ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Vaso Kolak, Ilija Petrovic - Dobrovoljacka kolonija Stepanovicevo

Cvetnik, Novi Sad, 1999.
Tvrdi povez, 126 strana.
RETKO IZDANJE!

U toku Velikog rata, 1916/1917. godine, Vlada Kraljevine Srbije je donela odluku da se posle rata ratnicima dobrovoljcima, kao priznanje, dodeli zemlja. To se i ostvarilo stvaranjem nove države. Šestog januara 1919. godine, regent prestolonaslednik Kraljevstva Srba Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Karađorđević je u objavljenom Manifestu naveo: „Ja želim da se odmah pristupi pravednom rešenju agrarnog pitanja, i da se ukinu kmetstvo i veliki zemljišni posedi. U oba slučaja zemlja će se podeliti među siromašne zemljoradnike, s pravičnom nadoknadom dosadašnjim vlasnicima. Zato sam pozvao moju Vladu da odmah obrazuje Komisiju, koja će spremiti rešenje agrarnog pitanja, a seljake-kmetove pozivam da, s poverenjem u moju kraljevsku reč, mirno sačekaju, da im naša država zakonskim putem preda zemlju“. Nastajala su dobrovoljačka naselja.

STEPANOVIĆEVO

Naseljavanje dobrovoljačke kolonije Marijin majur kod Novog Sada počelo je 1919. godine. Naselje se tako zvalo do 1927. godine, kada su ga osnivači dobrovoljci solunci nazvali Stepanovićevo, po Stepi Stepanoviću, komandantu većine njegovih tadašnjih naseljenika. Stepanovićevo se nalazi u Bačkoj, koja sa Banatom i Sremom čini Autonomnu pokrajinu Vojvodinu u severnom delu Republike Srbije. Udaljeno je od Novog Sada 25 kilometra, i čini njegovo prigradsko naselje. U okolini su naselja Rumenka, Zmajevo, Ravno Selo, Bački Petrovac, Kisač Futog i Kulpin.

Bilo je predviđeno da u novoformirano selo dođe Vojvoda Stepa 27. novembra 1927. godine. Pripremljen je svečani doček Vojvode, ali se Stepa naglo razboleo i nije mogao doći. Međutim, bilo je mnogo važnih zvanica: zastupnik i sekretar Narodne, zastupnik vojvode Stepe Stepanović, general Živan Ranković, ministar i šef kabineta ministra agrarne reforme, zastupnik Jugoslovenske vojske, sekretar Saveza zemljoradničkih zadruga, narodni poslanici i drugi.

Toga dana na osvećenju sela, posle službe se obratio novokisački paroh G. Malivuk: „Gospodine Ministre, Gospodine generale, našeg dičnog Vojvode zameniče, draga braćo! Među svim narodima nema tog, koji je čeznuo i voleo slobodu kao naš. On se borio za nju stolećima iako je bio verski i politički raskomadan. Verom, umnom snagom i snagom mišića uspelo mu je da izvede oslobođenje i ujedinjenje. To je delo obeleženo patnjama i naporima celog naroda. Moralna snaga je pobedila i narod oslobodila. U časovima borbe vodili su narod njegovi Velikani, a jedan između najvećih bio je Vojvoda Stepa Stepanović. Njegovi sokolovi, da bi mogli pokazati koliko cene zasluge svoga vođe, rešili da svojoj koloniji dadnu ime Stepanovićevo. Oni time hoće da mu iskažu blagodarnost i da mlađim naraštajima dokažu da je bio legendaran predstavnik borbi, koje su ih i dovele na ovo mesto. Neka ga Bog još mnogo godina poživi…Dobrovoljci-kolonisti i agrarni interesenti sakupljeni na proslavi pri krštenju novog sela prozvanog Vašim slavnim imenom pozdravljaju svoga dičnog vođu iz minulih ratova“

U zdravici povodom slavlja general Ranković je izneo da se raduje što u novom Stepanovićevu-Stepinom selu ima vrlo lepih kuća i veliki broj zdrave omladine, i da zbog napretka sela Vojvoda Stepa može biti ponosan na njih. (Do tada su izgrađene 302 kuće za 341 porodicu. Na Alparu je izgrađeno 49 i malom Irmovu 12 kuća)

Степановићево је насеље у општини Нови Сад, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1848 становника. Место је основано 1920—1924. године.
Географски положај

Место се налази у Јужнобачком округу, 25 km од Новог Сада.
Образовање

У Степановићеву се налази Основна школа Алекса Шантић.
Саобраћај

Степановићево је повезано са Новим Садом аутобуском линијом ГСП-а 43, као и, преко приватних превозника, са Врбасом, Кулом, Србобраном, итд. Кроз место пролази железничка пруга.
Спорт

У Степановићеву постоји фудбалски Клуб Омладинац, који је члан Подручне лиге Новог Сада. У месту је активан џудо клуб Омладинац, као и шаховски клуб Добровољац.
Црква светог великомученика Лазара Косовског

Темељи храма Светог великомученика Лазара Косовског изливени су 10.7.1989. а освећени 16.7.1989. Овај чин су обавили Његово преосвештенство владика шумадијски г.Сава и Његово преосвештенство Владика сремски г. Василије. 1.4.1990. је одржана прва литургија и подигнут је велики крст на главној куполи. У част и помен Светог великомученика Лазара, за црквену и сеоску славу одређен је Видовдан 28. јуна.
Демографија

У насељу Степановићево живи 1776 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,0 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 682 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).