ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana,u jednom uglu savijene strane(kao na slikama).
,,Mir i radost u duhu svetom,Starac Tadej Vitovnički12:26„Mir i radost u Duhu Svetome” je suština učenja starca Tadeja Vitovničkog i najvažniji cilj hrišćanskog života prema njegovim poukama. Starac Tadej je naglašavao da naši životi zavise od naših misli – ako su nam misli mirne i tihe, takav nam je i život.Ključne pouke starca Tadeja o miru i radostiKakve su ti misli, takav ti je život. Misli kreiraju našu unutrašnju i spoljašnju stvarnost.Mir se gradi iznutra. Spoljašnje okolnosti ne mogu narušiti mir ako čuvamo stražu nad svojim mislima.Radost je dar Duha Svetoga. Istinska radost dolazi kada očistimo srce od zavisti, gneva i ponosa.Opraštanje je uslov za mir. Nemoguće je imati unutrašnji mir ako držimo uvredu ili zlopamćenje prema bližnjima.Sve treba primati sa zahvalnošću. Svako iskušenje je dopušteno radi našeg duhovnog napretka.Kako sačuvati unutrašnji mir u svakodneviciPresecajte negativne misli odmah. Ne dozvolite im da se razviju u umu.Praktikujte neprestanu molitvu. Kratke molitve poput Isusove molitve drže um sabranim.Smanjite brigu o budućnosti. Prepustite svoje brige i planove Božijoj volji.Budite blagi prema drugima. Strogi budite samo prema svojim sopstvenim manama.Ukoliko želite, možemo dublje istražiti neku od ovih tema. Recite mi da li vas zanima:Kako tačno praktikovati borbu protiv negativnih misli u trenucima stresa?Koje su druge važne knjige i zapisi o poukama starca Tadeja?Kako primeniti njegovo učenje o porodičnim odnosima?Рекли сте: Tišine,Meša Selimović12:28„Tišine” su prvi roman Meše Selimovića, objavljen 1961. godine, koji postavlja temelje za njegova kasnija remek-dela poput romana „Derviš i smrt”. Roman istražuje duboku psihološku krizu i unutrašnju prazninu mladog intelektualca koji se vraća iz Drugog svetskog rata u posleratnu stvarnost.Ključne teme i motivi romanaRatna trauma i otuđenje. Glavni lik pati od nemoći da se prilagodi mirnodopskom životu.Tišina kao teret. Tišina ovde nije mir, već nemir, zid nerazumevanja i nemogućnost komunikacije.Gubitak identiteta. Rat je izbrisao stari život, a novi donosi samo osećaj suvišnosti i praznine.Potraga za bliskošću. Pokušaji pronalaženja spasa u ljubavi često propadaju zbog unutrašnjih blokada.Krivica preživelih. Junak nosi težak teret sećanja na poginule drugove i sopstveni opstanak.Psihološki profil glavnog junakaDeorijentisanost u miru. Naviknut na ratni oprez, u miru vidi samo monotoniju i laž.Emotivna otupelost. Teško se povezuje sa ljudima jer je preživeo previše užasa.Konstantno preispitivanje. Svaki postupak i misao podvrgava strogoj unutrašnjoj kritici.Sukob sa društvom. Oseća distancu prema onima koji nisu iskusili ratnu patnju.Ukoliko želite, možemo detaljnije analizirati ovo Selimovićevo delo. Recite mi da li vas zanima:Uporedna analiza između „Tišina” i romana „Derviš i smrt”?Detaljniji prikaz odnosa glavnog lika i žene u romanu?Najznačajniji citati o tišini i ljudskoj samoći iz ove knjige?Рекли сте: Habzburška monarhija,Alen Dž.P.Tejlor12:36„Habzburška monarhija 1809–1918” je kultno istoriografsko delo britanskog istoričara Alena Dž. P. Tejlora (A. J. P. Taylor), koje detaljno analizira uspon, strukturne krize i konačni raspad Austrijske carevine i Austrougarske. Knjiga važi za klasik političke istorije zbog prepoznatljivog Tejlorovog stila – sažetog iskaza, oštre ironije i sposobnosti da kompleksnu materiju prikaže jednostavno i dinamično.Ključne teze i istorijski kontekst delaSukob dinastije i nacionalizma. Glavna Tejlorova teza je da je