Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-363-0093-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Matica srpska 1989 581 strana, 20 strana s tablama : ilustrobvano

očuvanost 5-

„Uspon Evrope: 1450–1789“ obrađuje period od sredine 15. veka do Francuske revolucije 1789. godine — jedno od najvažnijih razdoblja u stvaranju modernog sveta.

Osnovna ideja knjige je da se tokom ovih nekoliko vekova Evropa postepeno transformisala: od srednjovekovnog društva ka svetu modernih država, kapitalizma, nauke, kolonijalnih imperija i političkih revolucija.

To nije samo priča o „napretku“. Uspon evropskih država bio je povezan i sa ratovima, kolonijalizmom, ropstvom, ekonomskim nejednakostima i borbom velikih sila za prevlast.

1. 1450–1500 — PREOBRAŽAJ EVROPE

Sredinom 15. veka Evropa se nalazi na velikoj istorijskoj prekretnici.

1453 — Pad Carigrada

Osmanlije osvajaju Carigrad.

Značaj: Vizantijsko carstvo nestaje, dok Osmansko carstvo postaje velika sila između Evrope i Azije.

Ključne reči: Carigrad, Osmanlije, Mehmed II, Vizantija.

1450-te — Gutenbergova štamparija

Johanes Gutenberg razvija štamparsku tehniku sa pokretnim slovima.

Značaj: Knjige postaju dostupnije, a širenje znanja mnogo brže.

Ključne reči: Gutenberg, štampa, knjiga, pismenost.

1492 — Kolumbo

Kristifor Kolumbo stiže do Amerike.

Značaj: Počinje novo razdoblje evropske ekspanzije i povezivanja kontinenata.

Ključne reči: Kolumbo, Amerika, Španija, geografska otkrića.

2. VELIKA GEOGRAFSKA OTKRIĆA

Portugal i Španija predvode evropsko pomorsko širenje.

1488 — Bartolomeu Dijas

Dijas oplovljava Rt dobre nade.

1498 — Vasko da Gama

Vasko da Gama stiže morskim putem iz Evrope do Indije.

Značaj: Portugalci otvaraju direktnu pomorsku vezu Evrope sa Indijskim okeanom.

1519–1522 — Magelanova ekspedicija

Ekspedicija pod Magelanom, završena pod Elkanom, ostvaruje prvo oplovljavanje sveta.

Ključne reči: Portugal, Španija, Indija, pomorski putevi, kolonijalizam.

3. RENESANSA

Renesansa počinje naročito snažno u italijanskim gradovima.

Glavne ideje:

humanizam
interesovanje za antiku
individualizam
umetnost
naučno posmatranje
obrazovanje

Ključne ličnosti:

Leonardo da Vinči
Mikelanđelo
Rafael
Erazmo Roterdamski

Ključne reči: Renesansa, humanizam, Firenca, Italija, umetnost, antika.

4. REFORMACIJA — 16. VEK

1517 — Martin Luter

Luter istupa protiv određenih praksi Katoličke crkve i time pokreće Reformaciju.

Posledice:

nastanak protestantskih crkava
verski sukobi
slabljenje verskog jedinstva zapadne Evrope
jačanje uloge država u verskoj politici

Ključne reči: Martin Luter, Reformacija, protestantizam, Katolička crkva.

5. KATOLIČKA REFORMA

Katolička crkva odgovara na Reformaciju.

1545–1563 — Tridentski sabor

Crkva reformiše deo svojih institucija i potvrđuje ključna katolička učenja.

Ključne reči: Trident, Katolička crkva, jezuiti, kontrareformacija.

6. HABZBURŠKA MONARHIJA I VELIKE SILE

Tokom 16. i 17. veka Evropa postaje prostor stalnog nadmetanja:

Habzburzi ↔ Francuska ↔ Engleska ↔ Španija ↔ Osmansko carstvo ↔ Holandija

Religija i politika su često međusobno povezane.

7. NAUČNA REVOLUCIJA

Jedna od najvećih promena ovog perioda jeste promena načina na koji ljudi proučavaju prirodu.

Nikola Kopernik

Heliocentrični model.

Galileo Galilej

Posmatranje neba i razvoj moderne astronomije.

Johanes Kepler

Zakoni kretanja planeta.

Isak Njutn

Zakoni kretanja i gravitacije.

Ključne reči: Naučna revolucija, Kopernik, Galilej, Kepler, Njutn, astronomija, fizika.

Suština

Autoritet tradicionalnih objašnjenja sve više se dopunjuje posmatranjem, eksperimentom, matematikom i racionalnim dokazivanjem.

8. TRIDESETOGODIŠNJI RAT — 1618–1648

Jedan od najrazornijih sukoba evropskog 17. veka.

Rat počinje kao sukob sa snažnom verskom komponentom, ali prerasta u širu borbu evropskih država za političku moć.

1648 — Vestfalski mir

Rat se završava Vestfalskim mirom.

Značaj: često se povezuje sa razvojem sistema suverenih država i novim konceptom evropskog međunarodnog poretka.

Ključne reči: Tridesetogodišnji rat, Vestfalija, suverenitet, države.

9. ENGLESKA — PARLAMENT I KRALJ

vek donosi velike političke sukobe u Engleskoj.
1642–1651 — Engleski građanski rat

Sukobljavaju se kralj i parlament.

1649 — Pogubljenje Karla I

Monarhija je privremeno ukinuta.

