Godina izdanja: 1999
ISBN: 86-7058-108-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Podvlačeno na tri stranice (od 94. do 96), ne smeta čitanju. Ostatak knjige u urednom i čistom stanju.

Autor Радлов, Эрнест Леополдович, 1854-1928 ; Radlov, Ernest Leopoldovič, 1854-1928
Naslov Pregled istorije ruske filosofije / E. L. Radlov ; s ruskog preveli Branislav Marković, Marija Marković
Ostali naslovi Очерк истории русской философии. srpski jezik
Jezik srpski
Vrsta građe stručna monog.
Godina 1999
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Gutenbergova Galaksija, 1999 (Valjevo : Valjevska štamparija)
Drugi autori Đorđević, Radomir, 1940- (autor dodatnog teksta) ; Jerotić, Vladeta, 1924-2018 (autor dodatnog teksta)
Fizički opis 173 str. ; 21 cm
Zbirka Filozofska biblioteka ; knj. 2
Tiraž 1.000
O filosofiji u Rusiji / Radomir Đorđević: str. 5-17
Rusija i Evropa / Vladeta Jerotić: str. 19-24
Bibliografija: str. 159-162
Registar ličnih imena.
(karton)
Predmetne odrednice Ruska filozofija – Istorija

„Nevelika knjiga E. Radlova najbolji je od svih do sada objavljenih kratkih pregleda istorije ruske filosofije. Knjiga je vrlo bogata bibliografskim podacima. Sažete ali gotovo uvek uspele interpretacije učenja pojedinih filosofa daju jasnu predstavu o filosofiji u Rusiji.“ – V. V. Zenjkovski
„Pregled istorije ruske filosofije E. Radlova je dragocena sažeta studija sa kritičkom bibliografijom dela iz ruske filosofije.“ – Džejms Bilington

SADRŽAJ
O filosofiji u Rusiji (Radomir Đorđević) – 5
Rusija i Evropa (Vladeta Jerotić) – 19
I. Opšte karakteristike – 27
II. Glavni pravci ruske filosofije – 33
III. Slovenofili – 63
IV. Vladimir Solovjov i njegova škola – 81
V. Posebne filosofske discipline – 89
　A. Istorija filosofije – 89
　B. Logika i gnoseologija – 91
　V. Psihologija – 101
　G. Estetika – 120
　D. Etika – 134
　E. Filosofija istorije – 142
　Ž. Filosofija religije – 148
VI. Zaključak – 157
Bibliografija – 159
Registar ličnih imena – 163

Ernest Leopoldovič Radlov (1854–1928) bio je ruski filosof, istoričar filosofije, filolog i prevodilac nemačkog porekla. Rođen je u Sankt Peterburgu, gde je 1877. završio Istorijsko-filološki fakultet. Usavršavao se u Berlinu, Lajpcigu i Beču, a posebno se bavio antičkom filosofijom i istorijom ruske misli. Na njegove filosofske poglede snažno je uticao Vladimir Solovjov, kome je posvetio knjigu „Vladimir Solovjov. Život i učenje“ (1913). Dugi niz godina radio je u Carskoj javnoj biblioteci u Peterburgu, čiji je direktor postao 1917. godine. Predavao je filosofske discipline i učestvovao u osnivanju Peterburškog filosofskog društva. Za dopisnog člana Ruske akademije nauka izabran je 1920. Prevodio je Aristotela i uređivao ruska izdanja dela Hegela i drugih evropskih filosofa. Njegov pregled istorije ruske filosofije, prvi put objavljen 1912, predstavlja važan doprinos sistematskom proučavanju ruske filosofske tradicije. Umro je 1928. u Lenjingradu.

MG79 (N)