ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Jovan Hadzi-Pesic - Novac Jugoslavije 1944-1992.

Narodna banka Jugoslavije, Beograd, 1995.
Tvrdi povez, zastitni omot, 160 strana.
IZUZEtNO RETKO IZDANJE!

Динар је остао новчана јединица и у новој држави. Непосредно након Другога светског рата, на територији тадашње Југославије налазило се мноштво разних валута, зависно од тога ко је био окупатор: хрватска куна, Недићев динар, бугарски лев, италијанска лира, мађарски пенге, немачка марка, албански франак и лек. На неминовност замене свих тих валута за новац нове државе, рачунало се и пре краја рата, припремањем нових новчаница.[253]

По завршетку Другог светског рата, нова власт је увела валутну реформу и издала је серију новчаница Демократске Федеративне Југославије. Цртеже за ове новчанице израдио је Ђорђе Андрејевић Кун. Њихов главни мотив на лицу је биста партизана из полупрофила са пушком о левом рамену,[16] за коју је позирао првоборац Миливој Радић. Графичко решење за осам номинала, од 1, 5, 10, 20, 50, 100, 500 и 1000 динара, се разликовало само по боји и величини новчаница.[254] Цртежи су припремани на острву Вис, а након што их је одобрио Јосип Броз Тито, пренети су у државни завод за израду новчаница у Москви, где су штампане прве количине.[16] Непосредно након рата клишеи су пренети у Југославију, где је штампање настављено. Новчанице су званично ушле у 20. априла 1945 године и као средство плаћања су опстале до 1956. године.[254]

Процес замене није био као онај који се одвијао након Првог светског рата. Мада су одређени курсеви по којима ће замена бити вршена, они нису имали потпору у реалној подлози. Људи који су поседовали окупацијски новац добијали су противвредност у висини до 5.000 динара ДФЈ, док им је остали износ исплаћиван касније, те се од њега одбијало 5-70% у зависности од висине износа, као и од тога ко су били власници потврда.[253]

Прва послератна серија, коју је издала Народна банка ФНРЈ има датум издавања 1. мај 1946. Пракса издавања нових емисија новчаница са првим мајем, као датумом је настављена и наредних деценија. [255]

Вредност валуте је одређивала сама држава уз сагласност Међународног монетарног фонда, а изражавана је у маси злата за један динар, односно у доларима САД све до 1971. године, после чега је укинута фиксна цена злата, па се вредност динара одређивала у односу на тржишну цену злата до 1973. године, Након тога се прешло на систем флуктуирајућих девизних курсева, према једној или више конвертибилних валута. Међутим, за динар се у слободној продаји није могла купити валута неке од западних држава. Бројна усклађивања вредности динара у односу на злато или неку од конвертибилних валута доводила су до пада његове вредности, а самим тим и штампања новца са све више нула, те појава све већег броја новчаница. Да би се избегла бројна штампања прибегавало се деноминацији динара. Прва деноминација извршена је 1. августа 1965. године, када су „скинуте” две нуле, тако да је 100 старих динара замењено је за (према закону) 1 нови динар. Следећа доминација је извршена 1. јануара 1990. године, када је 10.000 динара замењено за 1 нови, конвертибилни.[256] Међутим, конвертибилност је била само унутрашња, односно постојала је могућност да се у домаћим банкама за динаре купују стране валуте и трајала је само док су то дозвољавале девизне резерве земље, док међународни монетарни фактори социјалистички динар никада нису признали за конвертибилну валуту.[256]

У периоду од 1945. до 1992. године у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 различитих апоена. Велики број апоена дугује се деноминацијама, као и променама назива државе.[257]

Савезна Република Југославија је конституисана 27. априла 1992. године. У новоствореној држави су остале само Србија и Црна Гора. Ратовања, сецесије бивших република, затим губитак тржишта, прекид свих веза са страним тржиштима, увођење тоталне економске блокаде од стране Савета безбедности Уједињених нација су довели до хиперинфлације динара.[258]

Уследила је нова деноминација динара 1. јула 1992. године, када је избрисана још једна нула, тако да је десет динара СФРЈ замењено једним динаром СРЈ, а 1. октобра 1993. обрисано је још шест нула, тако да је 1 динар по новој номиналној вредности вредео као милион дотадашњих динара.[258]

Током периода хиперинфлације, 1993. године, СРЈ је издала серију новчаница са енормним номиналним вредностима (5.000.000.000, 50.000.000.000 и 500.000.000.000 динара). Папирни новац је издаван без натписа државе која га је издавала и није носио државна обележја.[259] Пред крај хиперинфлаторног периода динар више није био валута у практичној примени. У оптицају су биле банкноте и кованице разних западноевропских држава.[259]

Новчаница од 500 милијарди динара, са ликом Јована Јовановића Змаја на лицу и зградом Народне библиотеке Србије на наличју, издата 23. децембра 1993. је постигла рекорд у броју нула на динарској банкноти и представља симбол једне од највећих хиперинфлација забележених на свету.[260]

Седам дана касније, обављена је следећа деноминација 1. јануара 1994. године, када је 1 динар номинално вредео као 1 милијарда старих. Укупно умањење номиналне вредности динара само у СРЈ било је 10 билиона пута, односно заједно са деноминацијама у време СФРЈ 10 трилиона. Укупно су избрисане 22 нуле.[258]

Пошто је 24. јануара 1994. донет Програм монетарне реконструкције и економског опоравка Југославије, уведена је нова валута, под називом нови динар. Његова вредност је утврђена према немачкој марки у односу 1:1, и приступило се замени по курсу 1 нови динар : 13 милиона старих динара.[259] Просечне плате у СРЈ биле су ниске, износиле су око 100 динара.[261]

До новчане реформе и извесне стабилизације курса, у СРЈ је за 21 месец (1992—1994) издато 33 врста новчаница. На папирним новчаницама се појавило 12 историјских личности.[259] На новчаницама новог динара се поново нашао назив државе, тада СРЈ, као и државни грб.[4]

Половином децембра 2000, нова власт је издала нову серију новчаница од 20, 50 и 100 динара. Тада је валута поново добила назив динар, уместо новог динара. Ради лакшег оптицаја, али и због инфлације, касније су издате и новчанице од 10, 200, 1000 и 5000.[4]

Народна банка је све до 2002. године издавала југословенски динар и поред тога што се налазила у државној заједници са Црном Гором,[5] у којој динар није био платежно средство још од 2001. године. Влада Црне Горе је новембра 1999. увела немачку марку, која се у почетку користила упоредо са динаром. Сагласност за увођење марке у Црној Гори, својим непротивљењем, дала је Немачка. Основана је Народна банка Црне Горе. Мада је јануара 2000. Уставни суд СРЈ прогласио неуставном одлуку о увођењу немачке марке у Црној Гори, црногорска влада је наставила да је примењује.[262] Од 2001. марка је била једино платежно средство у Црној Гори, све до јуна 2002. када је тамо уведен евро.