Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-84411-08-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Savičin, Dragoljub = Savičin, Dragoljub
Naslov Manastir u Privinoj Glavi najstariji na Fruškoj gori : (1198-1212) / Dragoljub Savičin ; [prevod na engleski Zorica Armaković]
Ostali naslovi Monastery in Privina Glava, oldest Fruska worse (1198-1212)
Manastir u Privinoj Glavi, najstariji na Fruškoj gori
Manastir u Privinoj Glavi
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski, engleski
Godina 2014
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : D. Savičin, 2014 (Novi Sad : Simbol)
Fizički opis 277 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Armaković, Zorica (prevodilac)
(karton)
Napomene Na spor. nasl. str.: Monastery in Privina Glava, oldest Fruska worse (1198-1212)
Uporedo srp. tekst i engl. prevod
Rečnik: str. 269-277
Bibliografija: str. 263-265.
Predmetne odrednice Manastir Privina glava

PREDGOVOR

Autor knjige Dragoljub Savičin završio je učiteljsku školu, a potom Pedagošku akademiju. Godinama je radio kao prosvetni radnik i direktor škole i uporedo s tim, kao honorarni saradnik „Sremskih novina“, „Dnevnika“, „Narodne armije“, „Borbe“ i drugih listova i časopisa. Najduže, pa i sada, radi kao honorarni dopisnik novosadskog lista „Dnevnik“. Zahvaljujući razgovorima sa igumanom manastira Svetih arhanđela Mihajla i Gavrila u Privinoj Glavi Gavrilom i brojnim posetiocima manastira iz zemlje i sveta, 2012. godine, izdao je knjigu „Tajna božanske svetlosti nad manastirom“.
„Nakon 34 godine boravka arhimandrita Gavrila u manastiru Privina Glava u 2012. kalendarskoj godini, smatrao sam da je potrebno da neko zapiše sve što je video i kroz razgovor sa arhimandritom Gavrilom i velikim brojem ljudi iz zemlje i inostranstva, saznao. Tako je nastala moja prva knjiga „Tajna božanske svetlosti nad manastirom“. Čitajući knjige o manastiru Privina Glava, kojih, na svu ovozemaljsku radost, ima popriličan broj, skoncentrisao sam se na kazivanja arhimandrita Gavrila, koja su nastala na osnovu njegovih saznanja i viđenja, da je manastir Svetih arhanđela Mihajla i Gavrila, najstariji na Fruškoj gori. Starešina manastira je pozvao predsednika lokalne samouprave Nikolu Vasića, da dođe, sa svojim stručnim timom, a domaćin je bio vladika sremski gospodin Vasilije. Otac Gavrilo tražio je da manastir Svetih arhanđela Mihajla i Gavrila 2013. godine obeleži 800 godina postojanja, jer za tu tvrdnju da je on toliko star, postoje materijalni dokazi koji su nađeni prilikom arheoloških istraživanja, koje je obavljao Zavod za zaštitu spomenika kulture Srema.
Sadržaj knjige podelio sam na tri dela. Prvi deo knjige obuhvata sažetak sa podacima vlastima, te moje traganje za istorijskim činjenicama, koje će pomoći čitaocima da razumeju šta je sve srpski narod proživeo, na koji način se borio za veru i stabilnost života na teritoriji koju je branio od raznih neprijatelja. U ovom delu knjige objašnjavam kroz istorijske događaje, jačanje pravoslavlja na području Srema, Banata i Bačke. Taj period borbe i prelaska iz mnogoboštva u pravoslavnu veru, bio je u sukobu sa katoličanstvom. Govorim o značaju Milanskog edikta i za ove prostore, u koje je Konstantin Veliki rekao: „Neka svako veruje onako kako ga duša i srce rukovodi“.
U drugom delu pišem o manastiru Svetih arhanđela Mihajla i Gavrila, od njegovog nastanka, krajem 12. i početkom 13. veka, do dolaska arhimandrita Gavrila sa igumanijom Sofijom. Nastanak ovog manastira, narod je propratio legendom o Privi, u kojoj se dogodilo božansko čudo. Već tada, a kasnije i prilikom dolaska u manastir, koji je sagrađen na temeljima onog iz 12. veka, Pajsije je napisao da su u njemu „jake božanske sile“. U ovom delu knjige razgovaram sa direktorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srema, koji, na temelju naučnih istraživanja, tvrdi da je manastir Privina Glava nastao krajem 12. i početkom 13. veka. Potom čitaoce upoznajem sa životom manastira kroz vekove i događajima, koji su vezani za njega.
Treći deo knjige posvećen je velikom monahu i starešini arhimandritu Gavrilu. Tu se govori o njegovom životu, od rođenja, do dolaska u manastir i dalje do današnjih dana. To je čovek, koji je u ovaj manastir stigao sa božanskom vizijom, koju je delio sa igumanijom Hadži Sofijom. Gavrilo Marić, više od jedne decenije, pored duhovnih obaveza, obrađivao je maksimum manastirske zemlje i sve što je preteklo od trpeze, bilo je deponovano u trezor za obnovu manastira i konaka. Arhimandrit Gavrilo, vizionar i graditelj, oduvek je posetiocima i vernicima pomagao svojom mudrošću, molitvama bogosluženim prisutnim narodu da osete moć ove svetinje, jer ko jednom dođe u svetinju, dođe ponovo i dovede prijatelje. Svi ti ljudi davali su lepton koji je iguman Gavrilo čuvao i upotrebio za gradnju, a kasnije su se pojavili ktitori, priložnici, verujući pravoslavni Srbi, koji su se uverili da je, uz blagoslov vladike sremskog gospodina Vasilija, iguman Gavrilo načinio manastirski grad, u koji rado dolaze ljudi sa svih strana sveta, a najviše sa teritorije bivše Jugoslavije i iz Evrope.“
Autor

