ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2025
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

08522) BUNARI SVETLOSTI ili o slavnom poreklu Bunjevaca , Ivan Butorac , Izdanje autora Beograd 2025 ,
Dragi čitaoče,
ja ne znam da pišem, niti sam ikada mislio da ću se u tome oprobati. Ta, za mene donekle žalosna činjenica, ipak nije uticala na moju spremnost i odlučnost da neka saznanja ili spoznaje, do kojih sam nedavno došao (tj. koje su bile spremne da mi se otkriju), probam nekako da uobličim i povežem u jednu celinu, te da ih potom objavim.
Ovaj skromni rad posvećen je Bogu Svevišnjem, Svetvoritelju, Veličanstvenom Izvoru iz kojega smo svi potekli, našem Sinu Božijem, našim staroslovenskim precima, mojim precima Bunjevcima, jednom od slavnih ilirskih plemena, mom ocu i majci, kao i svim pređašnjim i današnjim, da tako kažem, slovenskim srodnicima, posebno onima koji se još uvek drže svoje drevne tradicije, i uporno je brane.
Nadam se da će i oni tzv. Sloveni, koji su posrnuli pred uticajima neslovenskih centara moći, što skorije progledati i shvatiti kakve su užasne greške načinili u prošlosti, nesvesni da su prihvatili teško prepoznatljive laži umesto istine, te se vratiti izvoru iz kojega su potekli.
U želji da proniknem odakle su došli moji preci i ko su bili, u kojim vremenima su živeli i sa kakvim nedaćama su se susretali, pre dosta godina sam započeo istraživanje porekla prezimena Butorac i samih Bunjevaca (tačnije Bunijevaca), kojima Butorci pripadaju. Podaci i detalji su se polako gomilali, umnožavali i počeli da grade jednu veću sliku. Ovde ćemo se, za početak, baviti poreklom bunjevačkih Butoraca i, da tako kažem, tim „zapadnim bunjevačkim ogrankom` koji je, nakon najezde Turaka, krenuo u smeru zapada. Tako ćemo donekle uobličiti jedan pređašnji period, do kojeg se moglo doći na osnovu (meni) raspoloživih informacija.
Vremena pre osmanskog osvajanja su, na neki čudan način, do nedavno, bila delimično prekrivena velom tajni i bilo je teško doći do nekih smislenijih podataka. Igrom slučaja, pukom srećom ili možda bolje rečeno snagom intuicije, spone su nekako povezane, te nas one vode istočno od Karpata, u oblasti naše staroslovenske braće, gde se neki od Bunjevaca jedno vreme vrlo verovatno sklanjaju od Rimljana.
Pre dolaska Rimljana na Hlm (Balkansko poluostrvo), kroz krvave rimsko-ilirske ratove, dolazimo do jednog veličanstvenog, ilirskog tj. ilijonskog kraljevstva, čija se grandiozna civilizacijska dostignuća postepeno otkrivaju ovih godina i svedoče o njegovom predantičkom, dominantnom uticaju na evropsko-mediteranske, pa donekle indirektno i na bliskoistočne, azijske ali i severnoafričke predele. Mnogi se danas, uobičajenom višemilenijumskom praksom korišćenja laži, trude da ta postignuća prisvoje za sebe, ili da ih barem na neki način učine neutralnim, bezličnim, zajedničkim, „interkulturalnim`, da ne kažemo demokratskim, ukoliko su već u nemogućnosti da ospore njihovo pravo poreklo tj. pripadnost.
Nakon kratkog istraživanja jednog dela ilijonskih plemena, neizbežno ćemo doći do slavne ilijonske Troje. Zatim ćemo probati da uklopimo neke detalje i pretpostavke i da shvatimo njihov pravi međuodnos, koji će nas dovesti do nekih vrlo iznenađujućih, pa možda i šokantnih saznanja. Najverovatnijim lociranjem bunjevačke pradomovine, doći ćemo do jednog čudesnog, „vodeno-kopnenog ključa`, koji će nam osvetliti čitav niz neverovatnih uvida.
Da bismo potvrdili verodostojnost tog ključa, izvešćemo čitav niz provera, istražujući tj. pokušavajući da odgonetnemo brojne zagonetke iz davne prošlosti ljudskog roda, kako bismo tako ili potvrdili ili opovrgli naše početno gledište, tj. sam taj čudesni „ključ`. Kako se ti pokušaji opovrgavanja budu neumitno pretvarali u potvrde tj. dokaze, tako će se i tlo laži na kojem sada stojimo preobraziti u prah i pepeo. Bitni zaključci će izroniti sami od sebe, te će nas približiti istini. Jer ona neumitno dolazi i zasijaće u svom punom sjaju.
Zato, krenimo ka Istini!
predgovor autora

Sadržaj
Od Beograda do Like, ili suprotno
Od Hercegovine do Ravnih kotara
U Zeti ili Duklji?
Iliri, Rimljani i Buni(jevci)
Alke
Lepenski vir i Dun-Nav
Atolski Anti
Da`arija
Plava planeta
Rusija u novom polarnom krugu
Jonaguni masiv
Petra
Egipatske piramide
Bezbednost visina i plodnost nizija
Drevna luka Daorson
Akropolj
Veliki potop, potop Crnog mora i 5.508. p. n. e.
Tajna vatre i vode
Svarogovo račvanje
Ljubav svetla i tame
Četiri roda...
Suebi, Suevi, Suavi
Svet obmana i neke zagonetke
Večni mlin
tvrd povez, format 22 x 28 cm , zaštitni omot, ilustrovano, ćirilica, 441 strana, tiraž 300 primeraka