Godina izdanja: 2003
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga ima pecat biblioteke lepo ocuvana
G6
RAT U VREME MIRA Buš,Klinton i GENERALI-DEJVID HALBERST
Dejvid Halberstam je jedan od najistaknutijih američkih novinara i istoričara. Već posle svojih prvih izveštaja iz Vijetnama dobio je opštenacionalna priznanja i sve najviše novinarske počasti u svojim tridesetim godinama. Njegovih poslednjih dvanaest knjiga, počevši od knjige `Najbolji i najmudriji`, uključujući `Moć koja bi to trebalo da bude`, `Pedesete` bile su svenacionalni bestseleri. Halberstam je dobio Pulicerovu nagradu za svoje izveštavanje iz Vijetnama, a knjiga `Rat u vreme mira` bila je u najužem krugu za ovu nagradu. Opisujući unutrašnje sukobe i odnose u Beloj kući, Stejt departmentu, armiji, Halberstam pokazuje kako su odluke onih koji su bili u Vijetnamu i onih koji to nisu, oblikovale američku ulogu u globalnim odnosima, posebno u događajima u Bosni i na Kosovu. On daje fascinantne portrete onih koji imaju moć - Klintona, Buša, Regana, Kisindžera, Džemsa Bejkera, Dika Čejnija, Medlin Olbrajt i drugih da bi pokazao novo lice moderne Amerike.

Predsednik je izgledao zbunjen složenošću balkanskog problema, postavljajući pitanja iznova više puta o tome koja je čija strana, ko su Bosanci, ko su bosanski Srbi, ko su bosanski Muslimani, ko su Kosovari, a ko Hrvati i Slovenci. Za Buša je to očigledno bila čudna zemlja, zemlja u kojoj su sile koje ljude razdvajaju mnogo snažnije od sila koje ih spajaju. Očigledno su ga zbunjivala sva ta različita mesta, čudna imena, različite etničke grupe koje su trebale biti jedna zemlja ali očigledno nisu bile - bosanski Srbi, bosanski Muslimani, Albanci, Makedonci, Crnogorci.
Na sastancima je postojao ritual , Buš je najpre čitao izveštaje obaveštajne službe o Jugoslaviji, zatim bi pogledao u Skoukrofta i upitao ga: `Sad mi recite o čemu se ovde radi.` Tada bi Skoukroft objasnio detalje, opisao različite strane u sukobu, zašto mrze jedni druge, koliko je mržnja duboka, ko je kome bio pretnja i koja grupa je poslednja ugrozila koju. Što je Skoukroft više govorio, Buš je bio sve više zbunjen. Posmatrajući teškoće koje predsednik ima u pokušaju da shvati etničke netrpeljivosti, Skoukroft se pitao: ukoliko Buš ima ovakve teškoće u razumevanju problema, kako će prosečan Amerikanac da ih razume? Kako će im onda Buš objasniti zbog čega šalje njihove sinove i kćeri u neke udaljene gradove, čija imena ne mogu ni da izgovore, iz razloga koji njega samoga zbunjuju?