ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1977
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Dragutinović, Milan, 1924-1990 = Dragutinović, Milan, 1924-1990
Naslov Oči u oči s odmetnicima / Milan Dragutinović
Vrsta građe dokumentar.lit.
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1977
Izdanje 3. dopunjeno izd.
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `August Cesarec`, 1977 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 198 str., [16] str. s tablama : fotogr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Čudić, Ivan (autor dodatnog teksta)
Čudić, Ivan (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂVremeplov / [`August Cesarec`, Zagreb]
(Karton)
Napomene Autorove slike
Str. 193-198: Kratak osvrt na istorijat nastanka, razvoj i likvidaciju četništva / Ivan Čudić
Beleška o piscu: str [216].
Predmetne odrednice Dragutinović, Milan, 1924-1990 -- Uspomene
Medenica, Srpko, 1924-1951 -- Likvidacija
Četnički pokret -- Likvidacije -- U uspomenama
Balisti -- Likvidacija -- U uspomenama

Kad je Draža Mihailović uhvaćen i predat narodnom sudu, odmetnicima u celoj zemlji zadat je smrtni udarac. Međutim, hvatanjem toga zločinca pitanje odmetnika nije bilo potpuno skinuto s dnevnog reda.
U šumama, po zabitim selima, u bunkerima iskopanim duboko u zemlji i na teško pristupačnom terenu – posebno u Istočnoj Bosni i oko tromeđe Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije – krili su se pojedinci, pa i čitave grupe odmetnika pred organima Državne bezbednosti. U isto vreme, nastojeći da po svaku cenu izbegnu zasluženu kaznu za zločine izvršene nad narodom, odmetnici su činili nova zlodela. Po svojim zločinima koje ljudska mašta teško može da zamisli u jednom su se trenutku posebno pročuli Slobodan Popović i Radoslav Minić, Milan Matović i Radovan Pavlović, Ostoja Herina, Srpko Medenica, Božo Bjelica i, uz neke druge odmetnike, balisti Husnija i Hamdija iz okoline Tutina.
Onemogućiti te zločince, čiji su jedini zakon bili kama i puščano zrno, nije bilo lako ni jednostavno. Pa ipak, organi Državne bezbednosti potpuno su uspeli u tome. Poslednja grupa odmetnika, najopasnija i najokorelija, uništena je u toku godine 1955. u graničnom području Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U junu godine 1956. na sednici Savezne narodne skupštine opširno je govoreno o dotadašnjem radu organa unutrašnjih poslova, o uništenju odmetničkih bandi: „Dobro smišljenim akcijama i planskim i upornim proganjanjem, a uz punu podršku i aktivnu pomoć naroda u krajevima u kojima su vršene akcije uništenja lutajućih grupa oružanih ostataka, one su ne samo razbijene i obezglavljene, nego još u toku 1945. godine potpuno likvidirane kao vojne formacije, da bi narednih godina broj odmetnika bio sveden na svega nekoliko grupica, koje su brojale nekoliko desetaka. Ove su se mogle održati, jer su izbegavale susrete s našim organima, živeći uglavnom od krađa i pljačke. Na izvršenju ovih zadataka dalo je svoje živote skoro hiljadu službenika Državne bezbednosti, Narodne milicije, boraca KNOJ-a i aktivista, koje ovom prilikom spominjemo, da bi im ovaj Dom u ime svih naših naroda izrazio zahvalnost i poštovanje.“
Među pripadnicima Državne bezbednosti koji su se naročito istakli prilikom likvidiranja poslednjih odmetničkih bandi posle rata bio je i jedan mlad čovek izvanredno jake volje. Tom su mladom čoveku, koji je iz rata izašao kao rezervni poručnik, poslovi i zadaci Državne bezbednosti bili sastavni deo života. Zbog dubokog ubeđenja i želje da pridonese radu Državne bezbednosti, a ne zbog avanturističkih ili sličnih pobuda, taj je čovek u svakom času bio spreman da se uhvati ukoštac i s najvećim opasnostima. U nekoliko slučajeva uz najveću moguću pomoć svojih drugova iz Državne bezbednosti on je uspeo da se probije i tamo gde je to izgledalo skoro nemoguće. Tako se probio i do najokorelijih bandita i jednog za drugim, u zaista dramatičnim okolnostima zauvek onemogućio.
Odmetnici s kojima se taj smeli čovek našao licem u lice duboko u planini i daleko od svakog naselja bili su Slobodan Popović, Radoslav Minić, Srpko Medenica, a zatim, uz druge, i balisti Husnija i Hamdija iz okoline Tutina. Koji je susret i s kojim odmetnikom bio najteži i najopasniji za mladog čoveka o kome je reč – teško je proceniti. Možda je to bilo dok se rvao s banditom Minićem, zvanim „Gorska aždaja“, pa se neočekivano našao pod vatrom jataka, ili možda onda kad je stajao pred uperenim puškama balista Husnije i Hamdije sa zaglavljenim metkom u cevi revolvera... Ko je bio taj mladi čovek? Gde se on danas nalazi i čime se bavi?
Taj mladi čovek, koji je toliko puta pogledao smrti u oči, danas je lekar, hirurg u Novom Sadu. Za jedne je on Mile, za druge Aca, za treće Stanko, a za četvrte Predrag. Neki ga znaju pod nadimkom „Bata“, neki pod nadimkom „Lale“, a neki pod nadimkom „Saša“. Mnogi misle da mu je prezime Popović, a mnogi opet Nenadić. Koje mu je ime pravo? Čovek o kome je reč i o kome u stvari priča ova knjiga sazda iskjučivo na stvarnim činjenicama zove se sasvim drugačije... To je primarijus dr Milan Dragutinović, hirurg. Mi ćemo ga, međutim, zvati onako kako ga zovu njegovi najbliži drugovi i s kojima je godinama delio zlo i dobro. Jednostavno – Doktor.
Jedini odmetnik koji je svojim očima video hvatanje Draže Mihailovića, a koji je pritom uspeo da umakne, bio je nekadašnji obaveštajni oficir Višegradske četničke brigade i svršeni maturant užičke gimnazije Srpko Medenica. Srpko Medenica i još neki odmetnici s kojima se Doktor obračunao u vrlo dramatičnim okolnostima prvenstveno su se kretali na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Taj je teren vrlo težak, mestimično gotovo neprohodan i zbog toga vrlo pogodan za skrivanje. Mnogi koji su ovuda prolazili tvrde da tu čovek može doći do čoveka na jedan korak, a da ga i ne vidi! Osim planina i brda koja se stravično nadnose nad reke Uvac, Lim i Taru, tu ima mnogo vrleti i gudura u kojima čoveka, naročito kad padne noć, hvata jeza. Uprkos svim prirodnim pogodnostima, odmetnici se ipak ne bi mogli tako dugo, zapravo godinama održati da nisu imali svoje jatake. Jataci su bili oči i uši odmetnika. Ko su bili njihovi jataci? To su pre svega rođaci odmetnika, stari prijatelji, žene koje su odmetnici uspeli da vežu za sebe, a zatim i ljudi koji su nekad pripadali četničkim i drugim kvislinškim vojnim formacijama. U izboru jataka odmetnici su bili vrlo obazrivi. Poveravali su se samo najodanijima, ali su i njih svaki čas stavljali na razne probe. Bila je dovoljna, videće se, i najmanja sumnja odmetnika u jataka – pa da s njim bude svršeno. Tragovi odmetnika bili su obeleženi krvlju. Pa ipak je bilo pojedinaca koji su sebi dopuštali da za te zlikovce nađu lepu reč...

