Godina : 1941 - 1950.
Detaljno stanje: Dobro
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

novogodisnji jelovnik hotela mazestik
17 x 11 cm
art deco

Mesto u prestonici gde je po prvi put poslužen kapućino u predratnoj prestonici, i danas je statusni simbol za mnoge `stare` ali i sadašnje Beograđane, kultno mesto predratnog i posleratnog prestonog grada. Hotel `Mažestik` ni posle više od osam decenija trajanja ništa nije izgubio od glamura, posebnosti i elegancije koje su ga svrstali u jedan od simbola Beograda i u 21. veku.

Milan Minić je rođen 1889. godine u Polimskoj dolini, koju je Deroko nazvao i `svetom dolinom` opisujući bogato graditeljsko nasledstvo srednjovekovne srpske države u Polimlju, na desetine manastira i crkava izgrađenih na obalama reke. Detinjstvo i prve školske dane proveo je u rodnom Prijepolju, nadomak Mileševe i `Belog Anđela`. Noseći iz rodnog kraja uspomene na mešavinu raznih kultura, nacija i vera koje su se smenjivale na tim prostorima, svoju viziju budućeg zanimanja zaokružuje u Solunu gde pogađa gimnaziju. Po povratku u domovinu upisuje Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta u Beogradu.

Tokom studija počinje da radi za inženjera Leona Talvija, gde mu je poverena izrada fasada zgrada koje su nastajale u ovom ateljeu. Učestvuje u pripremi izložbenog paviljona Kraljevine Srbije na Svetskoj izložbi u Rimu 1911. godine, dok svoje poznavanje srednjovekovne srpske arhitekture `kali` uz profesora Milorada Ruvidića, sa kojim obilazi srednjovekovne srpske svetinje i pravi studije manastira Manasija i Ravanica. Učestvovao je i u razradi planova višedecenijskog projekta palate Srpske Kraljevske Akademije. I za sve vreme fakulteta, uporedo uči i slikanje i vajanje. Stručnost studenta angažovanog na raznim projektima od strane eminentnih graditelja vizirali su mu zapošljavanje 1914. godine u Arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevina Kraljevine Srbije.

Prvu godinu Velikog rata dočekuje kao dobrovoljac u Moravskoj diviziji na Drinskom frontu do oktobra 1915. godine. Po naređenju Vrhovne komande premešten je u Ohrid, gde se bavi katalogizacijom i beleženjem izgleda srednjovekovnih srpskih i vizjantijskih spomenika. Sledeće godine sa grupom od 3.000 srpskih boraca prebačen je u Ajačo na Korziku. Tu se druži sa italijanskim slikarom Korbelinijem, slavnim akvarelistom. Uvidevši Milanov umetnički talenat, a pre svega strast, pod njegovim uticajem i uz podršku srpske vlade odlazi u Pariz, gde završava Akademiju lepih umetnosti. Korbelini Minića upoznaje i sa slavnim Matisom. U Ajaču je organizovao 1917. godine i prvu samostalnu izložbu. Boravak u Francuskoj bio je značajan i za njegov dalji razvoj graditeljske karijere jer se u Parizu prvi put podrobno upoznaje sa modernističim talasom koji je polako zahvatao francusku arhitekturu.

Po povratku u Srbiju arhitekta Minić značajnija graditeljska dela ostvaruje kako u Beogradu, tako u Loznici i Šapcu, gde uvodi elemente modernizma u arhitektonski pejzaž gradova koji je do tada odisao konzervativnim i nacionalni stilom. Tridesetih godina XX veka pravi značajan karijerni iskorak, napušta državnu službu i osniva samostalni biro. Sinteza arhitekte i umetnika, i ono što je video i doživeo na Apeninskom poluostrvu i Francuskoj, 1936. godine pretače u prvo reprezentativno zdanje art dekoa u Srbiji, hotel `Mažestik`. I ne samo graditeljski, već i po detaljima koje predratni Beograd prepričavao `s kolena na koleno`. Mladić, liftboj u `Mažestiku` je bio crnac, a sve u skladu sa tadašnjim svetskim trendom.

Milan Minić `smestio` je i izgradio hotel `Mažestik` u sam epicenter prestonice, na Obilićev venac. Sa jedne strane Knez Mihajlova, Trg republike, Narodno pozorište, Narodni Muzej, a ni Kalemegdan nije daleko. Sa druge, Obilićev venac, koji danas sa mnogobrojnim kafićima, predstavlja omiljeno mesto za izlazak, a tu su i beogradske reke, Sava i Dunav, Skadarlija, što kaže naš narod, `da je birao, ne bi bolje mesto izabrao`. I upravo mesto čini jednu od posebnosti `Mažestika`. Sedeći u bašti ili salonu, sve vam je `na dlanu`, a opet imate svoju privatnost koju vam niko ne narušava.

Hotel u stvari čine dva objekta, sjedinjeni u jedinstvenu funkcionalnu celinu. Prvi je izgrađen pomenute 1936, a drugi 1940. godine pod pravim uglom. Koliko je hotel bio poseban, pokazuju akvarijumi sa morskom i slatkovodnom ribom, sopstvena pekara za specijalne vrste hleba i peciva, restoran sa pokretnim krovom. Sve to i još mnogo toga, učinili su da `Mažestik` postane luksuzno stecište elite. Šezdesetih godina, prilikom rekonstrukcije `Mažestik` je ostao bez pokretnog krova. Hotel je kategorisan sa 4 zvezdice, a raspolaže sa 88 soba i 7 apartmana.