Godina izdanja: 2018
ISBN: 978-133-738-7149
Jezik: Engleski
Autor: Strani

National Geographic School Pub. 2018 1153 + 99 strana : ilusztrrovano

odlična očuvanost

zpk

1. Rana Amerika

Rana Amerika – od prvih stanovnika do stvaranja Sjedinjenih Američkih Država

Istorija SAD počinje mnogo pre dolaska Evropljana. Prvi stanovnici Amerike bili su starosedeoci koji su tokom hiljada godina razvili različite jezike, kulture, društvena uređenja i načine privređivanja. Nisu činili jedan narod, već veliki broj različitih naroda.

Krajem 15. veka evropska istraživanja Amerike dovela su do velikih promena. Kristifor Kolumbo je 1492. stigao do Kariba, čime je počeo period intenzivnog evropskog istraživanja i kolonizacije. Španci, Francuzi, Holanđani i Englezi osnovali su različite kolonije.

Engleske kolonije na atlantskoj obali postepeno su se razvijale. Prva trajna engleska kolonija bila je Džejmstaun, osnovan 1607. godine. Godine 1620. hodočasnici su stigli na brodu Mejflauer i osnovali koloniju Plimut.

Kolonije su razvile privredu zasnovanu na poljoprivredi, trgovini i zanatstvu. Na jugu je nastao sistem velikih plantaža koji je sve više zavisio od ropstva Afrikanaca.

S vremenom su kolonisti razvili osećaj posebnog političkog identiteta. Britanska vlada pokušavala je da poveća poreze i kontrolu nad kolonijama, dok su kolonisti sve više zahtevali pravo da sami odlučuju o porezima i vlasti.

Sukob je doveo do Američke revolucije. Godine 1776. kolonije su usvojile Deklaraciju nezavisnosti, kojom su proglasile da više nisu deo Britanskog carstva. Posle rata SAD su postale nezavisna država.

Ustav iz 1787. uspostavio je saveznu vlast, podelu vlasti i sistem međusobne kontrole institucija. Džordž Vašington postao je prvi predsednik SAD.

Najvažniji događaji

Dolazak Evropljana u Ameriku.
Osnivanje Džejmstauna 1607.
Dolazak hodočasnika u Plimut 1620.
Razvoj trinaest britanskih kolonija.
Francusko-indijanski rat.
Bostonski masakr 1770.
Bostonska čajanka 1773.
Početak Američke revolucije 1775.
Deklaracija nezavisnosti 1776.
Američka pobeda u ratu za nezavisnost.
Ustav SAD 1787.
Usvajanje Povelje o pravima 1791.

Najvažnije ličnosti

Kristifor Kolumbo – evropski istraživač čije je putovanje 1492. promenilo istoriju Atlantika.
Džordž Vašington – vojni vođa Revolucije i prvi predsednik SAD.
Tomas Džeferson – glavni autor Deklaracije nezavisnosti.
Bendžamin Frenklin – diplomata, naučnik i jedan od najuticajnijih osnivača SAD.
Džon Adams – revolucionar, diplomata i drugi predsednik SAD.
Džejms Medison – važan tvorac Ustava i kasnije četvrti predsednik.

Uzroci i posledice

Britanski porezi i kontrola kolonija → nezadovoljstvo kolonista → Američka revolucija → Deklaracija nezavisnosti → stvaranje SAD.

Slaba centralna vlast posle Revolucije → potreba za jačom saveznom vlašću → Ustav iz 1787.

Razvoj plantažne privrede → povećanje potrebe za radnom snagom → širenje ropstva → dugotrajni sukob oko pitanja ropstva.

Ključne reči

starosedeoci Amerike ; kolonija; kolonizacija; naseljavanje; ugovorni sluga/radnik; plantaža; ropstvo; porobljena osoba; oporezivanje; revolucija;
Deklaracija nezavisnosti; Ustav; Povelja o pravima; savezna vlast; podela vlasti; sistem međusobne kontrole vlasti

Datumi koje treba zapamtiti

1492. – Kolumbo stiže do Kariba.
1607. – osnovan Džejmstaun.
1620. – dolazak hodočasnika u Plimut.
1775. – počinje Američka revolucija.
1776. – Deklaracija nezavisnosti.
1787. – donet Ustav SAD.
1791. – Povelja o pravima.

Veze između događaja

Evropska kolonizacija → razvoj kolonija → ekonomski i politički sukobi sa Britanijom → Revolucija → nezavisnost → Ustav → stvaranje stabilne savezne države.

