ISBN: 2017
Godina izdanja: 2017
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Andrija Colak - Agonija Jugoslavije
Kako su posle Titove smrti republicki lideri dokrajcili Jugoslaviju

Laguna, Beograd, 2017.
Meki povez, 547 strana.
RETKO IZDANJE!

Dragocena ostavština svedoka poslednjih dana Jugoslavije pred sam njen raspad krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Kako su posle Titove smrti republički lideri dokrajčili Jugoslaviju.

Uzbudljiv dnevnik Andrije Čolaka, koji se čita kao politički triler, dragocena je ostavština svedoka poslednjih dana Jugoslavije pred sam njen raspad krajem osamdesetih godina prošlog veka. Knjiga Agonija Jugoslavije, uz obilje fotografija, pruža uverljivu, intrigantnu i nadasve tragikomičnu sliku funkcionisanja države i partije u vreme kolektivnog predsedavanja Jugoslavijom i uzaludnih pokušaja već posvađanih republičkih lidera – Miloševića, Šuvara, Kučana, Krunića, Pančeskog, Račana, Vlasija, Čkrebića, Renovice, Bulatovića, Korošeca i ostalih – da spasu što se spasti nije dalo.

„Možda će budući istoričari, čitajući ovu knjigu, moći da otkriju mnogo detalja na osnovu kojih će izricati sud o jednom vremenu. Andrija Čolak je bio neposredni posmatrač rada državnog i partijskog vrha i u svom dnevniku precizno, koncizno i veoma duhovito, s posebnim smislom za detalj, predstavlja period raspada. Uspeo je da od suvoparne materije, isticanjem pikantnih detalja i duhovitim obrtima, majstorski napravi priču koja drži čitaočevu pažnju do kraja.“ Svetozar Đonović

„Andrija Čolak je bio savetnik za medije Predsedništva SK Jugoslavije koji je, između ostalog, često morao da radi nešto nemoguće – da na osnovu `mudrih` nastupa članova Predsedništva i izvršnih sekretara napiše prve verzije saopštenja za javnost. Upravo zbog toga bio je poželjan sagovornik članova Predsedništva i takve razgovore nije samo pamtio, nego i zapisivao. Kao aktivan učesnik sednica Predsedništva i niza sličnih `kuloarskih` priča, mogu da potvrdim da ovi privatni Čolakovi razgovori verno odražavaju, odnosno potvrđuju sadržaj formalnih nastupa pojedinaca na sednicama, a posebno veoma plastično prikazuju njihove karakterne osobine.“ Boris Muževič