Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-491-0057-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ALEKSANDAR BAJT

BERMANOV DOSIJE

Predgovor - Aleksander Zorn

Prevod - Miljenka Vitezović

Izdavač - Srpska reč, Beograd

Godina - 2006

1292 strana

29 cm

Edicija - Biblioteka Srpske reči

ISBN - 86-491-0057-0

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Aleksander Zorn - `Bermanov dosije`, dopunjen i popravljen
Predgovor

Prvi deo - ITALIJANSKA SLEPA ULICA
UMESTO U ŠUMU, K SAVEZNICIMA
Napuštanje Ljubljane
Usamljeni ilegalac
Front sred Rima
San Đovani Inkariko
Miris pravog fronta

MONTI AURUNČI
Ravegrande
Mateoti i Andrija, Frane i Makinista
Pećina pod stenama Monte Aurunči
Dosadna razonoda

GARILJANO
Iz orlovske, u žablju perspektivu
Napad na Vermaht, utvrđen na proplanku
Valaurea i Monte Kasino
Nemci, umesto Engleza
Nemci, kud god se okrenemo
Krvoproliće iznad mesta San Andrea
Vale di Sujo iznad Gariljana
Engleski pozdrav
U Marijevom blatu nemačkih bunkera
Ponovo u zemlji Volša

DODATAK
Post festum:
Savezničke teškoće na istom putu

Drugi deo - POSLEDNJI POKUŠAJI NACIONALISTIČKOG OTPORA
RIM
Nove stare veze
Špijuni prelaze granicu
Kontraobaveštajac u štabu JVuO
Pospremanje u potkrovlju
Hugo Berman

KRVAVA MONOPOLIZACIJA BORBE PROTIV ZAVOJEVAČA
Saradnja i njena iluzornost
Tito upada u zamke vlastitih neistina
Tito prećutkuje, preventivne mere` pre 2. novembra
Četnički planovi za napad na Užice
Tito pred Nemcima beži u Sandžak
Tokom bekstva pred Nemcima Mihailović postaje ministar vojske

PROTIV ČETNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAČA
Skok u drugu etapu
Likvidacija četnika kao revolucija
Tito radije ubija četnike, nego okupatore
Pijadeov kriterijum najpodlije izdaje
Kardeljev sistem regrutovanja
Četnici uzvraćaju vojnički udarac
...ali i oponašaju partizanske okrutnosti
Slovenački partizani ubijaju unapred

PROTIV ČETNIKA, UMESTO PROTIV ZAVOJEVAČA: ZAKLJUČNI DEO
Poteškoće sa prodorom u Srbiju
Vilson bi ubijao Hune, a Tito radije četnike
Prodor partizanskih korpusa u Srbiju
Uspeh revolucije tek sa Sovjetima

OD DRUGE DO ŠESTE OFANZIVE
Partizani bez crvene zvezde
Bekstvo nazad na jug
Veliko bekstvo
Ofanziva Vajs
Titovi pregovori s Nemcima
Nema razmena između Tita i Nemaca
Nemačka ofanziva Švarc i lov na Mihailovića
Italijanska bela zastava

BRITANCI ZAMENJUJU PRIORITETE
Četvrti čovek
BLO`S kod Mihailovića
Čerčil i njegovi džokeri
Odluka u korist kratkoročnih interesa
Četnička saradnja s Italijanima
Kontakti sa Nemcima
Mihailović i saradnja

MIHAILOVIĆ OSTAJE SAM
Sovjeti deluju iza kulisa
Čerčilu posao ne ide od ruke
Prećutani Mihailovićevi istupi protiv zavojevača
Čerčil udaje kralja za Tita
Podsticanje ustanka protiv Mihailovića
Američka razilaženja sa Čerčilom
Mihailović spasava savezničke oficire i pilote
Mihailovićev kraj

STRATEGIJA OTPORA PROTIV ZAVOJEVAČA
Pasivni otpor
Ustanak u najpovoljnijem trenutku
Nenapadački otpor u praksi
Revolucionarna strategija protiv oslobodilačke

RASPAD JUGOSLAVIJE
Sitniš velikih
Traženje rešenja kojih nema
`Ne izdržah više, u meni je tinjalo, u pesnici žarilo, pa udarih!`
Šesti april 1941. godine

KOMUNISTIMA SE NE ŽURI S OTPOROM
Pravo u šume
Umesto fašističkih osvajača, protiv imperijalizma
Staljinova podela Poljske i Titovo podrepaštvo
Porođajne muke domaćeg antiimperijalizma
Britansko-francuski imperijalizam
Kiselo grožđe Pete konferencije
Bezglavi kompas komunista
Od teorije osvajanja do prakse razbijanja vojske
Umesto Narodnog fronta - partijski
Ispiranje mozga

...ALI IM SE ŽURI SA REVOLUCIJOM
Ponovno otkrivanje fašizma
Odugovlačenje sa otporom
Bilasova ishitrenost
Posle ovoga je i zbog ovoga
Hitlerova izdaja Staljina
Oružani otpor kao pomoć Crvenoj armiji
Saveznici u istom košu sa četnicima
Revolucija i posle kraja rata

REVOLUCIJA U JAGNJEĆOJ KOŽI NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA
Nož u leđa saveznika, kao suština teorije dveju etapa
Narodni front za zamagljivanje druge etape
Titov levi trockizam
Kominterna nameće taktičku prvu etapu
Jedan korak nazad posle dva koraka napred
Odluka za licemerje
OF kao pokriće za skok u drugu etapu
Obmanjivanje zapadnih saveznika
`Kockar koji ne podmiruje račun`
Teorija odlučivanja

