| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Jovan Hadzi-Pesic - Novac Kraljevine Jugoslavije 1918-1941.
Narodna banka Jugoslavije, Beograd, 1995.
Tvrdi povez, zastitni omot, 191 strana.
RETKO IZDANJE!
Након завршетка Првог светског рата и конституисања нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јавио се проблем валутног шаренила и потреба за уједначавањем новчаног система и нострификацијом новчаница. У оптицају је било новаца из више држава, а највише их је било из области које су биле под аустроугарском влашћу. Извршено је нострификовање новца претходних и окупационих држава. Уследило је издавање динарско-крунских новчаница, на којима је исписана вредност у двема различитим новчаним јединицама. Овим новчаницама су замењиване само раније нострификоване. Повлачење динарско-крунских новчаница вршено је поступно, а последња из оптицаја је повучена 1934. године новчаница највише вредности, од 1000 динара—4000 круна.[239]
Емитент нове заједничке валуте, динара, било је Министарство финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је динар поново промовисан у националну монету.
Краљевина Србија у новонасталу државну заједницу утопила своју здраву монету, чија је плативост у племенитим металима одржавана у прописаном и допуштеном проценту.[238] Одмах по уједињењу дошло је до инфлације, које у претходној држави није било, а потом су се једна за другом ређале девалвације 1931, 1935. и 1939. године. Новчанице су се штампале у све већим апоенима.[240]
Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. године прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и она исте године издаје новчанице у апоенима од 10, 100 и 1000 динара.
Стварањем Краљевине Југославије 1929. године, Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца постаје Народна банка Краљевине Југославије и штампа три новчанице, и то у Заводу за израду новчаница — Топчидер. До почетка Другог светског рата, Народна банка врши своју основну функцију емитовања новца.
Избегличка влада Краљевине Југославије 1943. године штампала је серију новчаница, која није пуштена у оптицај.