ženi za koju decenijama nisu znali čak ni oni čije je živote otela iz surovih kandži smrti i spasla ih kad spasa i nade nigde nije bilo.“ Tihomir Stanić

Prikaz romana Zorana Milekića „Austrijanka“
12.03.2021.
Ove godine navršava se sto trideset godina od rođenja Diane Budisavljević, rođene Obekser (1891-1978), heroine o čijem je humanitarnom radu i bespoštednom zalaganju na spasavanju srpske dece, dovedene u ustaške logore sa Kozare i Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela, javnost detaljnije upoznata tek poslednjih godina. Podvig ove odlučne Zagrepčanke, udate za Julija Budisavljevića, hirurga srpske nacionalnosti, decenijama je s višestrukim tendencijama prećutkivan. Zahvaljujući objavljivanju dnevnika koji je vodila za vreme rata, ali i istraživačkoj akribičnosti proučavalaca prošlosti koja je u najstrašnijem vidu oživela u poslednjoj deceniji proteklog veka, ime Diane Budisavljević postalo je sinonim za hrabrost i požrtvovanost. U visokoj etici ove žene, koja je učinila i više nego što su joj jezive okolnosti dozvolile, sve više umetnika pronalazi ispiraciju za svoja ostvarenja koja se sa različitih aspekata bave njenim angažmanom. Njen lik je do sada više puta oživljen na filmskoj traci, a književnik Boško Lomović je 2013. godine objavio „Knjigu o Diani Budisavljević“. Ovim delima koja neguju sećanje na čovečnost u vremenu stradanja i straha, nedavno je pridruženo romaneskno ostvarenje Zorana Milekića (1974) naslovljeno „Austrijanka“. Nastalo je iz dubokog pijeteta prema heroizmu i altruizmu žene zahvaljujući kojoj je rat preživelo oko 12.000 mališana srpske nacionalnosti, koji su u ustaškim pogromima izgubili roditelje ili zauvek razdvojeni od porodica koje su odvođene u nacističke logore.
Milekićevo ostvarenje napisano je na osnovu dugotrajnog i posvećenog istraživanja teško dostupnih arhivskih izvora i opsežne litertaure, u kojoj posebno mesto pripada autentičnom dnevniku koji je u vremenima užasa vodila Diana Budisavljević, ostavljajući potresno i opominjuće svedočanstvo o svojoj plemenitoj akciji kojom se čitavim svojim bićem suprotstavila zlu nepojamnih razmera s jeseni 1941. godine. Integralni deo ovog dela predstavlja i veoma informativan spisak imena stvarnih ličnosti koje se pojavljuju na njegovim stranicama, što mu daje dodatnu informativnu vrednost i čitaocu pomaže da jasnije sagleda istorijski kontekst u koji je radnja smeštena.
Uprkos pretnjama monstruoznih moćnika koji su bili gospodari života i smrti, uprkos svim vratima koja su se, najčešće iz straha i nemoći, zatvarala pred njenim molbama, Diana Budisavljević nije zatvorila oči pred tragedijom koja se odigravala u NDH. Njena nepokolebljivost i odlučnost, kao i način na koji je njen herojski čin skrajnut posle Drugog svetskog rata, jesu osnovne koordinate u koje autor smešta priču o monstruoznim zločinima činjenim, kao što to bezmalo uvek biva, u ime ideologija koje obećavaju bolji svet. Slike najveće brutalnosti sa kojima se suočava ova pedesetogodišnja žena, i sama majka dve odrasle kćeri, bol zauvek razdvojenih porodica, prizori od kojih se u času može izgubiti razum i poverenje u sve što je na svetu dobro i lepo, Dianu pokreću na neprestano delovanje uz pomoć zagrebačkih Srba, kao i humanitarnih organizacija. Ona zna da će u svakom trenutku u kome zastane, zbog sopstvene nemoći da se suoči sa užasom čiji je svedok, umreti stotine nedužnih, onih kojima se ni imena ni groba neće znati.
Iako na momente pisan publicističkim stilom koji neminovno donosi preobilje činjenica, delo Zorana Milekića zasigurno će izazvati značajnu čitalačku pažnju. Razlozi zbog kojih je ovo delo moralo biti napisano ne iscrpljuju se u nameri da se do detalja osvetli izuzetan poduhvat Diane Budisavljević i njenih saradnika. Roman „Austrijanka“ pred nama je da nas još jednom opomene da je jedina istinska razlika među ljudima ona koja deli čoveka od nečoveka. I da nas, decu veka u kome su do krajnjih granica usavršeni načini za uništenje svega ljudskog, svakim svojim poglavljem, iznova podseti na davno izrečenu misao koje ne bismo smeli smetnuti sa uma: najbolji način da zlo pobedi je da dobri ljudi ništa ne čine.
Autor: Olivera Nedeljković

Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradnik na srpskom izdanju vrlo čitane knjige Smešna istorija sveta. Do sada je objavio naučno-popularne knjige za decu o Dositeju Obradoviću i Mihailu Petroviću Alasu. Godine 2018. izašao mu je roman Mali vojnik Velikog rata. Oženjen je i otac dva sina. Živi u Čačku.
MG83