PASIVNI OTPOR BOLJŠEVIZACIJI SLOVENIJE
Demokratija i optimalni društveni sistem
Nasilna promena društvenog uređenja
Neophodnost kontrarevolucije i odgovornost za nju
Saradnja i kolaboracija
Izigravanje nedužnog, uprkos zločinu sa predumišljajem
Mogućnost borbe protiv nasilne boljševizacije
Posledna nada: `Ljubljanska vrata`
Ostrogorski između kontrašpijunaže i Cezara

POVRATAK U LJUBLJANU
Iz Rima u Sloveniju
Razlaz za Novakom i odluka za izlaz

Treći deo - MEĐU CRVENOARMEJCIMA I PARTIZANIMA
IZ LOGORA NA BOJIŠTA
Glaskite i Hajdenau
Gestapo me šalje u Donju Šleziju
Grüss Gott
Bekstvo iz logora
Sovjetsko oslobođenje
Bežane po razbijenom bojištu

U POZADINI CRVENOARMEJACA
Gosti NKVD-a u Miliču
Još jedna sovjetska sloboda
Preko Male Poljske
...do Jalte
Kod kuće kod Pribine
Dobri i loši narodi
MEĐU PARTIZANIMA
Očišćenje u Topoli
`Srečko Kosovel`
Tuđe nećemo, svoje ne damo
Neuspeh komunizma u severnoj Italiji
u crvenu Ljubljanu
Turneja po ČSR

UŽIVLJAVANJE U SOCIJALIZAM
Fabrika čarapa `Polzela`
Skok u Pale de Šajo
Brzo napredovanje u službi
Iz kandži Udbe
Glasnik iz Koruške

LITERATURA


`Dr Aleksander Bajt, u bivšoj državi čuven kao najeminentniji jugoslovenski a u potonjoj kao najcenjeniji slovenački ekonomista, šef i osnivač poznatog “Bajtovog instituta” u Ljubljani, jedan od prvih pobornika tržišne privrede, savetnik Markovićeve vlade i stručnjak koga je Banka Slovenija posle osamostaljenja države optuživala da “svojim procenama destabilizuje kurs tolara”, korisno je upotrebio svoje penzionerske dane i svoje sunarodnjake pošteno iznenadio.

Njegova najnovija (1345 stranica debela i 120 nemačkih maraka teška) knjiga pod naslovom “Bermanov dosije” bukvalno je šokirala slovenačku javnost.

Ovoga puta, međutim, Bajtova opsesija više nisu makroekonomske analize koje su ga proslavile. “Bože moj, ekonomija je sad moja prošlost, a moja sadašnjost jeste istorija!” Tim rečima je Aleksander Bajt nedavno odbio jednu slovenačku novinarku koja je želela da razgovara o ekonomskim temama.

Dr Aleksander Bajt je tokom Drugog svetskog rata bio ne samo simpatizer đenerala Draže Mihailovića nego čak i glavni četnički obaveštajac, sa sedištem u Rimu. Zato je njegov istraživački rad i nove istorijske ocene teško oboriti; jer, Bajt nije samo “zalutao” u istoriografske vode, on je svedok i učesnik vremena i događaja o kojima sada govori i sudi sa istorijske distance od 60 godina, uz korišćenje brojnih dokumenata dobijenih u arhivima širom sveta. Stoga njegovo svedočenje mnogi shvataju kao raskrinkavanje “zvanične verzije”, verzije o događajima koji su obeležili Drugi svetski rat i njegov svršetak na prostoru kojim je zavladao Titov režim.

“Znate li da za Titove partizane Drugi svetski rat nije počeo nemačkim napadom 6. aprila 1941. godine, već 22. juna 1941, kada je Kominterna posle Hitlerovog napada na Sovjetski Savez zatražila da jugoslovenski komunisti krenu u oružani otpor? Da li znate da su Nemci 1943. godine još uvek nudili po 100.000 zlatnih maraka kako za glavu Tita, tako i za glavu Draže Mihailovića? Da je Tito sklapao pakte o nenapadanju sa Nemcima, Italijanima, pa čak i ustašama? Da Tito u jesen 1944. godine nije dozvolio da se Britanci iskrcaju u Dalmaciji? Da je engleski ministar spoljnih poslova još u martu 1941. godine obećao Jugoslaviji prisajedinjenje teritorije Primorske i Dalmacije, samo ukoliko se ne priključi Trojnom paktu Berlin-Rim-Tokio?” Ovako je Bajtovu knjigu preporučila domaćoj javnosti ljubljanska “Mladina”.

Nije nikakvo čudo da je Bajtov izrazito pozitivan odnos prema četničkom pokretu i nemilosrdna kritika na račun savremenika i mnogih etabliranih neistina o prošlosti prouzrokovala prvo tajac, a onda izvesnu nelagodnost, pre svega u intelektualnim krugovima. Kritičari su se uglavnom koncentrisali na pitanja tipa “zašto tek sada”, “da li je to moguće” i “zašto sve to nije rekao ranije”, što je Bajt predvideo, pa je u svojoj knjizi unapred ponudio odgovore: “Te uspomene sam počeo da pišem za sebe; zato da na papiru sačuvam celinu koja sve više tone u zaborav. Kratak period koji knjiga obrađuje bio je u mom životu najdinamičniji. Što sam stariji, toliko veći deo zauzima!” Što ne znači da je “Bermanov dosije” obična autobiografija.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.