2. Rast i reforme

Industrijalizacija, širenje SAD i društvene reforme

Tokom 19. veka SAD su se brzo širile teritorijalno i ekonomski. Stanovništvo se povećavalo, gradovi su rasli, a razvoj železnice i industrije povezivao je različite delove zemlje.

Istovremeno se širila ideja Očigledna sudbina, prema kojoj su mnogi Amerikanci verovali da SAD imaju pravo i gotovo istorijsku obavezu da se prošire preko kontinenta do Pacifika.

Širenje je dovelo do sukoba sa starosedeocima i sa Meksikom. Rat sa Meksikom završio se velikim teritorijalnim proširenjem SAD.

Najveće unutrašnje pitanje bilo je ropstvo. Kako su se SAD širile, postavljalo se pitanje da li će nove države biti robovlasničke ili slobodne. Sukob između Severnih i Južnih država postajao je sve dublji.

Godine 1861. počeo je Američki građanski rat. Sever je na kraju pobedio, a ropstvo je ukinuto.

Posle rata usledio je period Rekonstrukcije, tokom kojeg je savezna vlast pokušala da politički i društveno reorganizuje Jug i zaštiti prava oslobođenih Afroamerikanaca.

Krajem 19. veka SAD su postale velika industrijska sila. Međutim, industrijalizacija je donela i ogromne društvene nejednakosti, loše uslove rada i sukobe između radnika i vlasnika.

Najvažniji događaji

Industrijska revolucija u SAD.
Širenje SAD prema zapadu.
Rat SAD i Meksika.
Kompromisi oko ropstva.
Građanski rat 1861–1865.
Proklamacija o emancipaciji.
Ukidanje ropstva 13. amandmanom.
Rekonstrukcija.
Širenje železnice.
Razvoj velikih industrijskih kompanija.
Veliki priliv imigranata.

Najvažnije ličnosti

Abraham Linkoln – predsednik tokom Građanskog rata.
Džeferson Dejvis – predsednik Konfederacije.
Ulis S. Grant – general Unije i kasnije predsednik.
Harijet Tabman – borac protiv ropstva i pomoć odbeglim robovima.
Frederik Daglas – bivši rob, pisac i borac za ukidanje ropstva.
Endru Karnegi – industrijalac u industriji čelika.
Džon D. Rokfeler – industrijalac i naftni magnat.

Ključne reči

ideja o širenju SAD preko kontinenta; ukidanje ropstva; oslobođenje; Građanski rat; Unija; Konfederacija; Rekonstrukcija; industrijalizacija;
imigracija; urbanizacija; sindikat; štrajk; monopol; progresivna reforma

Datumi

1846–1848. – rat SAD i Meksika.
1861. – počinje Građanski rat.
1863. – Proklamacija o emancipaciji.
1865. – kraj Građanskog rata i ukidanje ropstva.
1865–1877. – Rekonstrukcija.
1877. – kraj Rekonstrukcije.

Veze između događaja

Teritorijalno širenje → pitanje ropstva na novim teritorijama → sukob Sever–Jug → Građanski rat → ukidanje ropstva → Rekonstrukcija → industrijski razvoj.

3. Od Velikog rata do Nju Dila

Industrijska Amerika, progresivizam, Prvi svetski rat i Velika depresija

Krajem 19. i početkom 20. veka SAD postaju jedna od najvećih industrijskih sila sveta. Masovna proizvodnja, železnica, električna energija i automobili menjaju svakodnevni život.

Istovremeno nastaje progresivni pokret, koji želi da ograniči moć velikih kompanija, poboljša uslove rada, zaštiti potrošače i proširi politička prava.

SAD su 1917. ušle u Prvi svetski rat na strani Saveznika. Posle rata postale su još značajnija svetska ekonomska sila.

Tokom 1920-ih privreda je snažno rasla. Razvijali su se automobili, radio, film i masovna potrošnja. Međutim, iza ekonomskog optimizma postojali su problemi: nejednakost, špekulacije na berzi i prevelika zaduženost.

Slom berze 1929. označio je početak Velike depresije. Milioni ljudi ostali su bez posla i domova.

Predsednik Frenklin D. Ruzvelt pokrenuo je Nju Dil, program državnih mera za pomoć nezaposlenima, oporavak privrede i reformu finansijskog sistema.

Najvažnije ličnosti

Teodor Ruzvelt – progresivni predsednik i zagovornik reformi.
Vudro Vilson – predsednik tokom Prvog svetskog rata.
Henri Ford – razvio masovnu proizvodnju automobila.
Frenklin D. Ruzvelt – predsednik tokom Velike depresije i Nju Dila.

