Godina izdanja: 1987
ISBN: 402
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Stevan Jakovljević
Izdavač: Sloboda, Beograd
Godina: 1987
Obim: 526 + 405 str.

Sva tri dela su sadržana u okviru dve knjige.

„Srpska trilogija“ autora Stevana Jakovljevića predstavlja jedno od najznačajnijih dela srpske književnosti o Prvom svetskom ratu. Iako se originalno sastoji iz tri dela, u mnogim starijim i antikvarnim izdanjima delo je objavljivano podeljeno u dve knjige (tom 1 i tom 2).

Kompletno delo hronološki prati sudbinu srpske vojske i naroda kroz tri celine:
1. Devetstočetrnaesta: Obuhvata mobilizaciju, početak Velikog rata, marševe i slavne bitke na Ceru i Kolubari.
2. Pod krstom: Prikazuje surovu realnost povlačenja preko zavejane Albanije, stradanje naroda i oporavak vojske na Krfu.
3. Kapija slobode: Prati proboj Solunskog fronta, krvave borbe na Kajmakčalanu i trijumfalni povratak u otadžbinu.

Kada je delo podeljeno u dve knjige, prvi tom obično sadrži Devetstočetrnaestu i deo Pod krstom, dok drugi tom završava golgotu na Krfu i donosi kompletnu Kapiju slobode.



Stevan Jakovljević (1890–1962) bio je čovek neverovatne biografije koji je uspeo da spoji naizgled nespojivo — bio je ugledni naučnik (doktor biologije), univerzitetski profesor, akademik i oficir koji je preživeo golgote oba svetska rata.

Iako ga javnost najpre pamti kao pisca, Jakovljević je po struci bio botaničar. Diplomirao je i doktorirao biologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je profesor i jedan od osnivača Farmaceutskog fakulteta, a nakon Drugog svetskog rata obavljao je i visoku funkciju rektora Beogradskog univerziteta (od 1945. do 1950. godine). Napisao je brojne naučne radove o biljnom svetu balkanskih jezera i lekovitom bilju. Od 1959. godine bio je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Jakovljević nije pisao o ratu iz kabineta, već sa prve linije fronta:
• Prvi svetski rat: Mobilisan je odmah po završetku studija. Prošao je kroz sve faze rata kao artiljerijski oficir srpske vojske — od bitaka na Ceru i Kolubari, preko strašnog povlačenja kroz zavejanu Albaniju i oporavka na Krfu, pa sve do proboja Solunskog fronta. Tokom celog rata vodio je ratni dnevnik koji mu je kasnije poslužio kao jedini izvor dokumentarne građe za pisanje „Srpske trilogije“.
• Drugi svetski rat: Kao rezervni oficir, zarobljen je tokom Aprilskog rata 1941. godine. Četiri godine proveo je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima, što je kasnije takođe pretočio u svoja književna dela.

Njegovo pisanje odlikuje takozvani dokumentaristički ili reporterski stil. Kritičari su mu ponekad zamerali nedostatak visoke umetničke stilizacije, ali su čitaoci obožavali njegova dela jer su bila apsolutno iskrena i lišena lažne patetike. Pisao je iz ugla „malog čoveka“ — običnog srpskog seljaka i vojnika sa svim njegovim strahovima, manama, ali i nadljudskom hrabrošću. Svoje prve pripovetke objavljivao je pod pseudonimom Sanio Pavlović.

Malo ljudi zna da je rođena sestra Stevana Jakovljevića bila Milica Jakovljević, daleko poznatija pod svojim spisateljskim pseudonimom Mir-Jam. Dok je Stevan pisao o teškim istorijskim i ratnim temama, njegova sestra je ostala upamćena po pitkim, sentimentalnim i ljubavnim romanima koji su obeležili međuratnu srpsku književnost.

Pored „Srpske trilogije“ (1937), Jakovljević je napisao još nekoliko zapaženih romana:
• Smena generacija (1939) – o društvenim promenama u međuratnom periodu.
• Velika zabuna (1952) i Likovi u senci (1956) – romani inspirisani njegovim danima provedenim u zarobljeničkim logorima tokom Drugog svetskog rata.