ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987.
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Edith Durham - High Albania

Beacon Press, 1987.
Meki povez, 352 strane + karta, potpis bivseg vlasnika.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Идит Дарам (енгл. Edith Durham; Лондон, 8. децембар 1863 — 15. новембар 1944) је била списатељица и уметница из Уједињеног Краљевства која је посебно позната због текстова о животу Албанаца на самом почетку 20. века.
Биографија

Била је најстарија од осморо деце. Њен отац је био Артур Едвард Дарам, истакнути лондонски хирург. Била је талентована за цртање и сликање и похађала је Краљевску академију уметности и Бедфорд колеџ у Лондону. Своје радове је излагала на бројним изложбама а њени детаљни цртежи амфибија и рептила су објављени 1899. године у Историји природе у издању универзитета у Кембриџу.

Када јој је умро отац неколико година се старала о својој болесној мајци што је за њу било превише исцрпљујућа активност због које јој је, када је имала 37 година, доктор саветовао да се одмори у иностранству.
Балканске експедиције

По савету доктора путовала је по Далмацији од Трста до Котора, а затим на Цетиње, престоницу Црне Горе. На овом путовању се упознала са животом на југу Балкана и то искуство ће бити пресудно за њен даљи живот.

Током наредних двадесет година често путује по Балкану, нарочито по Албанији која је тада била најизолованије и најнеразвијеније подручје Европе. Написала је неколико књига о Балкану, од којих је најпознатија „Висока Албанија“ објављена 1909. године, која се још увек сматра утицајним водичем кроз обичаје и друштво висоравни северне Албаније. Цетињски вјесник је 1908. године о њој написао да је из љубави према Црној Гори научила српски језик.[1] У том периоду, док је имала љубав према српском народу, написала је књигу Кроз земље Срба (Кроз српске земље, Through the Lands of the Serb) у којоj је описала своја путовања кроз Србију и Црну Гору, почетком 20. века.
Контроверзе

Блиско се идентификовала са Албанцима и посебно са њиховим покретом за уједињење и независност од Османског царства. Оваква опредељења су изазвала критике присталица југословенске државе који су подржавали припадност Косова и Метохије (од краја 19. века већински насељене Албанцима) Србији и Југославији. Њене критике на рачун „српских крвопија“ које „нису створиле Југославију него су се држали свог оригиналног циља стварања Велике Србије.... Далеко од ослобођења, маса људи живи под много окрутнијом влашћу од претходне.`[тражи се извор]

Неки просрпски британски интелектуалци попут Ребеке Вест су се оштро супротстављали њеним ставовима. Истакнути историчар Роберт Вилијам Сетон-Вотсон је оценио да Дарамова критикује „балкански менталитет“ а истовремено су њени поступци идентични са предметом њене критике.

У Албанији је била врло цењена и називана романтичним именом попут „краљица горштака“. Иако је путовала сама по Албанији током путовања није имала никаквих проблема због тога што је облачила мушку одећу и на тај начин имала статус заштићене особе, јер су Албанци поштовали стари обичај „заклетих девица“ и третирали је као мушкарца.[тражи се извор]
Библиографија

Кроз земљу Срба (1904)
Терет Балкана Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. децембар 2019) (1905)
Висока Албанија (1909)
Борба за Скадар (1914)
Twenty Years of Balkan Tangle (1920)
Злочин у Сарајеву (1925)
Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans (1928)
Албанија и Албанци: одабрани чланци и писма, 1903—1944, издавач Бејтула Дестани (I.B. Tauris, 2001)

Mary Edith Durham (ћир. Мери Едит Дарам; 8. decembar 1863 – 15. novembar 1944) je bila engleska putnica, umetnica i spisateljica koja je postala poznata po antropološkim zapažanjima o životu Srba i Albanaca s početka 20. veka.

Meri Edit Daram je bila saradnica na Kraljevskom antropološkom institutu, članica Kraljevskog instituta za međunarodne poslove i autorka nekoliko antropoloških knjiga. Dobar poznavalac balkanskih prilika, Meri Daram je od 1900. godine boravila bar petnaestak puta na Balkanu (Crnoj Gori, Bosni, Srbiji, Albaniji), najpre u službi britanskog Forin ofisa, a potom zbog sopstvenih antropoloških istraživanja.[1]

U početku je podržavala ujedinjenje Srba, ali kasnije kritikuje srpsku vladu i njen osvajački odnos prema Albancima, zbog čega je došla u sukob sa Forin ofisom.[2]
Biografija
Život u Engleskoj

Edith Durham je bila najstarija od osmoro dece. Njen otac je bio Artur Edvard Daram, istaknuti londonski hirurg. Bila je talentovana za crtanje i slikanje i pohađala je Kraljevsku akademiju umetnosti i Bedford koledž u Londonu. Svoje radove je izlagala na brojnim izložbama a njeni detaljni crteži amfibija i reptila su objavljeni 1899. godine u Istoriji prirode u izdanju univerziteta u Kembridžu.[3]

Kada joj je umro otac nekoliko godina se starala o svojoj bolesnoj majci što je za nju bilo previše iscrpljujuća aktivnost zbog koje joj je, kada je imala 37 godina, doktor savetovao da se odmori u inostranstvu.
Dolazak na Cetinje

