ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Jezik: Srpski
Autor: Strani

02921) PROŠLOST JEDNE ILUZIJE KOMUNIZAM U DVADESETOM VEKU , Fransoa Fire , Paideia Beograd 1996 , „Prošlost jedne iluzije: Ogled o komunističkoj ideji u XX veku“ (orig. Le Passé d`une illusion) kapitalno je delo francuskog istoričara Fransoa Firea (François Furet) objavljeno 1995. godine. Knjiga predstavlja jednu od najuticajnijih i najiscrpnijih analiza privlačnosti, uspona i pada komunističke ideologije u 20. veku.
Kratki dvadeseti vek (1914–1989) ostao je upamćen kao epoha u kojoj su radikalne ideje napustile police biblioteka i postale državni aparati za masovno uništenje. U svom kapitalnom i već klasičnom delu Prošlost jedne iluzije, ugledni francuski istoričar Fransoa Fire preduzima hirurški preciznu vivisekciju komunističke ideje. Kao bivši član Komunističke partije Francuske, Fire koristi privilegiju insajderskog iskustva i autsajderske distance kako bi objasnio ne samo šta je komunizam bio u praksi, već zašto je bio toliko magnetno privlačan za milione ljudi i, naročito, za zapadnu inteligenciju.

Fire postavlja ogledalo pred mračnu stranu evropske moderne, dokazujući da komunizam nije bio `istraživanje budućnosti`, već duboka, antiliberalna i antidemokratska reakcija građanskog sveta. Najvažniji filozofski i metodološki doprinos Fransoa Firea, jeste poricanje istorijske nužnosti za pojavu totalitarizama. Nasuprot marksističkom determinizmu i fašističkim teorijama o sudbini nacije, Fire vraća istoriji njen nepredvidljivi, kontingentni karakter.Komunizam i fašizam nisu bili neizbežne stanice u razvoju čovečanstva. Oni su plod specifičnih istorijskih lomova, pre svega katastrofe Prvog svetskog rata (1914), koji je razorio građansku Evropu i stvorio vakuum moći. Insistiranje na nužnosti tragedije zapravo je strategija kojom su arhitekte tih sistema pokušale da speru odgovornost sa svojih ruku. Vraćanjem nepredvidljivosti istorijskom toku, Fire vraća i moralnu odgovornost pojedincima i vođama koji su birali teror umesto zakona.
Komunizam je uspevao da ostane privlačan jer se uvek branio onim što je želeo da bude (utopija), uspešno skrivajući ono što jeste (Gulag). Fire sistematski demontira fenomen zapadnih intelektualaca koji su, omamljeni `sovjetskim opojnim tamjanom`, svesno žmureli pred zločinima. Mržnja prema sopstvenoj, buržoaskoj klasi bila je toliko rigidna da je opravdavala svako nasilje na Istoku.Kako beleži Boris Suvarin, a Fire citira, najstrašnije nasleđe ovog sistema nije bila samo fizička represija, već bezgranična, institucionalizovana laž. Sistem je zahtevao ne samo pasivnu pokornost, već i aktivno, entuzijastično saučesništvo masa u toj laži.
Komunizam i fašizam ; Fire se hrabro upušta u analizu koja je dugo bila tabu u levičarskim krugovima Zapada: uporedni prikaz i genetsku povezanost komunizma i fašizma. On ih naziva `čedima iste istorije`.Lenjin i Musolini dele isto političko poreklo – radikalni, revolucionarni socijalizam koji prezire građanski parlamentarizam. Staljin i Hitler predstavljaju vrhunac tog procesa, `dva velika čudovišta ovog veka` koja se međusobno produkuju i hrane.Komunizam je, kroz doktrinu antifašizma, oprao sopstvene grehe i obezbedio sebi moralni imunitet na Zapadu. Međutim, Fire pokazuje da su oba sistema koristila isti modus operandi: partiju-državu, ideologiju koja zamenjuje stvarnost i teror kao legitimno sredstvo vladavine. Boljševici su od vanrednog stanja napravili trajnu doktrinu – zaveli su pravilo da vlast bude bez pravila.
Sadržaj:
Predgovor
Revolucionarna strast
Prvi svetski rat
Univerzalna čar Oktobarske revolucije
Vernici i razočarani
Socijalizam u jednoj jedinoj zemlji
Komunizam i fašizam
Komunizam i antifašizam
Antifašistička kultura
Drugi svetski rat
Staljinizam, najviši stadijum komunizma
Hladnoratovski komunizam
Početak kraja
Epilog
mek povez , format 15,5 x 24 cm , latinica, 607 strana ,