Oliver Kromvel

Engleska postaje republika/Komonvelt.

1660 — Restauracija

Monarhija je obnovljena.

10. 1688 — SLAVNA REVOLUCIJA

Vilijam Oranski dolazi na engleski presto.

1689 — Bill of Rights

Jača uloga parlamenta i ograničava se kraljevska vlast.

Značaj: jedan od važnih koraka u razvoju britanskog ustavnog sistema.

Ključne reči: Slavna revolucija, parlament, monarhija, Bill of Rights.

11. USpon FRANCUSKE

Francuska postaje jedna od najmoćnijih evropskih država.

Luj XIV

Njegova vladavina predstavlja vrhunac francuskog apsolutizma.

Poznata simbolika njegove vlasti vezuje se za:

„Država, to sam ja“

Iako je ta izjava verovatno apokrifna, dobro predstavlja kasniji tradicionalni prikaz apsolutne monarhije.

Ključne reči: Luj XIV, apsolutizam, Francuska, Versaj.

12. PROSVETITELJSTVO — 18. VEK

Ovo je jedna od centralnih tema razdoblja koje knjiga obrađuje.

Filozofi sve više postavljaju pitanja:

Da li vlast mora biti apsolutna?
Odakle potiču prava čoveka?
Koji je legitiman oblik vlasti?
Kakvu ulogu treba da ima religija?
Može li društvo biti uređeno razumom?
Važni mislioci

Džon Lok — prirodna prava i društveni ugovor
Monteskje — podela vlasti
Volter — sloboda mišljenja i kritika apsolutizma
Žan-Žak Ruso — narodna suverenost
Didro — Enciklopedija

Ključne reči: Prosvetiteljstvo, razum, sloboda, prava, tolerancija, suverenitet.

13. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA — POČETAK

U drugoj polovini 18. veka naročito u Britaniji počinje velika transformacija proizvodnje.

Razvijaju se:

mašine
fabrike
parna energija
tekstilna industrija
rudarstvo
trgovina

Ključne reči: Industrijska revolucija, Britanija, fabrike, parna mašina, kapitalizam.

14. AMERIČKA REVOLUCIJA

1776 — Deklaracija nezavisnosti

Trinaest britanskih kolonija proglašava nezavisnost.

Ključne reči: Amerika, 1776, Džordž Vašington, Deklaracija nezavisnosti.

1783 — Pariški mir

Britanija priznaje nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država.

15. 1787 — USTAV SAD

Donosi se Ustav Sjedinjenih Američkih Država.

Ključne reči: Ustav, federalizam, republika, Kongres, predsednik.

16. 1789 — FRANCUSKA REVOLUCIJA

1789. godina predstavlja završnu tačku knjige.

Počinje Francuska revolucija.

14. jul 1789.

Pad Bastilje

Postaje simbol početka revolucije.

Deklaracija o pravima čoveka i građanina

Ističe:

slobodu, jednakost, prava građana i narodnu suverenost.

Ključne reči: Francuska revolucija, Bastilja, sloboda, jednakost, prava čoveka.

GLAVNA HRONOLOGIJA 1450–1789

1453 — Pad Carigrada — Osmanlije
oko 1450 — Gutenbergova štampa — Štampa
1492 — Kolumbo stiže do Amerike — Otkrića
1498 — Vasko da Gama stiže do Indije — Pomorstvo
1517 — Luter i Reformacija — Protestantizam
1545–1563 — Tridentski sabor — Katolička reforma
1618–1648 — Tridesetogodišnji rat — Verski/politički sukob
1648 — Vestfalski mir — Suverenitet
1649 — Pogubljen Karlo I — Engleska revolucija
1687 — Njutnov Principia — Naučna revolucija
1688 — Slavna revolucija — Parlament
1689 — Bill of Rights — Ustavnost
18. vek — Prosvetiteljstvo — Razum
1776 — Američka Deklaracija nezavisnosti — Sloboda
1787 — Ustav SAD — Republika
1789 — Francuska revolucija — Jednakost

ŠIRA SLIKA KNJIGE

Najlakše je period 1450–1789 zapamtiti kao lanac velikih promena:

RENESANSA
↓
VELIKA GEOGRAFSKA OTKRIĆA
↓
REFORMACIJA
↓
NAUČNA REVOLUCIJA
↓
JAČANJE DRŽAVA I APSOLUTIZMA
↓
ENGLESKI USTAVNI RAZVOJ
↓
PROSVETITELJSTVO
↓
INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA
↓
AMERIČKA REVOLUCIJA
↓
FRANCUSKA REVOLUCIJA 1789.

Ključne reči cele knjige

Renesansa, humanizam, štampa, Gutenberg, geografska otkrića, kolonijalizam, trgovina, Reformacija, Luter, protestantizam, Katolička reforma, Habzburzi, Francuska, Engleska, naučna revolucija, Kopernik, Galilej, Njutn, apsolutizam, Luj XIV, Vestfalski mir, suverenitet, parlament, Slavna revolucija, Prosvetiteljstvo, Lok, Monteskje, Volter, Ruso, industrijalizacija, kapitalizam, Američka revolucija, Deklaracija nezavisnosti, Francuska revolucija.

Suština: od 1450. do 1789. Evropa prolazi kroz duboku transformaciju — menja se način proizvodnje, trgovine, naučnog mišljenja, religije i političke vlasti. Do 1789. stvaraju se ideje i institucije koje će snažno oblikovati moderni svet.