U 37. godini života (1900. godine) po savetu doktora putovala je brodom po Dalmaciji od Trsta do Kotora, a zatim na Cetinje, prestonicu Crne Gore. Na putovanju se upoznala sa životom na jugu Balkana i to iskustvo će biti presudno za njen dalji život. Tokom sledećih 20 godina često je putovala na Balkan radeći u raznim potpornim organizacijama, slikajući akvarele iz seoskog života, sakupljajući narodne umotvorine i zapisujući antropološka i politička zapažanja.
Putovanje kroz Bosnu

Putujući 1906. godine kroz Bosnu, Edith Durham je primetila da su odnosi Austro-Ugarske i Srbije veoma pogoršani, da se priča o mogućnosti da carevina zauzme Srbiju, i da se proširi čak do Soluna. Ona piše da je

Austrijancima... stalo do toga da učvrste svoj položaj u Bosni što bolje mogu, kako bi bili spremni za daljnje napredovanje. Omiljena je tema razgovora `Nach Salonik".[4]

Opsada Skadra

U svojoj čuvenoj knjizi „Borba za Skadar“ (vidi opsada Skadra) ona piše o događajima pre, za vreme i posle Prvog balkanskog rata, kojima je bila očevidac.[5] Ona govori o ratnim razaranjima u selima oko Skadra i agoniji stanovništva koje pokušava da shvati razlog svoje patnje:

Neka sela su bila tako raštrkana da mi je trebalo tri dana jahanja, po 10-12 sati, da ih obiđem, ukažem pomoć i vratim se u Skadar. Sve u svemu, obišla sam 1022 porodice u okolini Skadra kojima su spaljene kuće. Najtužnije od svega mi je to što neke od tih nesrećnih žrtava nisu imale pojma zašto im se to zlo događa. Žene sa izgladnelom decom su pitale: „Zašto su veliki vladari dozvolili da vojnici dođu, da nas pljačkaju i ubijaju? Nikom nismo učinili ništa nažao. A oni su uzeli naše koze, naše ovce, sve. A kad je moj muž pokušao da spase ovce, oni su ga ustrelili. Naša kuća je spaljena. Umiremo od gladi na ovom putu.[6]

O Sarajevskom atentatu

Meri Daram je smatrala da je Sarajevski atentat isplanirao šef obaveštajne službe srpskog generalštaba Dragutin Dimitrijević Apis.[1] Ona je govorila da su srpski premijer Nikola Pašić i ministar unutrašnjih dela Stojan Protić znali ko je ubica austrijskog prestolonaslednika. Ona pretpostavlja da je Pašić očekivao da se Austrija neće usuditi da uđe u rat sa Srbijom, a atentat, ako uspe, doneće mu veću političku moć koju to tada nije imao.[1]

Meri Daram je opravdavala ultimatum austrijske vlade upućen Srbiji, čak i spornu odredbu o učešću austrijskih oficira u istrazi ubistva na njenoj teritoriji. Smatrala je da je Austrija u pravu kada optužuje Dimitrijevića, Tankosića i Ciganovića za učešće u atentatu, kao i srpsku vladu, jer prvu dvojicu nije otkrila i uhapsila, a trećem je dozvolila da kao njen službenik pobegne i tako se spasi kazne za zločin.[1]
O stvaranju Jugoslavije

Edith Durham se žestoko protivila priključenju Kosova (većinski naseljenog Albancima) Srbiji i Jugoslaviji. Ona je kritikovala „srpske štetočine“ koje „nisu stvorile Jugoslaviju nego su se držali svog originalnog cilja stvaranja Velike Srbije.... Daleko od oslobođenja, masa ljudi živi pod mnogo okrutnijom vlašću od prethodne.`[2]
Radovi

Mary Edith Durham je napisala više knjiga o balkanskim ljudima i događajima:

Through the Lands of the Serb (1904) u prevodu Kroz srpske zemlje
The burden of the Balkans (1905)
High Albania (1909)
The struggle for Scutari (1914)
Twenty Years of Balkan Tangle (1920)
The Serajevo Crime (1925)
Some Tribal Origins, Laws and Customs of the Balkans (1928)

Kritike

Srpski autori uglavnom hvale njene rane radove, kada je Srbe predstavljala kao potlačene, a kritikuju kasnije, kada je pisala o ekspanzionističkoj politici srpske vlade prema Albancima (vidi Srpska okupacija Albanije). Neki srpski istoričari čak govore o njenom `pomračenju`, nakon što je obišla zemlje Albanaca:

Meri Daram je autor nekoliko studija o Balkanu i Srbiji. Njena veoma objektivna knjiga „Kroz srpske zemlje”, iz 1903. godine, prevedena je i na srpski. Tu je realno predstavila političke prilike, navela da su Srbi patili najpre pod turskom, a potom austrijskom vlašću, pisala je o geografiji i kulturi srpskog naroda. Potom se 1911. desilo potpuno „pomračenje”, odlazi na prostor Albanije, počinje da radi u prilog albanske nezavisnosti, postavši njihov vatreni lobista što će ostati do kraja života.[1]