Godina izdanja: 1996
ISBN: 86-355-0253-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Službeni list SRJ, 1996 519 strana

odlična očuvanost

zpk

Knjiga „Vatikan i Prvi svetski rat 1914–1918“ proučava ulogu Svete Stolice i pape Benedikta XV tokom Prvog svetskog rata. Živojinović ne posmatra Vatikan samo kao versku instituciju, već i kao diplomatskog i međunarodnog aktera koji je pokušavao da utiče na tok rata, odnose među zaraćenim državama i budući mir.

Posebna pažnja posvećena je neutralnosti Vatikana, papinim mirovnim inicijativama, diplomatskim kontaktima, odnosu prema Centralnim silama i Antanti, kao i pitanju Srbije, Balkana i budućeg evropskog poretka.

1. 1914 — Izbijanje rata

Posle atentata u Sarajevu i austrougarskog napada na Srbiju, evropska kriza prerasta u svetski rat.

Vatikan se nalazi u izuzetno složenom položaju: Italija, na čijoj teritoriji se nalazi Sveta Stolica, u početku je neutralna, dok se evropske države dele na suprotstavljene blokove.

Ključne reči: 1914, Sarajevo, Srbija, Austro-Ugarska, Prvi svetski rat, Vatikan.

2. Papa Benedikt XV

Benedikt XV postaje papa 1914. godine.

Njegov pontifikat gotovo u potpunosti obuhvata period Prvog svetskog rata.

Njegov osnovni cilj jeste prekid rata i uspostavljanje mira, ali Vatikan nema vojnu silu kojom bi mogao direktno da nametne svoje rešenje.

Ključne reči: Benedikt XV, papa, mir, diplomatija, Sveta Stolica.

3. Vatikan i neutralnost

Sveta Stolica nastoji da zadrži neutralnost kako bi mogla da razgovara sa obe strane.

To omogućava Vatikanu da održava diplomatske kontakte sa različitim državama i pokušava da posreduje između zaraćenih strana.

Ključne reči: neutralnost, diplomatija, posredovanje, zaraćene strane.

4. Humanitarna delatnost

Pored političke diplomatije, Vatikan se angažuje u humanitarnim pitanjima:

ratni zarobljenici;
nestali vojnici;
razmena zarobljenika;
pomoć civilima;
ratni izbeglice;
porodice razdvojene ratom.

Ključne reči: humanitarna pomoć, zarobljenici, civili, izbeglice.

5. Srbija i Vatikan

Srbija zauzima posebno mesto u knjizi zbog svog položaja u samom početku rata.

Austro-Ugarska predstavlja Srbiju kao odgovornu za destabilizaciju, dok srpska diplomatija pokušava da predstavi svoju situaciju pred međunarodnom javnošću.

Ključne reči: Srbija, Austro-Ugarska, diplomatija, Balkan.

6. 1915 — Slom Srbije

Austro-Ugarska, Nemačka i Bugarska pokreću ofanzivu protiv Srbije.

Srpska vojska i veliki broj civila povlače se preko Albanije.

Stradanje Srbije postaje značajno i u međunarodnim humanitarnim i diplomatskim krugovima.

Ključne reči: 1915, Srbija, povlačenje preko Albanije, Bugarska, humanitarna kriza.

7. Vatikan i Balkan

Balkan predstavlja jedno od složenih područja vatikanske diplomatije.

Na prostoru Balkana prepliću se:

pravoslavlje + katolicizam + islam + nacionalni pokreti + interesi velikih sila.

Ključne reči: Balkan, religija, nacionalizam, velike sile, pravoslavlje, katolicizam.

8. 1916 — Rat se produžava

Rat postaje sve razorniji.

Vatikan pokušava da promoviše ideju mira, ali nijedna od glavnih zaraćenih strana još nije spremna da prihvati mir pod uslovima koji bi joj izgledali nepovoljno.

Ključne reči: 1916, rovovski rat, diplomatija, mir.