propast monarhije bila neizbežna zbog nerešivog sukoba između nadnacionalne dinastije Habzburg i narastajućeg principa nacionalnog samoopredeljenja.Centralna Evropa u senci Beča. Istorija čitavog regiona plela se oko interesa i opstanka jedne porodice – Habzburga, koji su bili najdugovečnija evropska dinastija.Konzervatizam naspram reformi. Monarhija je nakon 1848. godine uglavnom bila u defanzivi, pokušavajući da administrativnim manevrima i kompromisima (poput Austro-ugarske nagodbe 1867) kupi vreme i očuva status kvo.Konačna propast u Prvom svetskom ratu. Tejlor slikovito objašnjava kako su unutrašnje protivrečnosti, nacionalni sukobi (naročito mađarski i slovenski) i ratni napori konačno sahranili carstvo 1918. godine.Struktura i analitički fokusVremenski okvir. Knjiga pokriva ključni period od Napoleonovih ratova (nestanak Svetog rimskog carstva 1806) pa sve do kraja Velikog rata.Problem heterogenosti. Detaljno se analizira problem vladanja nad višenacionalnim stanovništvom (Nemci, Mađari, Česi, Srbi, Hrvati, Poljaci i drugi) unutar jednih granica.Značaj za regionalnu istoriju. Za čitaoce na Balkanu knjiga nudi objektivan uvid u spoljnu politiku Beča prema Srbiji, Bosni i Hercegovini i širem slovenskom pitanju, razbijajući uobičajene lokalne mitove.Izdanja. Na našim prostorima knjigu je u prepoznatljivom tvrdom povezu objavila izdavačka kuća Clio.Ukoliko želite da detaljnije obradimo ovu istorijsku studiju, recite mi da li vas zanima:Tejlorova analiza odnosa Habzburga prema Srbima i Južnim Slovenima?Detaljniji prikaz Austro-ugarske nagodbe iz 1867. godine kroz oči autora?Specifične istorijske anegdote i citati po kojima je Tejlor poznat?7 сајтоваistorija austrijske carevine i Austrougarske : Alen Dž.P. TejlorHabzburška monarhija 1809-1918. - istorija austrijske carevine i Austrougarske. Alen Dž.P. Tejlor. Izdavač: Clio, Beograd 2001; De...Kuca za sunceKnjiga: HABZBURŠKA MONARHIJA - Alan Dž. P. Tejlor - Makart988 rsd. 1.098 rsd. rasprodato. Sve cene su sa uračunatim PDV-om. Opis; Komentari; Pitanja i odgovori. `Habzburska monarhija` priv... monarhija | Delfi knjižareKnjiga A. Dž. P. Tejlora Habzburška monarhija obuhvata period od 1806. do raspada monarhije 1918. godine. Izvesno je da nijedna dr...Delfi knjižareПрикажи свеРекли сте: Filosofija palanke,Radomir Konstantinović12:39„Filosofija palanke” Radomira Konstantinovića, objavljena 1969. godine, jedno je od najvažnijih, najcitiranijih i najkontroverznijih esejističko-filozofskih dela u modernoj srpskoj kulturi. Knjiga predstavlja duboku anatomiju provincijskog (palanačkog) duha, koji autor ne posmatra kao geografski pojam, već kao specifičan, zatvoren model mišljenja i egzistencije.Ključne teze i anatomija palanačkog duhaPalanka kao duh, a ne mesto. Palanka nije selo niti grad, već stanje svesti koje se panično plaši sveta, promena i svega što je drugačije.Strah od otvorenog sveta. Osnovna težnja palanačkog duha jeste stabilnost i predvidivost. Svet van palanke doživljava se kao pretnja i haos.Kolektivizam naspram ličnosti. U palanci pojedinac ne sme da se ističe. Individualnost se kažnjava, a ideal je utapanje u sivu masu i bezličnost.Kult prošlosti i tradicije. Budući da se plaši budućnosti, palanka se stalno okreće mitologizovanoj prošlosti i rutini.Veza sa totalitarizmom. Konstantinović pokazuje kako palanački duh, zbog svoje netrpeljivosti prema razlici i pluralizmu, direktno vodi ka nacionalizmu i totalitarnim ideologijama.Glavne odlike palanačkog mentaliteta prema autoruInertnost. Težnja da sve ostane nepromenjeno i statično.Sveslobodna osuda. Palanka stalno sudi i ogovara sve što iskače iz njenih normi.Praznoverje. Slepo verovanje u dogme i obrede, umesto u kritičko mišljenje.Infantilizam. Odbijanje odrastanja i preuzimanja stvarne moralne odgovornosti.Ukoliko želite da dublje analiziramo ovo složeno delo, recite mi da li vas zanima:Značenje čuvene uvodne rečenice „Iskustvo nam je palanačko”?Kako Konstantinović objašnjava odnos palanke prema umetnosti i pesnicima?Kako se ovo delo tumači u kontekstu savremenih društveno-političkih zbivanja?