Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-83099-13-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posveta na predlistu, inače nekorišćeno.

Autor Dobrić, Vučina, 1925-
Naslov Stari Kolašin u Drugom svetskom ratu / Vučina Dobrić
Jezik srpski
Godina 2015
Izdavanje i proizvodnja Zubin Potok : Stari Kolašin, 2015 (Niš : Punta)
Drugi autori Biševac, Slaviša, 1984- (autor dodatnog teksta)
Fizički opis 155 str. : ilustr. ; 25 cm
Napomene Tiraž 500
Str. 147-149: Pogovor / Slaviša Biševac
O autoru: str. 151-152
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
(broš.)
Predmetne odrednice Drugi svetski rat 1939-1945 -- Kosovo i Metohija
Ibarski Kolašin -- Istorija -- 1941-1945

POGOVOR
Drugi svetski rat u Jugoslaviji predstavlja kompleksnu i još uvek nedovoljno istraženu temu koja izaziva mnogobrojne polemike i danas. Brojni istoričari bavili su se i bave se ovom tematikom, ali su njihovi radovi neretko puni kontradiktornih podataka, pa je čitaocu teško da stekne pravi utisak o tome šta se, u stvari, u Jugoslaviji dešavalo tih ratnih godina. Mnogi su ovu temu obrađivali sa ideološkog aspekta pridružujući određene pokrete otpora ili pojedince, i samim tim, otišli u jednostranost, što se kosi sa načelom istorijske nauke.
Knjiga Vučine Dobrića Stari Kolašin u Drugom svetskom ratu jedno je od retkih dela u kom je autor pokušao da na korektan način prikaže događaje u Kolašinu za vreme trajanja najvećeg oružanog sukoba u istoriji čovečanstva. Događaji na mikro planu često bivaju zanemareni i velika pažnja se posvećuje globalnim fenomenima, pa je takav slučaj bio i sa Kolašinom. Do sada su samo postojali usputni podaci o Drugom svetskom ratu u Kolašinu pa možemo reći da je ovim rukopisom Dobrić započeo novo poglavlje istraživanja njegove istorije. Veliku vrednost ovo delo ima, pre svega, zato što sadrži mnogo izjava direktnih učesnika rata, onih koji su podnosili ratne strahote i pokušavali da odbrane svoje ognjište i porodicu u vremenu kada to nije bilo lako. Tačno je da takvi iskazi mogu imati elemente subjektivnosti i da su zabeleženi posle završetka ovih događaja, ali, i kao takvi, predstavljaju bitno svedočanstvo i imaju veliku istorijsku vrednost. Svi zapisi ove vrste potkrepljeni su relevantnom literaturom i određenom arhivskom građom, zbog čega rad više dobija na značaju.
Drugi svetski rat u Kraljevini Jugoslaviji počeo je nemačkim napadom 6. aprila 1941. godine. Bio je to napad na veće gradove, a onda se proširio na celu državu. Osim događaja koji su se zbili u Kolašinu, Dobrić nam daje kratak opis prilika u Jugoslaviji i na Kosovu i Metohiji saopštavajući ih hronološkim redom što je važno. Na taj način čitalac koji nije upoznat sa istorijom Drugog svetskog rata može da isprati događaje i stekne jasnu sliku o uzrocima i posledicama.
Da je drugi po redu rat svetskih razmera imao dalekosežne posledice po razvoj Kolašina danas je teško osporiti. Ovo je bila specifična sredina u kojoj se stanovništvo, osim neprijateljskih vojnika, imalo boriti protiv starih „prijatelja“, Arbanasa iz Metohijskog Podgora i okoline, kao i muslimanskog stanovništva iz ribarićkog i rožajskog kraja. Oni su dva puta palili Kolašin i uništili sve što se uništiti moglo. Prvi masovni napad Arbanasa i muslimana na Kolašin, kako je zabeležio Dobrić, izvršen je 22. septembra 1941. godine. Dobrić smatra da je to bio dugo planirani napad, a koliko je bio strašan Nemci su ga u svojim dokumentima nazvali „Krvavi talas“. Autor je slikovito opisao tok događaja navodeći do detalja sva nedela napadača, ali je takođe, prikazao pokušaj lokalnog stanovništva da herojskom borbom sačuva svoje domove. Kolašin nije