Ključne reči

progresivno doba; reforma; istraživački novinar koji razotkriva društvene probleme; proizvodna traka; masovna proizvodnja; Prvi svetski rat;
Velika depresija; slom berze; Nju Dil; nezaposlenost; pomoć; ekonomski oporavak; regulacija

Datumi

1914. – počinje Prvi svetski rat.
1917. – SAD ulaze u rat.
1919. – završetak rata i Versajski sporazum.
1920. – žene dobijaju pravo glasa na saveznom nivou.
1929. – slom berze.
1933. – Ruzvelt postaje predsednik i počinje Nju Dil.

Veza

Industrijalizacija → masovna proizvodnja → ekonomski rast → masovna potrošnja → špekulacije → slom berze → Velika depresija → Nju Dil.

4. Nova svetska sila

Drugi svetski rat i nastanak američke svetske moći

Tokom 1930-ih međunarodne tenzije su rasle. Nemačka, Italija i Japan vodili su agresivnu ekspanzionističku politiku.

SAD su u početku pokušavale da ostanu van rata. To se promenilo nakon japanskog napada na Perl Harbor 7. decembra 1941.

SAD su ušle u Drugi svetski rat i mobilisale ogromne industrijske i vojne resurse. Američka proizvodnja bila je ključna za ratne napore Saveznika.

Rat je završen 1945. pobedom Saveznika. SAD su izašle iz rata ekonomski i vojno veoma snažne.

Bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki doprinelo je završetku rata protiv Japana. Posle rata SAD i Sovjetski Savez postali su dve glavne svetske sile.

Njihov sukob doveo je do Hladnog rata.

Najvažnije ličnosti

Frenklin D. Ruzvelt – predsednik SAD tokom većeg dela rata.
Hari Truman – predsednik pri kraju rata.
Dvajt Ajzenhauer – glavni američki vojni komandant u Evropi.
Adolf Hitler – vođa nacističke Nemačke.
Vinston Čerčil – britanski premijer.
Josif Staljin – vođa Sovjetskog Saveza.

Ključne reči

Drugi svetski rat; Sile Osovine; Saveznici; Perl Harbor; mobilizacija; Holokaust; atomska bomba; Hladni rat; supersila; Ujedinjene nacije;
politika obuzdavanja

Datumi

1939. – počinje Drugi svetski rat u Evropi.
1941. – napad na Perl Harbor; SAD ulaze u rat.
1944. – iskrcavanje Saveznika u Normandiji.
1945. – završava se Drugi svetski rat.
1945. – atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki.

Veza

Agresivna politika sila Osovine → Drugi svetski rat → napad na Perl Harbor → ulazak SAD u rat → pobeda Saveznika → SAD postaju globalna supersila → Hladni rat.

5. Godine turbulencija

Hladni rat, građanska prava i društvene promene

Posle Drugog svetskog rata SAD i Sovjetski Savez postali su glavni rivali. Sukob nije prerastao u direktan rat između njih, već se odvijao kroz političko, vojno, ekonomsko i tehnološko nadmetanje.

Amerika je učestvovala u Korejskom ratu i kasnije Vijetnamskom ratu. Istovremeno se odvijala svemirska trka sa Sovjetskim Savezom.

Unutar SAD odvijao se veliki pokret za građanska prava Afroamerikanaca. Borci protiv segregacije zahtevali su jednaka prava i ukidanje rasne diskriminacije.

Martin Luter King Mlađi postao je jedan od najpoznatijih lidera pokreta. Usvojeni su važni zakoni, uključujući Zakon o građanskim pravima iz 1964. i Zakon o biračkim pravima iz 1965.

Tokom 1960-ih i 1970-ih društvo se menjalo. Razvijali su se pokreti za prava žena, prava manjina i zaštitu životne sredine.

Najvažnije ličnosti

Džon F. Kenedi – predsednik tokom Kubanske raketne krize.
Lindon Džonson – predsednik tokom eskalacije rata u Vijetnamu i donošenja zakona o građanskim pravima.
Martin Luter King Mlađi – lider pokreta za građanska prava.
Roza Parks – simbol otpora rasnoj segregaciji.
Ričard Nikson – predsednik tokom završne faze rata u Vijetnamu i afere Votergejt.