SADRŽAJ
Predgovor 15
Prvi deo
Kako se stiže u manastir 21
Trideset pet godina Arhijerejske službe Episkopa sremskog Gospodina Vasilija 23
Dogovor o održavanju jubileja 39
Od Milanskog edikta do Kosovskog boja 41
Sirmijum – centar teološke aktivnosti 45
Stalni ratovi pomeraju Sremce 47
Veliki pritisci na vojvođanske Srbe 51
Nezasiti apetiti nemačkih feudalaca 55
Centri duhovne moći 57
Sremska episkopija 61
Dušan, car Srba i Grka 63
Podela Srbije 65
Turci na pragu centralne Evrope 67
Kosovska bitka i posle nje 69
Segedinski mir i posle njega 73
Prve seobe Srba 77
Bečki rat 77
Kočina krajina – Karlovački mir 79
Seoba Srba pod Arsenijem Čarnojevićem 79
Drugi deo
Srpski pravoslavni manastir u Privinoj Glavi 81
Legenda o Privi 89
Obnova manastira u vreme Brankovića 91
Stara crkva 93
Berkasovo, prebivalište Jovana Brankovića 95
Tragični udes Brankovića 97
Stradanje manastira i crkava 101
Patrijarh Pajsije u Privinoj Glavi 102
Car Leopold prodaje veći deo Srema 107
Izgradnja saborne crkve, vizitacija i popis 113
Manastir, na kraju 18. veka, kao zaokružena celina 121
Manastir u 19. veku 125
Kome je posvećen manastir 127
Dvadeseti vek u manastiru Privina Glava 137
Treći deo
Arhimandrat Gavrilo starešina manastira 141
Detinjstvo i mladost oca Gavrila 145
Susret sa Majkom Sofijom 151
Povratak u Srem 155
Božanske svetlosti nad manastirom 159
Obnova manastira 167
Čuda u manastiru 169
Veliki petak u Vaznesenja Časnog Krsta 173
Naprsni krst arhimandritu Gavrilu 179
Krštenje u manastiru 183
Vidovdan u manastiru 183
Velika gospojina u Privinoj glavi 185
Obeležena manastirska slava 187
Parastos igumaniji Hadži Sofiji 189
Sveta liturgija Veri, Nadi, Ljubavi i njihovoj Majci Sofiji 195
Ruska svadba ispod Fruške gore 201
Manastirska voda i vino za rusku trpezu 207
Stazom zdravlja od Lipovače do manastira 209
Predrag Markanović iz Bogovića 215
Milan Vejić 215
Branko i Anđa Bogdanović 217
Zoran Marić, stolar iz Lajkovca 219
Hadži Rade Perić, veliki neimar 221
Milan Lisica, arhitekta 225
Jovan Vuletić iz Laćarka 229
Najstarije kumstvo na Balkanu 231
Zoran Semenović 233
Krv dali u manastiru 235
Folklorna grupa iz Republike Slovačke 239
Penzioneri iz Zemun Polja i Batajnice 241
Prvi ambasador medara Srbije 243
Ivana Žigon i „Kosovski božuri“ 245
Makedonska folklorna grupa kod igumana Gavrila 247
Beograđani u Privinoj glavi 249
Grupa žena iz Tetova 251
Etno dan i narodno veselje 251
Skup moto bajkera u Šidu i poseta manastiru 255
Rečnik 269

MG P78 (N)