Рекли сте: Mit i tragedija u antičkoj Grčkoj I,Žan-Pjer Vernan12:44„Mit i tragedija u antičkoj Grčkoj I” je kapitalno delo francuskih stručnjaka za antiku, Žan-Pjer Vernana (Jean-Pierre Vernant) i Pjera Vidal-Nakea (Pierre Vidal-Naquet). Ova studija predstavlja prekretnicu u razumevanju grčkog teatra jer tragediju iz 5. veka pre nove ere ne posmatra samo kao estetsku formu, već kao specifičan društveni, politički i psihološki fenomen koji nastaje u trenutku prelaska sa mitskog mišljenja na racionalni polis.Ključne teze i struktura prvog tomaDijalog tradicije i zakona. Tragedija se rađa na raskrsnici starog sveta herojskih mitova i novog sveta demokratskih zakona polisa.Čovek kao delatnik i krivac. Autori istražuju nastanak ljudske volje i lične odgovornosti kroz pitanje: da li je tragički junak kriv za svoje postupke ili je samo igračka u rukama bogova?Kritika anahronog tumačenja. Vernan oštro kritikuje pokušaje da se antički junaci (poput Edipa) tumače isključivo kroz modernu psihoanalizu, insistirajući na istorijskom kontekstu.Tragički prostor i vreme. Tragedija je bila javna institucija, neka vrsta kolektivnog ogledala gde su građani Atine preispitivali sopstvene vrednosti i krize.Glavne analize dramskih dela u prvom tomuEshilova „Orestija”. Analiza prelaska sa plemenske krvne osvete (Erinije) na instituciju građanskog suda (Areopag).Sofoklov „Kralj Edip”. Istraživanje paradoksa ljudskog znanja i sudbine, gde spasitelj Tebe postaje njen najveći grešnik.Sofoklov „Filoktet”. Razmatranje sukoba između pojedinca, herojstva i pragmatičnih političkih interesa kolektiva.Izdanje. Na našim prostorima ovu izuzetno važnu filozofsko-istorijsku studiju u prepoznatljivom formatu tradicionalno objavljuje Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.Ukoliko želite da dublje zađemo u teorijski svet antičke drame, recite mi da li vas zanima:Detaljnije objašnjenje Vernanove kritike Frojdovog tumačenja Edipovog kompleksa?Kako autori definišu razliku između mitskog heroja i tragičkog građanina?Kratak pregled tema koje donosi drugi tom ove studije (poput analize drame „Sedmorica protiv Tebe”)?4 сајтаMit i tragedija u Antičkoj Grčkoj I | Delfi knjižarePrava na reklamaciju i zamenu proizvoda. Opis; Deklaracija. Naša istraživanja pretpostavljaju stalno sučeljavanje naših modernih p...Delfi knjižareMit i tragedija u antičkoj Grčkoj, tom 2U odnosu na knjigu Mit i tragedija u antičkoj Grčkoj I, ova sveska ipak predstavlja određen broj novina; prvi tom u potpunosti je ...Izdavačka knjižarnica Zorana StojanovićaMit i tragedija u antičkoj Grčkoj 1-2 - Antikvarne-knjige.comMit i tragedija u antičkoj Grčkoj 1-2 - Žan-Pjer Vernan, Pjer Vidal-Nake. Mit i tragedija u antičkoj Grčkoj 1-2 - Žan-Pjer Vernan,Antikvarne-knjige.comПрикажи свеYou said: alamut bartol„Alamut” je najpoznatiji istorijski roman slovenačkog pisca Vladimira Bartola, objavljen 1938. godine. Smešten u 11. vek u Persiju, roman kroz priču o mitskoj tvrđavi Alamut i njenom harizmatičnom vođi Hasanu ibn Sabahu istražuje mehanizme političke i religijske manipulacije, fanatizma i stvaranja slepe poslušnosti.Ključne teze i