Godina izdanja: 1998
ISBN: 55
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Fistel de Kulanž / Numa Denis Fustel de Coulanges
Naslov originala: La Cité antique
Predgovor: Radomir Lukić
Izdavač: Plato, Beograd
Godina: 1998
Obim: 456 str.
Tiraž: 300

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama, kao i u opisu.

Knjiga „Antička država“ (originalno La Cité antique, 1864.) francuskog istoričara Fistela de Kulanža (Numa Denis Fustel de Coulanges) predstavlja jedno od najvažnijih dela u oblasti istorije i sociologije antičkog sveta.

Fistel de Kulanž tvrdi da su religija i kult predaka temeljno oblikovali pravne i društvene institucije stare Grčke i Rima. Knjiga prati evoluciju od porodičnog ognjišta do grada-države, objašnjavajući apsolutnu potčinjenost pojedinca u sistemu koji je propao usled unutrašnjih revolucija i pojave hrišćanstva koje je razdvojilo veru od politike.

Numa Deni Fistel de Kulanž (Numa Denis Fustel de Coulanges, 1830–1889) bio je istaknuti francuski istoričar i profesor. Smatra se jednim od utemeljivača naučnog pristupa istoriji i moderne istorijske objektivnosti u Francuskoj.

Nakon studija u Parizu na prestižnom univerzitetu École Normale Supérieure, poslat je u Francusku školu u Atini, gde je vodio arheološka iskopavanja na grčkom ostrvu Hios. Doktorirao je 1858. godine sa radom o Polibiju i rimskom osvajanju Grčke, u kom je već počeo da razvija teze o tome zašto su grčki polisi propali zbog unutrašnjeg nejedinstva. Predavao je istoriju na Univerzitetu u Strazburu. Kasnije je postao profesor na Sorboni i direktor škole École Normale Supérieure. Pored „Antičke države“, njegovo kapitalno delo je monumentalna Istorija političkih institucija stare Francuske (Histoire des institutions politiques de l`ancienne France). U njoj je tvrdio da germanska plemena nisu nasilno uništila Rimsko carstvo, već da je prelazak u feudalizam bio postepen proces usvajanja rimske administracije.

Vodio je važna arheološka iskopavanja na ostrvu Hios, o čemu je napisao i svoju prvu monografiju. Direktno svedočanstvo antičkih ruševina promenilo je njegov fokus ka dubljem proučavanju društvenih korena starog sveta.

Njegov naučni moto bio je: „Analizirati činjenice, činjenice i ništa osim činjenica“. Odbijao je da istoriju prilagođava modernim političkim teorijama. Pod uticajem Dekartove filozofije, uveo je radikalnu sumnju u istorijsko istraživanje. Smatrao je da istoričar mora čitati primarne izvore (stare zakone, zapise, verske tekstove) potpuno rasterećen od savremenih predrasuda.

De Kulanž nije bio samo klasični istoričar. Analizom kako religijska verovanja oblikuju zakone, ekonomiju i društvenu strukturu, direktno je uticao na utemeljivače moderne sociologije, pre svega na Emila Dirkema. Za razliku od Karla Marksa koji je tvrdio da ekonomija oblikuje društvo i religiju, De Kulanž je dokazivao suprotno – da je u antici religija stvorila ekonomski i pravni poredak.

Radomir Lukić, istaknuti srpski pravnik i sociolog, napisao je izuzetno uticajan predgovor pod naslovom `O `Antičkoj državi` Fistela de Kulanža` za kultno jugoslovensko izdanje ove knjige iz 1864. godine (La Cité antique).

U svom predgovoru, Lukić daje duboku sociološku i pravnu analizu dela Fistela de Kulanža, ukazujući na genijalnost autorove metode, ali i na određena naučna ograničenja iz perspektive moderne sociologije države i prava. I pored kritičkih zamerki na Kulanžov idealizam, Lukić je istakao da je Antička država nezaobilazno i fascinantno štivo za svakoga ko želi da razume istorijski razvoj države, prava i institucija građanina.

Ovaj Lukićev predgovor se i danas smatra jednim od najboljih teorijskih uvoda u istoriju antičkih političkih i pravnih institucija na našim prostorima.

САДРЖАЈ
Античка држава Фистела де Куланжа - 7
Увод
О потреби проучавања најстаријих веровања старих народа ради познавања политичких и правних установа - 23
ПРВА КЊИГА
Античка веровања
Веровања о души и о смрти - 27
Култ мртвих - 35
Света ватра - 40
Породична религија - 50
ДРУГА КЊИГА
Породица
Религија је била конститутивни основ старе породице - 57
Брак - 59
О континуитету породице. Забрана целибата. Развод брака у случају неплодности. Неједнакост сина и кћери - 66
О адопцији и еманципацији - 71
О сродству. О ономе што су Римљани звали Agnatio - 74
Право својине - 77
Право наслеђа - 90
Власт у породици - 105
Морал у породици - 115
Генс у Риму и у Грчкој - 121

ТРЕЋА КЊИГА
Држава (град)
Фратрија и курија. Триба - 140
Нова религиска веровања - 145
Постанак државе - 151
Град - 158
Култ оснивача. Легенда о Енеји - 168
Државни богови - 173
Државна (градска) религија 186
Ритуали и анали 201
Државна управа. Краљ 208
Магистрат 216
Закон 223
Грађанин и странац 231
Патриотизам. - Изгнанство 237
Дух муниципалног уређења 241
Односи између градова. Рат. Мир. Савез божанстава - 246
Конфедерације. Колоније - 253
Римљанин. Атињанин - 258
Свемоћ државе. Старим народима била је непозната индивидуална слобода - 268
ЧЕТВРТА КЊИГА
Револуције
Патрицији и клијенти - 275
Плебејци - 280
Прва револуција - 286
Аристократска управа - 298
Друга револуција. Промена у уређењу породице. Право прворођења ишчезава. Генс се распада - 303
Ослобођење клијената - 307
Трећа револуција. Плебејци постају чланови државе - 322
Промене у области приватнога права. Закон од Дванаест таблица. Солонов законик - 360

Нови принципи владавине: јавни интерес и гласање - 371
Покушај образовања аристократије по богатству. Утврђивање демократије
Четврта револуција - 375
Правила демократске владе. Пример атинске демократије - 382
Богати и сиромашни. Демократија пропада. Народни тирани - 390
Револуције у Спарти - 397
ПЕТА КЊИГА
Муниципални режим ишчезава
Нова веровања. Филозофија уноси промене у политику - 406
Римско освајање - 414