| Cena: |
| Stanje: | Polovan sa vidljivim znacima korišćenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
SD Radnicki, Beograd 1920-1945-1985.
Naucni skup: Radnicki - sportsko drustvo i revolucionarna organizacija
Saopstenja i prilozi
Beograd, 1985.
Meki povez, korice kao na slici, sapirografisano, 220 strana.
IZUZETNO REDAK ZBORNIK!
Спортско друштво Раднички је спортско друштво из Београда, Србија. У оквиру спортског друштва тренутно постоји четрнаест клубова.
Спортско друштво је 1951. године на Црвеном крсту добило отворени стадион за мале спортове са трибинама за 5.000 гледалаца, а данас се на његовом месту налази дворана СД Раднички.
Историја
Петнаест радника разних струка 20. априла 1920. на првом спрату Грађевинско-занатске школе у Улици краљице Наталије су основали БРСК (Београдски раднички спортски клуб), прво радничко спортско друштво у Србији.[1] Један од оснивача и први председник Радничког је био Иван Крстић. У почетку је имао само фудбалску секцију, али су временом формиране и секције у рвању, боксу, шаху, стоном тенису, бициклизму и атлетици. У периоду до Другог светског рата Раднички је имао и музичку, драмску, тамбурашку секцију, као и хор.[2]
Чланови клуба су поред спортских активности били активни и у ширењу идеја о радничким правима и отпору режиму па су често били хапшени, а рад спортског друштва је забрањиван 1930. и 1931. године. Због опасности да се архиве друштва са списковима свих чланова и њиховим личним подацима не докопа окупатор, 1941. године је одлуком чланова цела архива спаљена, а из предратног периода остало је само неколико трофеја и заставица.[1] У антифашистичкој борби у Другом светском рату је погинуло 118 чланова друштва, од којих је 17 проглашено Народним херојима, а њима је подигнута плоча која се налази код хале СД Раднички.[2][3]
Рад спортског друштва се обнавља 5. новембра 1944, док је 7. јуна 1945. одржана званична оснивачка скупштина.[1] Спортско друштво расте и у већ у првим послератним годинама добија секције за џудо, рукомет, кошарку, рагби, куглање и планинарство.
Клубови СД Раднички
ФК Раднички - фудбалски клуб
БК Раднички - боксерски клуб
РК Раднички - рукометни клуб
ЖРК Раднички - женски рукометни клуб
РК Раднички - рвачки клуб
ОК Раднички - одбојкашки клуб
БКК Раднички - кошаркашки клуб
ЖКК Раднички - женски кошаркашки клуб
АК Раднички - атлетски клуб
КК Раднички - куглашки клуб
ШК Раднички - шаховски клуб
ПК Раднички - планинарски клуб
КК Раднички - карате клуб
ЏК Раднички - џудо клуб
СК Раднички - стрељачки клуб
ГК Раднички - гимнастички клуб
Истакнути чланови СД Раднички
Душан „Дуда“ Ивковић, познати кошаркашки тренер и селектор кошаркашке репрезентације Србије.
Слободан „Пива“ Ивковић, познати кошаркашки тренер.
Светлана „Цеца“ Китић, позната рукометашица и најбоља играчица света по избору ИХФ-а.
Момир Кецман, познати рвач
Љубинко Веселиновић, познати боксер и председник СД Раднички.
Мирослав Читаковић - Ћира, познати рвач и тренер
Давид Калинић, председник ЖРК Раднички
Drugi svetski rat, komunizam, komunisti, beli teror, revolucionarna borba, istorija sporta...