9. 1917 — Američki ulazak u rat

Sjedinjene Američke Države ulaze u rat na strani Antante.

Time se međunarodni odnosi dodatno menjaju.

Papa pokušava da utiče na razvoj događaja i da pronađe put ka pregovorima.

Ključne reči: 1917, SAD, Vudro Vilson, Antanta, Vatikan.

10. 1917 — Papina mirovna inicijativa

Jedan od najvažnijih trenutaka jeste papina inicijativa za okončanje rata.

Benedikt XV nastoji da zaraćene države prihvate pregovore umesto nastavka rata.

Vatikan predlaže principe koji uključuju:

prekid neprijateljstava;
međunarodne pregovore;
arbitražu;
smanjenje naoružanja;
rešavanje teritorijalnih pitanja;
stvaranje pravednijeg međunarodnog poretka.

Ključne reči: mirovna inicijativa, Benedikt XV, pregovori, mir.

11. Zašto inicijativa nije uspela?

Glavni problem jeste to što zaraćene sile nisu imale dovoljno poverenja jedna u drugu.

Svaka strana je želela da pobedom na bojnom polju poboljša svoj pregovarački položaj.

Zato papini predlozi nisu doveli do neposrednog završetka rata.

Ključne reči: nepoverenje, ratni ciljevi, pregovori, pobeda.

12. 1918 — Kraj rata

Tokom 1918. dolazi do velikog preokreta.

Centralne sile doživljavaju poraz, a Nemačka pristaje na primirje.

11. novembra 1918. završavaju se borbe na Zapadnom frontu.

Ključne reči: 1918, primirje, Nemačka, Saveznici, kraj rata.

13. Vatikan posle rata

Završetak rata ne rešava sva pitanja.

Naprotiv, nastaje novi evropski poredak:

raspadaju se velika carstva;
nastaju nove države;
menjaju se granice;
pojavljuju se nova nacionalna pitanja;
menja se međunarodni položaj Vatikana.

Ključne reči: novi poredak, raspad carstava, nove države, granice.

GLAVNA HRONOLOGIJA 1914–1918

1914 — Izbijanje Prvog svetskog rata — Benedikt XV, neutralnost
1914 — Benedikt XV postaje papa — Mirovna diplomatija
1915 — Povlačenje srpske vojske — Srbija, Balkan
1916 — Nastavak rata — Vatikanska diplomatija
1917 — SAD ulaze u rat — Promena odnosa snaga
1917 — Papina mirovna inicijativa — Pregovori i mir
1918 — Poraz Centralnih sila — Kraj rata
11. novembar 1918 — Primirje — Završetak Prvog svetskog rata

Ključne ličnosti

Benedikt XV — papa tokom Prvog svetskog rata
Vudro Vilson — predsednik SAD
Nikola Pašić — predsednik srpske vlade
Franja Josif — austrougarski car do 1916.
Karlo I — poslednji austrougarski car
Vilhelm II — nemački car
Žorž Klemanso — francuski predsednik vlade
Dejvid Lojd Džordž — britanski premijer

Ključne reči

Vatikan, Sveta Stolica, Benedikt XV, Prvi svetski rat, 1914–1918, neutralnost, diplomatija, mirovne inicijative, Srbija, Balkan, Austro-Ugarska, Nemačka, Antanta, Centralne sile, Italija, SAD, Vudro Vilson, ratni zarobljenici, humanitarna pomoć, papina diplomatija, mirovni pregovori, 1917, 1918.

Suština knjige u jednoj rečenici

Živojinović prikazuje Vatikan kao neutralnog, ali aktivnog diplomatskog učesnika koji je tokom Prvog svetskog rata pokušavao da utiče na zaraćene države, pomogne ratom pogođenom stanovništvu i pronađe diplomatski put ka miru, pri čemu su Srbija, Balkan i promena evropskog međunarodnog poretka imali posebno mesto.