ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Petar Pejovic - Ozrinici
Pleme Stare Crne Gore

Autorsko izdanje, Beograd, 2004.
Tvrdi povez, 458 strana + ilustracije + karte
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Ozrinići (Kčevo, Čevo) su teritorijalno najveće crnogorsko pleme Katunske nahije. Zbog svoje uloge pograničnog plemena i stalnih borbi s Turcima steklo je najveći ugled u Crnoj Gori, o čemu svjedoči i činjenca da je jedino pleme koje Njegoš proslavio posvećenim stihovima (`Čevo ravno, gnijezdo junačko`) u svom najvrijednijem djelu `Gorski vijenac` u kojem je najveći broj ključnih likova upravo iz ovog plemena (Serdar Vukota, Knez Janko, Vuk Mićunović, Vuk Mandušić, Vojvoda Draško, Vukota Mrvaljević, Vuk Raslapčević; neki analitičari Njegoševog djela i za Igumana Stefana kao izmišljenu ličnost smatraju da je bazirana na osobi Stevana Perkova Vukotića, senatora crnogorskog i Njegoševog najmudrijeg savjetnika). Jedan od najpoznatijih čevljana je i vojvoda Peko Pavlović Nikolić.

Ozrinići su i jedno od najstarijih crnogorskih plemena i spominju se u kotorskim pisanim izvorima još 1335. godine. Plemensko središte je Čevo koji se sastoji od više selaca: Vojinići, Zaljuće, Miške, Kuta itd. Ostala naselja su Velestovo, Markovina, Ožegovica, Lastva, Zagreda, Bijele poljane, Makljen, Ubli. Čevo je uz samo Cetinje bilo najznačajnije administrativno sjedište u Katunskoj nahiji.

Zbog svog značaja ovo je pleme bilo vlasnik guvernadurske titule (guvernadur je dijelio vlast u Crnoj Gori s Vladikom i bio je pod djelomičnim utjecajem Mletačke Republike) od njenog ustanovljenja do polovice 18. stoljeća kada su titulu prodali Njegušima. Razlog ove prodaje bio je u većoj udajenosti od Kotora (centra crnogorskog guvernadurstva) i nespremonsti Ozrinića da provode suviše dugo vremena izvan svog plemena.

Озринићи су племе Катунске нахије Црногорског вилајета некадашње Кнежевине Црне Горе[1]. Друго име племена, Чевљани (по Чеву), је преовладало највјероватније у доба књаза Николе. У 20. веку (могуће и раније) јавља се и назив Озровићи.
Историја

Јован Цвијић је на територији Старе Црне Горе набројао 21 племе, 7 у Брдима (Висоније), 16 у Старој Херцеговини и 2 у Приморју (Црногорско приморје). Били су подељени у две различите групе; Староцрногорски, и племена у горју. Потоњи су били концентрисани на североистоку реке Зете, и углавном су их чинила племена која су избегла од османске окупације, а која су се укључила у Црну Гору након борби на Мартинићима и Крушима. Племе Озринићи помињу се као део старих црногорских племена (1796).

Озринићи се први пут помињу у повељи Ивана Црнојевића 1489. године, затим у тефтеру (пореском регистру) Дукађина 1570–1571. Пет породица Озринића основало је 1597. године насеље Озринићи на никшићком подручју. Озринићи су били највеће племе у Катунској нахији, једној од четири провинције Старе Црне Горе.

1829. године Озринићи и Цуце имали су оружани сукоб против суседних Бјелица, а Петар I Петровић Његош послао је Симу Милутиновића Сарајлију да преговарају о миру међу њима [2].
Антропологија

Племе Озринићи обухвата села Чево, Загреда, Велестово, Марковина,Барјамовица, Маклен, Плоча, Ластва, Трифуновићи, Убли, Ожеговићи. Сви Озринићи славе славу Аранђеловдан[3][4]
Истакнути људи

Милена Вукотић
Сула Радов Радуловић
Јанко Вукотић
Душан Вукотић
Момчило Вукотић
Вито Николић
Живко Николић
Мило Ђукановић
Ацо Ђукановић
Жељко Штурановић
Жарко Варајић
Војо Гардашевић
Блажо Перутовић
Рођа Раичевић
Поп Мило Јововић
Брано Мићуновић
Драгољуб Мићуновић
Пеко Павловић
Душан Спасојевић
Андрија Драшковић
Бранко Радуловић (црногорски политичар)
Саша Радуловић
Игор Николе Миловић