Ključne reči

građanska prava; rasna segregacija; diskriminacija; bojkot; protestni pokret; Hladni rat; Korejski rat; Vijetnamski rat; svemirska trka; Kubanska raketna kriza; afera Votergejt; feministički pokret

Datumi

1947. – počinje Trumanova doktrina.
1949. – Sovjetski Savez testira atomsku bombu.
1950–1953. – Korejski rat.
1954. – Vrhovni sud presuđuje u slučaju Brown v. Board of Education.
1955. – bojkot autobusa u Montgomeriju.
1963. – Marš na Vašington; govor Martina Lutera Kinga „I Have a Dream“.
1964. – Zakon o građanskim pravima.
1965. – Zakon o biračkim pravima.
1969. – prvi ljudi sleću na Mesec.
1972. – počinje afera Votergejt.
1974. – Nikson podnosi ostavku.

Veza

Hladni rat → strah od komunizma → međunarodni sukobi → Koreja i Vijetnam.

Istovremeno:

Dugotrajna segregacija → protesti za građanska prava → federalna zaštita prava → zakonsko ukidanje segregacije.

6. Izazovi novog veka

Od kraja Hladnog rata do savremenih Sjedinjenih Država

Krajem 20. veka Hladni rat se završio raspadom Sovjetskog Saveza 1991. SAD su ostale jedina globalna supersila.

Američka privreda sve više se oslanjala na tehnologiju, informacionu industriju i globalnu trgovinu. Internet je promenio komunikaciju, poslovanje i svakodnevni život.

Istovremeno su se pojavili novi bezbednosni izazovi. Najvažniji događaj početka 21. veka bili su teroristički napadi 11. septembra 2001. SAD su zatim pokrenule rat u Avganistanu i rat u Iraku.

Finansijska kriza 2008. izazvala je veliku ekonomsku recesiju.

U 21. veku SAD se suočavaju sa pitanjima imigracije, rasne nejednakosti, političke polarizacije, tehnoloških promena, globalizacije, klimatskih promena i odnosa sa drugim velikim silama.

Najvažnije ličnosti

Ronald Regan – predsednik tokom završne faze Hladnog rata.
Džordž H. V. Buš – predsednik tokom završetka Hladnog rata.
Bil Klinton – predsednik tokom velikog dela 1990-ih.
Džordž V. Buš – predsednik tokom napada 11. septembra i ratova koji su usledili.
Barak Obama – prvi Afroamerikanac na mestu predsednika SAD.

Ključne reči

globalizacija; terorizam; napadi 11. septembra; rat protiv terorizma; internet; recesija; finansijska kriza; imigracija; politička polarizacija;
klimatske promene; svetska/globalna privreda; supersila

Datumi

1989. – pad Berlinskog zida.
1991. – raspad Sovjetskog Saveza.
2001. – teroristički napadi 11. septembra.
2008. – velika finansijska kriza.
2009. – Barak Obama preuzima predsedničku funkciju.

Veza

Slabljenje Sovjetskog Saveza → kraj Hladnog rata → SAD postaju vodeća svetska sila → globalizacija i tehnološka revolucija → novi bezbednosni i ekonomski izazovi 21. veka.

Kratak pregled cele knjige za ponavljanje

1. Rana Amerika
Starosedeoci → evropska kolonizacija → britanske kolonije → sukob sa Britanijom → Revolucija → nezavisnost → Ustav.

2. Rast i reforme
Širenje na zapad → pitanje ropstva → sukob Sever–Jug → Građanski rat → ukidanje ropstva → Rekonstrukcija → industrijalizacija.

3. Veliki rat do Nju Dila
Industrijski razvoj → progresivne reforme → Prvi svetski rat → ekonomski bum 1920-ih → slom berze → Velika depresija → Nju Dil.

4. Nova svetska sila
Drugi svetski rat → Perl Harbor → mobilizacija → pobeda Saveznika → atomska bomba → SAD postaju supersila → početak Hladnog rata.

5. Godine turbulencija
Hladni rat → Koreja → Vijetnam → građanska prava → rasna integracija → društveni pokreti → Votergejt.

6. Izazovi novog veka
Kraj Hladnog rata → globalizacija → internet → 11. septembar → rat protiv terorizma → finansijska kriza → novi politički, ekonomski i društveni izazovi.

Najvažniji lanac američke istorije

Kolonije → Revolucija → nezavisnost → širenje → ropstvo → Građanski rat → industrijalizacija → svetska sila → Prvi svetski rat → Velika depresija → Nju Dil → Drugi svetski rat → Hladni rat → građanska prava → kraj Hladnog rata → globalizacija → 21. vek.