filozofska osnova romanaMoto „Ništa nije istina, sve je dozvoljeno”. Ova misao vodi Hasana ibn Sabaha (Starca sa planine) koji veruje da su sve religije i zakoni ljudska izmišljotina za kontrolu masa, dok odabrani pojedinci imaju pravo da manipulišu stvarnošću.Veštački raj. Hasan koristi hašiš i tajne vrtove kako bi svojim mladim borcima (asasinima / fidajama) pružio iluziju da su pre smrti posetili Alahov raj, čime ih motiviše na apsolutnu poslušnost i samoubilačke misije.Alegorija na totalitarizam 20. veka. Iako istorijski precizan, roman je napisan uoči Drugog svetskog rata i predstavlja direktnu Bartolovu kritiku Hitlera, Musolinija i Staljina, pokazujući kako diktatori manipulišu masama.Sukob skepticizma i fanatizma. Kroz roman se prepliće hladni racionalizam i cinizam vladara sa potpunim, slepim fanatizmom njegovih vojnika koji svesno odlaze u smrt.Glavni likovi i dinamika radnjeHasan ibn Sabah. Vrhovni strateg, prorok i manipulator koji sebe doživljava kao boga na zemlji.Ibn Tahir. Mladi pesnik i ratnik koji biva izabran za najtežu misiju, ali vremenom spoznaje stravičnu istinu iza Hasanovih čuda.Halima. Devojka iz Hasanovog „rajskog vrta” koja učestvuje u prevari, simbolizujući gubitak nevinosti i iskorišćavanje ljudskih osećanja.Ukoliko želite da detaljnije istražimo ovaj književni klasik, recite mi da li vas zanima:Istorijska pozadina i koliko je stvarna sekta asasina odgovarala Bartolovom opisu?Filozofski uticaj Fridriha Ničea na lik i delo Hasana ibn Sabaha?Kako je roman stekao svetsku slavu nakon 11. septembra 2001. godine?You said: Balkanska zamka (1804-2001),Fransisko Veiga„Balkanska zamka (1804–2001): Jedna evropska kriza” je obimna i uticajna istorijska studija španskog istoričara i profesora savremene istorije Fransiska Veige. Knjiga nudi sveobuhvatan, spoljni i izuzetno objektivan pogled na modernu istoriju Balkanskog poluostrva, demistifikujući uobičajene zapadne stereotipe o Balkanu kao prostoru „večitih plemenskih mržnji” i „buretu baruta”.Ključne teze i analitički okvir delaBalkan kao ogledalo Evrope. Veiga zastupa tezu da balkanske krize nisu autohtoni proizvod regionalne zaostalosti, već direktna posledica političkih, ekonomskih i strateških igara velikih evropskih sila.Hronološki luk stabilnosti i nemira. Autor mapira istoriju od Prvog srpskog ustanka (1804) pa sve do sukoba u Severnoj Makedoniji (2001), pokazujući kako se modeli geopolitičkih kriza ciklično ponavljaju.Konstrukcija nacionalizma. Knjiga detaljno analizira kako su se moderne nacije na Balkanu formirale pod direktnim uticajem i uvozom ideoloških modela sa Zapada (naročito koncepta nacionalne države iz 19. veka).Ekonomski koreni nestabilnosti. Umesto etničkih sukoba, autor u prvi plan stavlja ekonomske krize, neravnomernu modernizaciju i periferijalni položaj Balkana u odnosu na razvijene zapadne centre moći.Glavne celine i istorijski fokusOslobađanje i stvaranje država. Analiza propadanja Osmanskog carstva i mukotrpnog procesa formiranja nacionalnih država tokom 19. veka.Epoha svetskih ratova. Detaljan prikaz Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata (gde je region bio epicentar) i razaranja u Drugom svetskom ratu.Socijalistički eksperiment. Analiza hladnoratovskog perioda, specifičnosti Titove Jugoslavije, Albanije pod Enverom Hodžom i stabilnosti koju je taj geopolitički raspored privremeno doneo.Krvavi raspad i kraj veka. Hirurški precizna analiza ratova devedesetih godina (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo) i epiloga u Makedoniji 2001. godine, uz oštru kritiku nesnalaženja i hipokrizije međunarodne zajednice.