Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-515-1511-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

RADOJE JANKOVIĆ

U VIHORU OKTOBARSKE REVOLUCIJE (1916-1918)

Priredila - Danica Otašević

Izdavač - Prometej, Novi Sad; Radio-televizija Srbije, Beograd

Godina - 2019

502 strana

22 cm

Edicija - Srbija 1914-1918

ISBN - 978-86-515-1511-1

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Danica Otašević, Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija viđeni očima oficira Radoja Jankovića
Vodič kroz dnevnik
Danica Otašević, Čačanin koji je menjao dinastije, ratovao za Srbiju, pobedu boljševičke partije u Rusiji i ostvario američki san

OD KRFA DO PETROGRADA

ODBRANA APISA

DANI KOJI SU PRETHODILI CRVENOM OKTOBRU

KROZ SIBIR DO OTADŽBINE

O LENINU, KRALJU ALEKSANDRU I LONDONSKOM SPORAZUMU
Lenjin - likvidacija marksizma
Tajna Londonskog sporazuma
Kralj Aleksandar Karađorđević
Prilozi

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ - Prevrat i posledice: Rukopis Radoja Jankovića „Revolucija`

Rezюme
Summary
Dnevnik ličnosti i pojmova
Literatura
Izvori


`Između korica ove knjige stalo je samo dve godine života pešadijskog majora Radoja M. Jankovića (1879–1943), koje je slikovito opisao u dnevničkim beleškama pre jednog veka. Događaji koji su u žiži publikacije promenili su tokove svetske i srpske istorije – Veliki rat i Oktobarska revolucija. Janković je živeo u burnim decenijama na početku minulog stoleća, u mnogim sukobima i prelomnim dešavanjima aktivno je učestvovao ili bio dobar posmatrač, pa ovaj dnevnik „izlazi” iz ličnih okvira i danas je neoborivi dokazni materijal za kulturu pamćenja Srbije i Rusije. Šira javnost i čitaoci prvi put su u prilici da saznaju šta se dešavalo u životu srpskog oficira koji se našao u vihoru dve ruske revolucije 1917. godine, Prvog svetskog rata i u blizini velikih ljudi koji su krojili novi poredak. Period od 29. maja 1916. do kraja avgusta 1918. revnosno je skeniran perom dobro informisanog i obrazovnog majora i sažet u šest dnevnika. Zgusnutim stilom, kao da podnosi raport, Janković je beležio viđeno u Vrhovnoj komandi u Mogiljevu i visokim ruskim vojnim i političkim krugovima kao i slike sa petrogradskih ulica, trgova, poharanog Zimskog dvorca, teatra i štampe. Bio je oči u oči sa carem Nikolajem Drugim i regentom Aleksandrom, ali i Lenjinom, Trockim, Kerenskim, Aleksejevim… Zapisivao je i delovanje Srba koji su se razmileli po Evropi čekajući milost velikih sila i da nekako prežive oluju. Utiske, komentare, ocene i sudove o ličnostima koje je video van protokola i iza kulisa, zapisivao je neposredno posle dešavanja, susreta i razgovora, što ovom štivu daje neprocenjiv dokumentarni značaj.

Ovo otkriveno štivo bremenito istorijskim podacima i događajima koji su bitni za naučnike, interesantno je i za običnog radoznalog čitaoca. Kako su Jankovićeva interesovanje bila raznovrsna, u dnevnicima je dosta priloga za sociologe, ekonomiste, geografe, etnologe, hroničare društvenih zbivanja, pa i poklonike književnosti. Sa istom pažnjom opisivao je cara Nikolaja Drugog „čiji pogled nije određen, koji pokazuje neodlučnost čoveka koji zna da je gospodar, a oseća da mu to ne pripada. (…) U zapisima često sevne žal za otadžbinom, sećanje na Moravu, napaćeni srpski narod, toplina srpske i ruske duše koju zapadnjaci ne razumeju. Ovi delovi Jankovićeve dnevnike preporučuju sociolozima i istraživačima društvenih nauka dve zemlje.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.