uspeo da se odbrani, a u ovoj akciji bilo je spaljeno i razoreno više od dvadeset sela. Veliki broj stanovnika morao je da ode u izbeglištvo koje je trajalo do proleća sledeće godine. Mnogi se nikada nisu ni vratili. Ovim događajem, u stvari, počinje organizacija narodnooslobodilačkog pokreta u vidu Kolašinskog četničkog odreda, koji je igrao bitnu ulogu u danima koji su sledili. Možda je, u određenim segmentima, autor dao više prostora pripadnicima ovog pokreta pišući da su oni bili branioci Kolašina, ali kako drugog pokreta nije bilo, i kako su oni jedini uz lokalno stanovništvo pružali otpor vulnetarskim i muslimanskim bandama u prvim godinama rata, to mu ne možemo zameriti.
Ni tokom 1942. i 1943. godine nije prestajao teror u Kolašinu. Ovaj kraj je predstavljao etničku branu za stvaranje tzv. „Velike Albanije“ i kao takav, morao je da bude raseljen. Više puta Srbi su hapšeni, premlaćivani, ubijani. Vulnetari su stalno nalazili neki razlog da bi izvršili novi napad. Dobrić je zabeležio više takvih situacija. Jedna od njih jeste pokušaj hapšenja Jarga Stanića iz sela Brnjaka koji se toga dana zadesio u Donjim Varagama. Šiptarski žandarmi i vulnetari u ovoj akciji ubili su, na ušću Varaške reke u Ibar, petnaestoro ljudi. Stanić je bio naoružan, pa je pružio otpor koji žandarmi nisu očekivali. Pre nego što je ubijen, ubio je trojicu. Ozlojeđeni pogibijom Stanića i željni osvete, žandarmi iz radičpoljske stanice opkolili su selo Bube i uhapsili više od deset Srba. Posle formiranja Kolašinskog odreda, razlog stalnih napada bio je njegovo uništenje, pa čak i onda kada pripadnici ovog otpora više nisu boravili u Kolašinu.
Početkom 1944. godine usledio je novi talas stradanja Starog Kolašina. Ovoga puta napad je bio usmeren s druge strane, iz Ribarića. Pod izgovorom da treba obezbediti kuće i smeštaj za muslimanske porodice koje su izbegle pod pritiskom četničkog terora iz Sandžaka u Metohiju, akcije su započele 3. februara 1944. godine. Seljaci su se branili. Međutim, slabo naoružani, malobrojni, nisu mogli da obezbede liniju fronta koja se protezala na oko 40 kilometara. Balisti i vulnetari napadali su sinhronizovano, čas na jednom, čas na drugom kraju, onemogućavajući odbranu da se organizuje. Svaki napad donosio je nova ubistva, pljačke i paljevine. Kolašin je još jednom bio razoren.
U godinama okupacije živeti i opstati u Kolašinu bilo je teško. Osim političko-istorijskih, Dobrić je u nekim delovima rada pažnju posvetio ekonomsko-socijalnim i prosvetnim prilikama, navodeći mnogobrojne probleme te vrste što upotpunjuje kompoziciju ovog dela. Bitni momenti jesu spaljivanje školskih zgrada i celokupne arhive, pa zato danas o mnogim školama nemamo zapisa koji se odnose na njihov rad pre 1941. godine.
Pored ratnih dešavanja Dobrić je prikazao čitavu plejadu likova, znanih i neznanih, stvarajući tako ratni album. Likovi Todora i Budimira Dobrića, sveštenika Radula Božovića, Jarga Stanića, Milije Cvetnića, Žike Markovića, Grigorija Božovića i Cane Radovanović samo su deo te galerije. Neki od njih se pominju u pozitivnom, a drugi u negativnom kontekstu, ali bez sumnje su zaslužili da im se posveti pažnja. Cilj autora je da se oni trajno memorišu u sećanje naroda, da se predstave kao nacionalni heroji ili izdajnici, ali koliko je u tome uspeo sud će dati čitaoci.
Knjigom Stari Kolašin u Drugom svetskom ratu, Vučina Dobrić je dao veliki doprinos rasvetljavanju pojedinih događaja iz ratne istorije Starog Kolašina, a istovremeno je otvorio nova pitanja, na koja će, nadamo se, odgovore dati neke nove generacije.
Slaviša Biševac, master istoričar
Zubin Potok, 6. novembar 2014. godine

MG P42 (N)