ISBN: Ostalo
Godina izdanja: ddd
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Janez Vajkard Valvasor — Srbi na teritoriji Vojvodine Kranjske i pograničnih krajina u drugoj polovini 17. veka; zbirka prevoda + Čujte Srbi

Knjiga se sastoji iz dve knjige i naslovi su na obe korice

Čujte Srbi 69 strana
Srbi na teritoriji Vojvodine - 136 strana

2008g
Banja Luka

Odlično očuvana

Предговор другом издању из 2008-е године
Значај Божановићевог превода о Слави Војводине Крањске за данашње доба
Бавећи се Србима у расијању, кроз разне периоде историје, сазнајемо о њиховом начину живота, обичајима, о томе како су се уклапали у средину, какав им је био друштвени положај, или колико им је вјерско обиљежје било печат у средини у којој су живјели.
Андреј Божаановић се дуго година бавио проучавањем старе рукописне грађе, писане на Староњемачком језику, о Србима у Словенији. Расцјепом Југославије неминовно су изгубљене неке дотадашње везе, које би, свакако, истражитељима помогле да лакше дођу до неких податакаиз историје, етнографије и познавања цеквених питања. Божановић је заобилазним путем дошао до имена значајног словеначког научника, историчара, етнолога, типографа, географа, картографа, Јанеза Вајкарда Валвазора, најзначајнијег барокног прегаоца тадашње Крањске, у периоду друге половине 17. вијека. Заправо је чудно како ми на овим просторима и ранија нисмо чули за Вајкардово име и његова значајна тадашња достигнућа, наравно, изван академског нивоа знања. Утолико је достојнији пажње јавности велики уложени рад и ентузијазам Андреја Божановића, за сазнавање неке, велом тајне, прикривене историје Срба у Крањској. Божановић се није задовољио само пуким превођењем Вајкардовог дјела већ се потрудио да обради многе нејасне чињенице, слике, односно, цртеже, као и прије тога времена, забиљежене у значајном Вајкардовом дјелу о Крањској.
Словенци су надасве поносни на име Јанеза Вајкарда Валвазора цијенећи да је овај надасве свестрано обдарен, проницљив човјек, зачетник словеначке науке, али и штампарства и издаваштва, под чијом руком су штампана знаменита дјела 17. вијека. Године 1993. у поводу тристоте обљетнице његове смрти организоване су бројне манифестације. Његово дјело „Слава Војводине Крањске“сматра се најзначајнијим аутентичним остварењем сабране историје, етнографије, географије народа Крањске, дакле срца данашње Словеније. Оно што је за нас интересантно и значи велики допринос науци јесте не само констатовање постојања Срба у Крањској, већ и детаљан опис њиховог живота, који се у великој мјери разликовао од живота Срба у другм крајевима.
Јанез Вајкард Валвазор (1641. ~1693.) потомак је породице која се у 16. вијеку доселила у Крањску, средиште данашње Републике Словеније, из Бергама у сјеверној Италији. Прво мјесто, гдје су становали било је Медија при Загорју. Јанез је рођен у Љубљани, гдје се и школовао у језуитској гимназији. Потом полази у војну службу, а 1663. и 1664. био је у војсци грофа Николе Зрињског са којим војује против турске војске у Славонији. Његов немирни дух није био спреман за круте војничке назоре. Напушта војску и путује по Њемачкој, Енглеској, Данској, Француској, Шпанији, Италији, Холандији, Швајцарској, па борави чак и у сјеверној Африци. Након путовања, препун нових сазнања и открића, има силну жењу да проучава свој народ Крањске, његову историју, етнологију,географију и да о томе остави писаног трага за будуће нараштаје. Предузима путовања мањих размјера, од мјеста до мјеста по Крањској. У Богеншперку се насељава и живи наредних двадесет година. У томе мјесту отворио је прву штампарију 1687. године и почео са издавањем књига. Сакупљао је и разне предмете, старине, књиге, инструменте, па је од своје куће направио својеврстан музеј, по угледу на сличне по свјетским метрополама, попут Париза и Лондона. Пошто није могао сам да савладава велики посао у који се упуштао, око проучавања историје, географије, уз штампарске подухвате, запослио је бакроресце и многе друге занатлије, чак и странце, међу којима и тада знаменита имена њемачког књижарства из Нирнберга. Изумио је чак и нови начин ливења метала, па је по тој његовој технологији изливен споменик Светој Марији, који је 1682. године постављен у љубљанској цркви Светог Јакова.