Godina izdanja: 2026.
ISBN: 978-86-82174-06-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Издавач: Народна библиотека `Вук Караџић`, Бела Планка
формат: 30 x 24 x 1 cm, страна: 98, богато илустровано

Ковач из Враништа: књига која отвара ново питање порекла чувене фигурине
Већ саме корице књиге, сведене и промишљене, у топлој црвено-окер палети, асоцирају на земљу, ватру и метал — елементе који суштински одређују мотив ковача. Фигура археолошког налаза, постављена у празном, готово архаичном простору дубоког, готово безвременог простора из којег извире светлост, визуелно посредује између праисторијског времена и савременог тумачења.
Књига представља оригиналну и методолошки утемељену студију посвећену познатој фигурини „Ковач из Враништа“, која се у раду сагледава у ширем археолошком, технолошком, митолошком и културном контексту. Полазећи од детаљне морфолошке, технолошке и иконографске анализе, аутор преиспитује досадашња тумачења и поставља кључно питање: да ли овај артефакт припада хеленистичкој традицији или сведочи о старијем, аутохтоном балканском културном слоју и на то питање нуди аргументован одговор. Скулптура Ковача није настајала у сенци Јеладе, већ у светлости сопственог ковачког жара. Он није грчка ехо-фигура, већ праслика балканског уметника у ватри и мишићу.
Аутор не одбацује постојеће научне ставове, већ их критички сагледава, указујући да особености форме — издужене пропорције, специфичан положај тела и редуковани израз — упућују на самосвојан уметнички израз дубоко укорењен у праисторијским културама Балкана. У том смислу, „Ковач из Враништа“ се тумачи као материјални траг континуитета архетипа ковача — симболичке фигуре која повезује технолошко знање, митолошку представу и културно памћење.
Посебан значај у студији има анализа ране металургије Балкана, где се кроз интердисциплинарни приступ повезују археолошки налази, технолошка реконструкција и културно-историјске интерпретације. Фигурина се не посматра изоловано, већ као део шире мреже односа која обухвата археологију, археометалургију, митологију, топонимију и писане изворе.
Студија је структурисана у неколико повезаних целина:
• анализа уметничких и археолошких карактеристика фигурине, уз компаративни осврт
• разматрање металуршког и културно-историјског контекста Балкана
• истраживање топонимије и митолошких представа повезаних са ковачким занатом
Оваква структура омогућава поступно и аргументовано праћење развоја основне хипотезе, уз отвореност за даљу научну проверу и критичку расправу.