SADRŽAJ
UVOD 7
ODMETNIČKA GRUPA MINIĆ 11
SRPKO MEDENICA 65
NA REDU JE BALISTIČKA GRUPA 121
BIO SAM KRALJEV IZASLANIK 181
KRATAK OSVRT NA ISTORIJAT NASTANKA, RAZVOJ I LIKVIDACIJU ČETNIŠTVA 193
PRILOZI 199

Dr Milan Dragutinović rođen je 28. 6. 1924. u Beogradu. Medicinski fakultet završio je 1950. g. u Beogradu, a specijalizaciju 1955. godine. Boravio je na usavršavanjima i kongresima od 1953–1954. g. u Minhenu, Cirihu, Atini. Odlikovan je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima, Ordenom Fenix (odlikovanje kraljevine Grčke). Dr Dragutinović je objavio i sedam stručnih radova. U mladosti je pisao pesme. Bavio se aktivno i sportom. Sportski je radnik sa desetak jugoslovenskih i inostranih diploma. Član je Izvršnog odbora i lekar Teškoatletskog saveza Jugoslavije, gde je od prvih dana njegovog posleratnog obnavljanja. Dr Milan Dragutinović je sada hirurg Hirurške klinike u Novom Sadu. Pre tri godine rešenjem Izvršnog veća AP Vojvodine dobio je naziv primarijusa.

MG P44 (N)