Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-7549-407-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Službeni glasnik 2005 255 strana

odlična očuvanost

zpk

Knjiga „Istorija rasizma u Evropi“ Džordža L. Mosija bavi se nastankom, razvojem i širenjem rasističkih ideja u Evropi, naročito od 18. veka do nacističkog perioda. Mos pokazuje da rasizam nije nastao odjednom, već se razvijao postepeno, kroz povezivanje ideja o rasi, nacionalnosti, lepoti, moralu, karakteru i pripadnosti narodu.

Jedna od glavnih tema knjige jeste promena načina na koji su Evropljani posmatrali različitost. Tokom prosvetiteljstva razvijaju se pokušaji da se ljudi klasifikuju prema fizičkim osobinama. Ideja o različitim „rasama“ postepeno dobija hijerarhijski karakter: pojedinim grupama pripisuju se osobine koje se predstavljaju kao urođene i nepromenljive.

Mos posebno naglašava vezu između rasizma i nacionalizma. U 19. veku, sa razvojem nacionalnih država, predstava o „narodu“ sve više se povezuje sa zajedničkim poreklom, fizičkim izgledom i karakterom. Tako se stvaraju slike idealnog pripadnika nacije, dok se ljudi koji se smatraju „strancima“ ili „nepoželjnima“ mogu prikazivati kao pretnja nacionalnom jedinstvu.

Važnu ulogu u razvoju rasističkog mišljenja imala je i romantičarska predstava o narodu. Narod se sve češće zamišlja kao organska zajednica sa sopstvenim duhom, tradicijom i karakterom. U nemačkom kulturnom prostoru posebno se razvija pojam Folka (Volk), odnosno ideja naroda kao zajednice koja nije samo politička već i kulturna, istorijska i navodno biološka celina.

Mos razmatra i uticaj jevrejskog pitanja i antisemitizma. Jevreji su tokom 19. veka sve više predstavljani ne samo kao pripadnici druge religije već kao posebna „rasa“. Time se tradicionalne verske predrasude transformišu u moderni rasni antisemitizam. Prema toj logici, promena vere ili potpuna asimilacija više nisu dovoljne da bi pojedinac bio prihvaćen kao deo većinske zajednice.

Knjiga takođe povezuje rasizam sa estetikom i idealom lepote. Ideja da određeni fizički izgled predstavlja zdravlje, moralnost, disciplinu i superiornost postaje važan deo rasističkog pogleda na svet. Nasuprot tome, fizičke osobine koje odstupaju od zamišljenog ideala mogu se predstavljati kao znak manje vrednosti.

Krajem 19. i početkom 20. veka rasističke ideje se dodatno povezuju sa socijalnim darvinizmom, nacionalizmom i eugenikom. Pojavljuje se verovanje da se društvo može „poboljšati“ kontrolisanjem razmnožavanja i favorizovanjem ljudi koji se smatraju biološki poželjnima. Naučni jezik se tako koristi za opravdavanje ideja koje su ranije često bile izražavane kroz religijske, kulturne ili tradicionalne predstave.

Vrhunac ovog razvoja Mos vidi u nacističkoj Nemačkoj. Nacizam je različite elemente prethodne evropske rasističke tradicije spojio sa ekstremnim nacionalizmom, antisemitizmom i idejom rasne države. Jevreji su u nacističkoj ideologiji predstavljeni kao rasni neprijatelj, dok su Arijevci, odnosno posebno „nordijski“ tip, predstavljani kao ideal. Rasistička ideologija tako postaje deo državne politike i doprinosi progonu, deportacijama i genocidu tokom Holokausta.

Važna poruka knjige jeste da moderni rasizam nije samo skup pojedinačnih predrasuda. On predstavlja širi sistem ideja koji može povezivati predstave o telu, lepoti, nacionalnosti, kulturi, poreklu i društvenoj vrednosti. Mos zato prati njegov razvoj kroz različite oblasti evropske kulture, a ne samo kroz političku istoriju.

Ključne reči

rasizam

rasa

rasna hijerarhija

nacionalizam

nacija

antisemitizam

Jevreji

nacionalni identitet

Volk (Volk)

nemački nacionalizam

romantičarski nacionalizam

prosvetiteljstvo

socijalni darvinizam

eugenika

pseudonauka

rasna teorija

fizička antropologija

ideal lepote

nordijski tip

Arijevci

kulturni identitet

asimilacija

stereotipi

predrasude

rasna država

nacizam

Holokaust

isključivanje

diskriminacija

nacionalna pripadnost

„čistota“ rase

degeneracija

moderni antisemitizam

rasna ideologija

Najvažnija ideja

Mos pokazuje kako su se u evropskoj istoriji predstave o fizičkoj različitosti postepeno povezivale sa predstavama o kulturnoj, moralnoj i nacionalnoj vrednosti. Kada su te predstave spojene sa nacionalizmom, pseudonaukom i državnom politikom, rasizam je mogao da preraste iz društvene predrasude u sistematsku ideologiju progona.